Kad je nešto dobro ili nepokolebljivo tu nema mesta priči, jel je sve jasno.
Dobra je limarija to vidim, nego mi reci i pokaži kakav je motor ispod haube!
-Motor! Pa za motor tek nema šta da se priča. Ko bombona je!
„vojnička priča“
Idu Srbi po Andima, poslednjem utočištu nakon rata sa devetnaest crnih lukova, kad odjedared se ispred njih pojavi šiš-ćevap. DALjE NEĆEŠ MOĆI reče šiš, ali Prepodobni slepi vođa Coa d Čićvu mu uzvrati ALO BRE ŠIŠTAVAC MOJNE MI ŠIŠTIŠ TU! Kreće šiš da ispljuje iz mitralječapa senf kad utom se otvori zemlja, ISKOČI ATLANTIDA I BAAAAM šiša u jajnik! Pade šiš, Srbi se najedoše. Avaj, meso je bilo pokvareno. Pogibe 80% Srbalja, Atlantida zgran. Ponudi im ona bolji život pod vodom, zaskočiše je Srbi i uputiše se u dubine okeanima. Idu idu idu kad odjednom shvate da su mrtvi jer nemreš disat podvodno.
Kažemo za osobu čije sposobnosti pogađanja pravilnog akcenta su manje od šanse da centaršut Stefana Babovića bude upotrebljiv. Vuk Drašković stil. Otvrdeo i okoreo akcenat ko čađ u topovskoj cevi, pre ribanja drnčom. E sad, to što je Šon Pol bogati baja i što ga zabole tuki za akcenat je drugi par cipela. Ti ćeš svakako ispasti smešan ako pričaš kao onaj Rus iz Brejnijaka što mu draga Ursula svaki put dodaje bočicu sa likvid najtrodženom.
- Ekskjuzmi sr, kenju givmi anader šot pliz?
- U jebote, gori pričaš engelski nego Šon Pol. Ako te je ovaj razumeo, dajem litar krvi i desni bubreg. Aj pusti mene da naručim.
Zapovedna uzrečica koja upućuje na neki neoborivi autoritet koji isijava bogatim empirijskim odsjajem. Taj stameni stub, majeutski narator obično je neki očev prijatelj sa kojim je on prošao više sito nego rešeto i uvek je spreman da prosvetli neiskusne i zelene duše, koje moraju biti svesne da šta god uradile nikada neće moći da se poredi sa doživljajima pomenute konstante.
Naravno, nije uvek taj fantom reči i doživljaja neki očev prijatelj, to može biti neki politički lider koji se pojavljuje na televiziji, profesor, psiholog, pedagog... prostije rečeno bitno je da pomenuti mora imati narativne sposobnosti Andrića i životno iskustvo Korta Maltezea.
U samim počecima, mlađe razdoblje života, te priče 1001 noći mogu imati zanimljiv prizvuk, ali kada se ponove isto toliko puta onda izazivaju hroničnu apatiju. Toreadorska smirenost i elokventnost govornika izaziva masturbativne reakcije okruženja, nagonsku spremnost da slepo pratiš svaki njegov pokret, ako treba u bunar, onda u bunar. Uz puno navalentnosti posrednika koji se nalazi između mudroslova i tebe, bez njega ta situacija nema pravu čar, jer apel: ,, Slušaj bre šta čovek priča!'' pripada posredniku kao dobošaru rata.
Prihvatanjem da saslušaš priče možeš svašta čuti, kako je neko prevaren, prebijen, kako su povaljene najbolje ribe svoga vremena, kako su napravljeni veliki sportski poduhvati... i mnogi drugi izlivi pameti koji su obični slučajevi koji se mogu videti svaki dan, ali ipak glorifikovani.
A: Dođi sine da vidiš mog prijatelja iz Amsterdama, došao je juče.
B: Jao, nemoj opet, pa svake godine ga upoznajem. Opet će neka poučna priča da padne. Bolje ja da izađem na sporedni izlaz.
