Uber-gušt.
Ako oko ičega u Srbiji danas postoji koliki-toliki konsenzus, to je da je većina naroda 5. oktobra osetila toplinu oko srca kada je demoliran butik Marka Miloševića, pri čemu je na zidu dotičnog ispisan sada već čuveni grafit- "Žali se tati!". A tata od tog dana, kao što je poznato, više nije mogao ništa, pa je nju ejdž Rada Pašić samo mogao u svojoj kući u Požarevcu vulgarno da proklinje, prazno preti i vređa, kako svedoče oni koji su radili kod njega. Ovaj manje-više simboličan čin označio je kraj zabranjenog grada, u šta se Požarevac za vreme nezvanične strahovlade gospodina sina pretvorio.
Dok će o Slobi konačan sud dati istorija kada prođe neko pristojno vreme, već sada svi vrlo dobro znaju da Mare nije mogao ni taj butik, ni Bambilend, pa ni Požarevac da stekne noseći gajbice, kako je tvrdio njegov ćaća u svom poslednjem intervjuu neki mesec kasnije.
Kao fraza, sasvim je primenljiva i dan-danas, uz neizbežan efekat gledanja kako se dojučerašnji tlačitelj slama.
Pera i Mika čuli da je Žikin ćale, inače opasni lokalni krimos, pao, pa čekaju da se Žika namesti da sedne u klupu da mu izvuku stolicu i ovaj padne.
Žika: AAAALO BRE, džiberi! Jebaću vam majku majčinu posle škole! Nećete se kući vratiti u jednom komadu...
Pera: Ma žali se tati...
Žika: AAAAAA, jebaću vam maaaajku!!! Pederčine!!!! Serem vam se u lice posrano!!!! PIČKE JEDNEEEEE!!!! Doći će moj tata, pa ćete videti!!!
Na'vata li neku cupi? Bokserski način da pitaš ortaka da li je omrsio brke.
- 'De si Pero Tajsone, kako bilo sinoćke, Vatali Klićko?
- 'De ne, pala je Mira Istorija.
- Ja čuo da se malo ubucila, postala je teška kategorija.
- Ma jok burazere, al' bitno da sam je bacio u nokaut, skvičala je k'o svinja pred klanje.
- Ko ti kaže da nije kečerka?
- Duvaj ga, umoči nekad pa mi se javi...
To su dogadjaji koje skola organizuje da bi uzela debele pare a djaci ih jedva cekaju jer to im je kao slobodan dan.
Profesor: "Deco idete na izlet na Zlatibor jedan dan, cena je samo 5000 dinara. Tamo cete videti bla bla bla..."
Marko:" Profesore, a koji je to dan? "
Profesor: "Sreda. "
Marko: "Srpski, matematika, hemija, istorija... Profesore upisite i mene hocu i ja da vidim sta ima tamo na Zlatiboru. "
Zlo s kraja dvadesetog vijeka,preciznije kraja osamdesetih.
Kao i sve dobro iz tih godina,i Warhammer se odrzao do danas,praveci pometnju u geek i nerd redovima koji su uglavnom navikli na takve igre,jer su se mnogi drugi pripadnici raznih socijalnih kasti ukljucili u igranje istog.
Najlakse ga je opisati kao mutirano dijete Dungeons and Dragons-a i Star Warsa,sa primjesama religije i ljudske prirode i obicaja generalno,al to bi bio vrlo slab opis,slican opisu boje ociju figuri osobe koju ne poznajemo a nalazi se na rastojanjo od pedeset metara od nas u gustoj magli.
Warhammer je univrzum u kom svemirski vitezovi kolju gomile vanzemaljaca i demona,radeci to na svima dobro poznat nacin-propagandom,religijom i mrznjom i sto je najcudnije,prica pije vodu jer je bez rupa-demoni u svemiru su potpuno normalna stvar.
Istorija Warhammera pocinje krajem dvadeset prvog vijeka i pocetkom zlatnog doba Covjeka,s cijim pocetkom mnoge druge rase bivaju skoro pa unistene ili istrebljene.
U 41om milenijumu,ljudska rasa je mehanizam mrznje,rata i totalnog unistenja,a u isto vrijeme i protagonista i antagonista price.
Sve ostale rase u igri su tu da bi pale pokosene metkom prosjecnog covjeka.
