Sistem razvijen od strane proizvođača digitalnih uređaja navodno u cilju olakšavanja upravljanja velikim brojem funkcija. Iako su pravila "nepisana", logična su i slična kod većine uređaja - samo treba da čitaš šta piše i da pritisneš jebno dugme. Sistem je toliko jednostavan da retko koja osoba starija od 60 godina može da ga shvati. Pravi cilj ovog sistema je dakle zajebavanje penzionera. Penzioneru je lakše da ima knjigu upitstava na 1000 strana gde se objašnjava svaka funkcija korak po korak tipa: da se javiš na poziv pritisni "nazad, nazad + C" pa upiši koren od 144 na kvadrat, nego da pročita šta piše na ekranu (pri tome veličina slova nema nikakve veze sa tim!). Zahvaljujući ovom sistemu penzioner neće ni pokušati da koristi digitalni uređaj dok mu neko detaljno ne objasni kako se šta radi i to barem 10 puta... dnevno.
„penzioner“
Tačno ta rečpenzioner31 definicija →
Proces u kojem se zivo bice kastrira, i tom prilikom vise ne moze da nastavlja vrstu. Izvaditi jaja zivom bicu, krace receno, ili matericu(ako je zenka u pitanju).
Znate li sta je rekao jedan penzioner kada su ga pitali sta misli o sterilizaciji pasa.
- Ama ljudi, opet vam ponavljam, nece oni mene da jebu, nego da jedu...
Posle basketa koji se igra na najblizem igralistu, grupica znojavih decaka (nadje se i jedna devojcica, jedina u kraju, pa mora da se druzi sa decacima) skuplja velike dinarce (velicine danasnjih dvodinarca) i ostalu sicu da bi otisla kod cika sodadzije da kupi klaker ili neko drugo gazirano pice toceno u dobro poznate staklene flase od litar. Onda se otimaju ko ce prvi da pije i niko ne stigne da navrsi ni drugi gutljaj da mu ovaj sledeci ne istrgne flasu iz ruku. Devojcica poslednja pije.
Decak1: "Daj ti nesto, ja sam dao 3 dinara."
Decak2: " A ja 5!"
skupi se novac, odlazi se kod sodadzije
Decaci: " Komso, posto klaker?"
Sodadzija:" 18 dinara."
Penzioner koji se tu nasao: " U majku mu, a do juce bilo 16!"
Radnja sa kojom će svaki državljanin Republike Srbije biti svojevremeno upoznat, sastoji se iz dve faze. Od ključne je važnosti imati razrađenu strategiju vezanu za pomenutu proceduru.
Prva faza:
Jedna od najvažnijih stvari koju biste trebali da uradite pre nego što se uputite u MUP je da dan određen za vađenje validnog dokumenta precrtate u kalendaru a potom navijete budilnik u 4, da biste na vreme stigli da "uzmete broj". Sama procedura počinje upisivanjem na spisak, za koji niko nije siguran za šta služi. Preporučljivo je započeti razgovor sa penzionerom koji se nalazi na početku reda, koji najverovatnije se tu ne nalazi zato što vadi pomenuta dokumente, već se zagreva za jutarnju vožnju GSP-om, međutim, s obzirom na to da pomenuti penzioner zna imena zaposlenih , ne bi valjalo imati loše odnose sa njim. Takođe je preporučljivo sa sobom povesti neko malo dete zato što ljudi sa malom decom imaju prednost (ukoliko nemate svoje, možete se ponuditi nekom rođaku ili komšiji da pričuvate njegovo), ukoliko niste uspeli da nađete dete odgovarajućeg uzrasta, možete da probate da simulirate kašalj ili možete glasno da pričate o nekoj super zaraznoj bolesti koju vam je doktor baš juče otkrio (ovo, međutim, ne uspeva baš uvek). Kada konačno stignete na red (ako stignete na red, odnosno ukoliko se nalazite u prvih 100), zakazuje vam se vreme u koje treba da dođete tog istog dana da predate dokumenta. Time se prva faza procedure završava.
Druga faza (samo predavanje dokumenata):
Optmisti dolaze 15 minuta ranije pre zakazanog termina (u slučaju da ih prozovu ranije) dok oni malo iskusniji dolaze 15 minuta posle zakazanog termina. U svakom slučaju celo društvo je tu + onaj isti penzioner koji pravi pauzu između jutarnje i poslepodnevne vožnje autobusom. Počinje prozivanje. Kada vas konačno prozovu, ukoliko sistem nije pao baš kod vas, samo predavanje dokumenata ne traje duže od 10 minuta. Najzabavniji deo predavanja dokumenata je slikanje. Ma koliko puta vas slikali, na najboljoj slici, koja će krasiti vaš dokument, izgledate kao da su vas upravo povratili iz kliničke smrti. Srećni i zadovoljni idete kući.
Posle 20 dana faza 1 i faza 2 se ponavljaju kako biste poništili stara i dobili nova dokumenta.
kada volis nekog toliko da ne moze da se opise jednostavnim volim te nego upotrebljavas komparaciju kao jedino logicko resenje
1. volim te
2. volim te puno.
3. volim te najvise na svetu
4. volim te u picku materinu
i ultimativni vid (od ovog ne moze vise)
5. volim te vise nego penzioner zikinu sarenicu
Penzioner, umorni čikica koji šeta ulicom noseći kesicu sa logom avona. Nije on metroseksualac, ne interesuje ga ni šta to znači, u toj kesici su mu lekovi za redovnu terapiju, poneki analgetik i par tableta ranisana ako se zatekne negde na ručku.