A: Ma hajde hoće nešto da ti kaže.
V: O zdravo stigli ste, gde si ti mali? Čuo sam da si prešao u prvi tim Zvezde. Eh kada se ja setim kada smo igrali tvoj otac, još jedan pokojni ortak i ja tri na tri protiv Piksija, Savićevića i Jugovića. To je samo pucalo i koljemo se mi i na kraju pobedimo 5: 4. Posle prilazi meni Piksi i kaže..
B: Izvinjavam se žurim moram na trening, morate mi ispričati drugi put.
A: Sedi tu, slušaj bre šta ti čovek priča možda nešto naučiš. Izvini, ova današnja omladina ne zna ništa. Nastavi.
V: Au što si gadan, kaže on meni, a i ovi tvoji.
Kaže se za osobu koja je dobra za izbegavanje pre kolokvijuma ili ispita. Uleće nepozvan u društvo i počinje neku svoju priču posle koje nisi siguran ni da li znaš kako se zoveš.
- "Ćao ljudi. Jeste radili onaj zadatak iz zbirke iz dela 'za samostalni rad'? (bez pauze nastavlja) Ja sam ga radio sa obrascem m*k=p. U principu, lambda mi se tu nije ni tražilo, tako da sam je ignorisao, a iz obrasca omega/k=ni, dobio k, pošto je ni bilo dato preko funkcije cilja. Sa k sam dobio i varijansu, pa sam to ubacio u obrazac prosečne vrednosti i izračunao p zaokruženo na dve decimale, jer se tako tražilo u postavci. Onda sam koristeći pravilo za integrale dobio i m iz obrasca, ali sam morao da vratim ceo broj nezaokružen, jer bi, verujem, došlo do odstupanja. Šta vi mislite?"
(neprijatna tišina od par sekundi)
- "Šta mi uopšte polažemo sad?"
Odgovor okorelog alkoholičara sagovorniku koji nije baš uverljiv sa nekom svojom spikom.
Pripadnica lepšeg pola koja se obukla isuviše provokativno, a ubeđena je da uspešno vodi konverzaciju sa muškim sagovornikom.
Jesam li rekao isuviše?
- Kolega, trebaće mi za danas pripremljene one analize što sam tražila od Marka, ali je on na godišnjem, pa ukoliko možete da to uradite umesto njega za mene...
- Ahaaam.
- Jao, oprostite, jesam li se previše oslonila na vaš sto i približila vašem privatnom prostoru?
- Ahaaam... čekbrljuajao, ne ne, ne, nikako!
Vojnička sudbina.
Život skonča pod neprijateljskom vatrom, a ista ga dočeka u paklu.
Unapred se izvinjavam jer sam nekoliko recenica bukvalno prepisao od jednog clana Vukajlije, sa jednog od podforuma
Ja sam zaljubljen u jednu devojku sa Fejsbuka, ali ne znam kako da joj to saopstim. Mi smo slicnih godina, ali ona ima otvoren profil duze od mene, pa mi je nervoza ad joj pridjem. Ona uvek ima lepu profil sliku, a cesto je menja sa drugom isto lepom slikom. Meni je najdraza ona, kada se smeje, pa joj se vide beli zubi. Ja se tada postidim, jer mi se cini kao da me gleda. Sramota me je sto se ne smejem lepo kao ona i sto moji zubi nisu tako beli.
Ona ima lep rukopis i volim da je gledam dok pise smajlice. Njeni smajlici su sladji od smajlica drugih devojaka. Njen osmeh kao da se nazire u tim zutim krugovima.Kada mi posalje nesto lepo, ja se zarumenim i cupkam nogama. Ona je jako vesela i onako smesna, ali nije fer prema meni. Nikada nece prva da se javi.
Zato moram da se dovijam. Jednom sam cekao do kasno, vec je pao mrak, da joj cestitam rodjendan. Smislio sam romanticnu poruku i okacio joj na zid, a ona nije ni prokomentarisala. Bio sam mnogo tuzan i izbacivao sam samo tuzne statuse.