Razlog zasto jedan dio ljudi voli ovu igru je i to sto orci nose sjekire i mitraljeze u isto vrijeme i jasu rakete.
Evo primjera-Imperator(ljudski Bog u zivom obliku)je nepokrenti les kojeg u zivotu odrzava masinerija Zlatni Tron,i njegove zivotne funkcije se odrzavaju u zivotu svakodnevnim zrtvovanjem hiljade djece.
Ljudska rasa je zajebana,definitivno.
Evo napokon prave verzije nemilog događaja negde u Negotinskoj Krajini.
Vašar k'o vašar, balerina, kolca na sudaranje i, naravski, the ringišpil. Običan, malo izanđao, ali služi svrsi. Ganci što ga montiraju malo popili, malo ih bole tuki da tu sad ugađaju mesto i 'ladovinu, i metnu ga oni tu. Pored seoske škole.
I počinju da pristižu prve mušterije, nakinđurene, rumene i debele. Poseda prva tura ( kasnije se ispostavilo i poslednja tog dana), svi veseli, podvriskuju, podjebavaju se na vlaškom, i čekaju da majstor uključi vrtešku. Upali Ciga ono čudo, centrifugalna sila krene da se za'ukćava, leleee, Vlasi poludeše od sreće, pa sad kreće zezanje, bre! Piči Izvorinka Milošević, smrde one kobasice, a centrifugalna sila dostiže zavidnu snagu.
Kako krug ringišpila počinje da poprima na obimu, tako ovaj manje pijani Ciganin počinje da uviđa draškajuću blizinu školskog zida u odnosu na centralnu tačku svog ringišpila. I gle, Vlačići počeše da se blago češaju. O zid. To u prvom krugu. U drugom ramena počeše da bole. Smeh poče da jenjava.
I tako, dok manje pijani Rom uspe da izgovori : "A be Džafter, ava kari, kurafte pozicija!", pripadnici rumunsko- moldavskog porekla počeše da se lepe na zid OŠ-a k'o komarci na kreku. Ostalo je istorija, koja će delimično biti preneta u primeru, pod uslovom da u podsvesti zamislite originalan saundtrek koji je pratio ovaj nemili događaj, pesmu "Mandruljica, mandrulja" by Izvorinka Milošević.
- AAAAAAAAAAAAA!!!!! TUP!
- LEEELLEEEEEEE!!! TUP!
- DURDULJICU FUTAC MUMA NUE BUUUUN..... TUP!
Veoma interesantan izraz, nastao u vreme austrougarske vladavine Bosnom. Benjamin Kalaj je bio generalni konzul Austrougarske u Beogradu, a kasnije ministar finansija i guverner Bosne. O tome kako je obavljao tu dužnost dovoljno govori ova živopisna izreka, čijim izgovaranjem možemo da zamislimo brkatog Austrougara koji je zajašio mršavu i izbledelu Bosnu i nema nameru da je pusti... Ni dan danas.
Bizarno je to da je Kalaj, pre nego što je postao zvaničnik i nakon godina istraživanja, napisao knjigu 'Istorija srpskog naroda' u kojoj jasno navodi da su bosanski muslimani većinom islamizirani Srbi. Dolaskom na državne funkcije, Kalaj zabranjuje sopstvenu knjigu(!?!) i naređuje njeno uništavanje dok istovremeno punom parom radi na stvaranju bosanskog nacionalnog identiteta i nemilosrdnom gušenju srpskog.
Bolest. Da, komotno se može nazvati bolešću. Ukratko, peripatetici su bili Aristotelovi učenici čije se učenje bukvalno obavljalo u hodu. Završi se predavanja, a oni prešli 8 kilometara jbt.
Telefonski peripatetik ne može sedeti i pričati na telefon, taman mu obe noge bile polomljene, nekako će se vući po podu ne bi li se kretao. Oboleli od peripatetičnog telefoniranja prelaze po 15km dnevno, neki i preko 20 ako ih baaš riba smara da pričaju.
....i onda ga ja tu udarim i ostalo je istorija. E izvini, izgleda da sam se jebeno izgubio, pošto pričamo već 2 sata a ja sam pre oko sat i 50 min izašao iz kuće, ne znam kako i ne znam što. U jebenom sam šorcu a januar je, moram da prekinem da upalim gps, nije mi poznat ovaj deo grada oupšte, čujemo se posle, ćććć.