Bila mu je ćerka pre nekoliko dana. Redovno dolazi svakog meseca da mu podigne penziju, plati račune, kupi par voćki i donese te iste lekove iz apoteke. Usput joj je zgodno da, kad je već podigla novac, isplati i poručenu šminku pa lekove stavi u tu kesicu od distributera šminke.
A on šeta. Svrati malo do bandere na ćošku da se informiše kod koga više ne može da odlazi na kafu i razgovor, ode do kafane da malo odmori pa posle opet. Kod starih prijatelja na čašu vode uz lekove, možda se usudi i par rakijica da popije. Ko ga jebe, ionako mu lekovi ne znače previše, a žena je odavno otputovala u jednom pravcu, neće joj smetati.
I nosi tu AVON kesicu. To mu je ćerka donela, zlato tatino. Svratiće ona opet za koji dan, prekosutra je drugi deo penzije.
Svaki dan u godini nama neradnicima.
Zaposlena osoba-E, u ponedeljak se ne radi, zbog Prvog maja!
Nezaposlena osoba/student/dijete/penzioner/klošar-...pa šta? Ne radi se cijele sledeće sedmice!
Gledajući se nadrkano u ogledalu dedi je došlo da se ruga svojoj sprčenoj makaronici. Baba se više i ne seća ni poslednjeg puta kad se nešto desilo. Njihov nekada jebeno aktivan seksualni život je mrtav. Seks kod njih se sreće ređe nego trezna persona na Saboru trubača u Guči.
Baba, vrca u duši, je rešila da sve preokrene, uzeće od Mileve onaj Hodžin zapis ona reče da je delotvorno za te rabote, i da se njen Mile od toga uspalio ko konj. A, kao i u mladosti, nema se prazna gajba, unučići na sve strane deca uvek tu negde...ništa, plan je bioskop, ako dedi bude do toga, lako će oni iza pulta sa kokicama, no, nije im prvi put. Ko u stara dobra vremena, još igra Bata, bombona!
Baba žvaće one bajate kokice koje joj ona kalaštura uvali za 40 dinara, misli o tome kako nije dala kučetu da jede, deda svaki čas trči u VC, godine su to jebeš ga, bešika mu nežnija od ruže.
Završi se film, baba razočarana, bole je cela usta od onih kokica, deda razočaran jer je Bata propao i liči na suvu šljivu. Plan B, fontana na kojoj su provodili mnogo vremena zajedno, možda se deda uspali kad se seti svih egzibicija koje tamo izvodiše. I krenu priča o prvoj bračnoj noći, kako nikad neće da prežale svinju Radu koju im komšija Žika pijan zakla, mic po mic, dođoše do toga kako je njena spavaćica bila ekstra uska i kako se sve ocrtavalo. OP! Deka se napali i navali na babu ko bizon! Rke koke duh njihove mladosti je bio probuđen, naravno posle takvog ispada ni mesec dana u Banji Koviljači neće im izlečiti kosti, ali avaj slatko beše.
U jednom trenutu deku ko da je spičilo nešto u vugla pomenu njihove rane ekskurzije i rad na silnim prugama i kako je on, večito smotan slomio šoljice u Titovoj vili pa mi pretili buvarom šovrljivi čuvari...i kako je u onoj ostavici bilo taman mesta da završe posao.
Zaigra im srce, razbukta im mašta i oni krenuše...u život, da se zezaju, da žive, da uživaju. Sve je išlo kao po loju, a decu ostaviše da se bare u sopstvenom znoju. Neka ih, nek osete, valja se...
Napisao polovinu defke:
Kostja
Penzionerka pubertetlija
Penzioner pubertetlija
Recenica,koja upucena nekoj osobi u njoj povecava bes za 40%, i doticna osoba se obicno brani kako nije besna.Zapravo jeste,i to zahvaljujuci nebuloznosti samog pitanja i smaranja osobe koja ga je postavila.
Lik sedi nadrkan,i prilazi mu neko(po mogucnosti penzioner).
Sto si besan?
Ma nisam.
Jesi,ajde slobodno mi kazi.
Ma nisam ozbiljno.
Dobro nemoj da mi kazes.
Uvredjeno odlazi i ostavlja lika u gorem raspolozenju nego malopre.
Smetati,stati tamo gde vam nije mesto!
Kalemegdan,nedelja popodne,dva ljuta rivala gospodin Raka,inače devizni
penzioner,i gospodin Mića živahni penzioner,bivše vojno lice,pikaju partiju šaha.
Situacija je krajnje napeta,živahni Mića je u nezavidnoj poziciji jer se polako nazire kraj partije,i polako mu postaje jasno da su sanse za pobedu male.
Onda ide zoom na Mićino lice,gde se graška znoja palako sliva niz njegovo
naborano čelo,situacija je uzavrela,ovaj potez je odlučujući!
Mićina nervoza je na vrhuncu, o da li će to njegovo srce izdržati?!
Na svu muku nailazi i vremešni gospodin Mladja,inače penzioner Mladja je poznat po tome da voli da gura nos tamo gde mu nije mesto,da daje razne komentare,klasičan provokator, i u svakoj čorbi mirodjija.
I onda se situacija zakuvava:
Mladja:"Mićo bolje predaj partiju,nisi ti za to,šah je za inteligentne ljude,bolje idi hrani golubove"
Raka:"Daj Mladjo pusti čoveka da igra"
Mladja"Ma šta da igra kad nema pojma,nek se zanima sas sudoku"
Mića se "pretvara na monstruma" od besa.
"Ma more da se teraš ti u tri lepe,šta si mi se nadžodžio tu dišeš mi za vrat,
ne mogu od tebe da igram,mršš odatle da ti ne izbijem te veštačke zube"