Kada vidim da je raspolozena, sudim seda joj i prokomentarisem status i zeljno ocekujem notifikaciju od nje. Ona se nekada pravi kao da joj nije stiglo obavestenje, a ja se snuzdim jer nema odgovora. Ponekad mi i odgovori, ali uglavnom kao da mi nije mesto i njenom virtuelnom svetu. Tada mi drugi lajkovi ne znace apsolutno nista.
Naucio sam koje pesme voli, pa sada kacim samo njih. Tako je ponekad namamim da mi nesto prokomentarise. Onda se uspanicim jer bi hteo da je sto vise zadrzi. Trudim se da joj odgovorim sto kasnije i zvucim nezainteresovano, ali mi ne uspeva. Kada mi dobro krene, umesa se neko sa strane, pa mi opet lose ide.
Ponekad se posvadjamo i ja sam onda tuzan, izbacujem samo tuzne statuse. Tih meseci kada ne govorimo, ja se vrlo lose osecam.
Najlepsi trenutci su mi kada mi posveti paznju pri dopisivanju. Ne ljutim se ni kada mi se krevelji. Samo strepim da se i drugima isto tako ne krevelji. Valjda se nekad iznerviram, pa joj pisem nebuloze. Nebuloze su upravo ono sto i dobijam sa druge strane posle toga.
Bojim se da izgovorim njeno ime, jer se tako zovu samo najdrazesnija bica. Volim sve pesme o njoj, jer su pesme o Marijama oduvek lepe. Nadam se da ce razumeti moju ljubav i udeliti mi poneki lajk. Ja nju zapravo toliko volim da mi profil bez nje nista ne znaci. Ona je fejsbuku mozda samo jedan profil, ali je meni ceo fejsbuk. Zato joj posvecujem ovo i nadam se da nece reci da sam bezveznjak.
Do diskonektovanja s ljubavlju tvoj ...
Bazirano prema istinitim dogadjajima. Svaka slicnost je namerna.
Instant termin za sve nebulozne, nakaradne, kvazi - slobodoumne priče koje nam dolaze sa blještavog platna sedme umjetnosti. Izraz koji se koristi za sve one filmove čija je radnja veliki umjetnički, igrani, inspiracioni ili etički promašaj; ovim terminom prikriva se suštinski nedostatak samog smisla filma.
Skup događaja koji se nabacuju bez smisla, svi liče jedan na drugoga, bez ikakve kreativnosti ili veze sa stvarnim životnim situacijama, sve s ciljem da se čovjek učini nesrećnim i nedovoljno upućenim u sve moderne tokove koje nam donosi blistavi, milosrdni dvajes prvi vijek.
Hajde da se utrkujemo ko će da smisli besmisleniji, bestidniji, bezvezniji scenario koji će biti pravi odraz naše težnje da od čovjeka napravimo idiota koji je nesposoban da napravi razliku između pokretnih slika i sopstvene stvarnosti...
Dva pedera se ljube u haustoru naše zgrade. Zatim pričaju o tome ko će da bude pasivniji večeras. Ovo je slobodna zemlja. Pedofil sjedi na klupi ispred dječijeg parkića i uživa na proljećnom suncu. Jelte, i on je čovjek. Žene obilaze butike, ne kuvaju ručak, ne paze djecu i pričaju o svojim mladim ljubavnicima. Starlete nisu kurve i love impotentne bogataše. Na svakom koraku postoje masovne ubice. Top-šop je najbolji vid kupovine. Svi imamo kreditne kartice. Keš je dosadan...
Zombiji su takođe punopravni članovi naše zajednice. Imaju svoju Crkvu. Svi znamo da postoje vampiri, ali niko o tome ne priča.
Živimo u divnom svijetu neonskih reklama, dok se u nama gase zadnji treptaji ljudskosti. Pokušavamo da stvorimo vještačku inteligenciju dok i sami, onako zaslijepljeni, postajemo roboti...