Možda negde na svetu i ima većih meraklija od Turaka. Postoji određena verovatnoća da je i ta slika stvorena u svesti našeg naroda rezultat petovekovnog ispiranja mozga od strane domaćih oslobodilačkih snaga koje su nas sve vreme ubeđivale da su Turci len i neuk narod koji se po cele dane izležava, ispija kahve i čibuka i da samo treba da dignemo ustanak i da će Turci odmah podviti repove i otperjati u pravcu Carigrada. Neka istorija kaže drugačije, mada nije isključeno da postoji još neka, drugačija. Ovde isključivo na istoriju mislim.
Istini za volju, "merak" je turcizam, a mi je uveliko i naveliko koristimo. Možda mi i nemamo naše reči da opišemo merak? Da li uopšte znamo šta je merak? Ili, pak, sevap? Inuiti imaju na hiljade reči za sneg, da li oni imaju svoju reč za merak ili i oni koriste ovaj turcizam? Nisam siguran, ne poznajem nijednog Inuita a i čini mi se Turci nisu stigli do njih, a da jesu, ko zna kojim bi se jezikom tamo govorilo. Uostalom, šta će Turci na severu, gde je tu merak?
A "bujrum" znači "izvolite". Ali ne bilo koje. Ima njih raznih. Ponizno izvolite, službeno izvolite, tek tako reda radi izvolite. Ali ne i saću da ti lagano, sa merakom, jebem mater izvolite.
- Ali, gospodine, stvaro ne znam ako se to stvorilo kod mene, u džepu. Pa to nije moje, to je meni neko podmetnuo!
- Sve je u redu, gospodine. Vaš prevoz je parkiran tu ispred. Idemo lagano do stanice pa ćemo se o svemu natetane ispričati. Bujrum!
Dva imena koja odisu patriotizmom. Sam uvod u to da ce deca biti mnogo zajebane dase. Sa jedne strane imamo Marka Kraljevića koji šiba šta stigne(...doduše samo u pesmama). Svak' sukne k'o ljuta guja kad se batica Mare mača lati. Ovamo imamo Miloša Obilića koji je pouzdaniji istorijski...jebiga dečko je znao koga da skenja. Šomi je inače bio mnogo lud, kad se zaleti ne zna gde bije.
Krstenje negde u Bosni...
Pod šatorom strine/tetke ciču i jujuču. Havarija atmosfera, svi pijani ko bulje. Sve odjekuje od lokalnog pevaca, a i on se malo onomad uradio nekom rakijom. Ponosni otac sa blago nakrivljenom šubarom uzima svoj AK-47 (kalašnjikov), penje se na sto i sledecih par metaka prema nebu ispraca sa stihovima:
"Kad podgojim Miloša i Marka, potjerat ću Turke s Osmaka*"....ostalo je istorija.
*Mesto u Republici Srpskoj
Na finjaka. Gospodski. Bez upotrebe snage koja klade valja.
Na kredit. Na crtu. Na veresiju.
Na inteligenciju. Na podvalu. Ja sam za vas Zapadna Evropa.
- Sinak, kaži dragička! Od sutra počinješ da radiš.
- OPA! Konačno. Mora da je nešto na olovku, a, a?
- Jok, more. Istovar džakova.
- Ali, tata, ja sam akademski građanin...
- ... sa kupljenom diplomom. Da si se u sedam nacrt'o na poslu. Jasno?
- Đe si poš'o? To bi bilo dvajes' evra!
- Paaa, ja sam mislio kad bi moglo kako na olovku...
- Čitaj šta ovde piše!
- Veresija dozvoljena starijima od 80 godina uz prisustvo oba roditelja. Evo, grohotom se smijem. Živi su nam roditelji, al' su nepokretni.
- Ko te jebe kad si maloljetan! Kontaš - imaš pedeset tri godine, al' si maloljetan hehe.
- Pa, brat sam ti, pobogu!
- Pa, šta?
- Kažu tata ukrao... Nije tata ukrao. Sve je ovo tata na olovku stekao, sine.
- 'Nači, čale, da se ne lažemo, čkole nemaš, a nisi ni neka suva inteligencija. O kojoj olovci pričaš?
- Dođem ja na kiosk, vidim, ovi ispred mene uplaćuju sve neke kompjuterske kombinacije. Dođem na red, kažem ovom, daj ti meni da ja lično popunim. Izvadim olovku, zaokružim sedam komada - ostalo je istorija.
