Od kako je slavni naucnik Albert Ajnstajn zapoceo istrazivanje ovog paradoksa univerzuma niko jos nije dao ni priblizne rezultate na tom polju.I vreme je relativna stvar tvrdio je Albert i takodje zavisi od polozaja posmatraca i od njegovog kretanja sto je apsolutno tacno, pa se u zavisnosti ko meri vreme i iz koje pozicije u samom univerzumu posmatra na isto javljaju razne deformacije i paradoksi koje cu bar malo pokusati da vam docaram.
1.Mladi par,on jos uvek nevin a ona iskusna razradjena i nezasita nakon lepo provedene veceri pripiti i u dobrom raspolozenju odlaze u iznajmljenu sobu da na fantasticno vece stave tacku i docekaju jutro zaljubljeni i srecni.Nakon kratke predigre i cmakanja doslo je do jos kraceg seksa i tajac....................................................... On i ona leze na ledjima i razmisljaju u sebi! On:(jebote nisam vise nevin a nisam se ni obrukao!ma sta obrukao razvalio sam je!sigurno sam je karao 15 minuta ako ne i vise?!?ali cu drugarima da kazem da sam je jebao sat vremena,boli me kurac nikad nece da saznaju da sam ih lagao jer cu u medjuvremenu da se izucim bas dobro. Ona:(jebem ti sonju nije mogao ni pola minuta jebote ne mogu da verujem!a napaljena sam ocu da prsnem!sta cu moram da cutim sad kad sam glumila orgazam,a bolje da nisam stenjala mozda bi me malo duze jebao ?!?ko da izdrzi sad dok mu se digne, i dal ce da mu se digne vidim da se zaljubio sad ce da spava seljak,a ja odo u kupatilo da izdrkam picku jebem ti skota!muvam se dva meseca sa budalom a bolje da sam se i dalje jebala sa Zivkom iako je ozenjen,........ma sad cu ja da posaljem poruku Zivku) za to vreme on se igra sa njenom kosom i vreme stoji,ona smislja nacin da ide kuci pa na dojeb kod Zivka,a minuti lete kao stotinke jer je kasno i mozda se i Zivko uspava!
Recenica kojom mnogi ljudi idealizuju proslost i gledaju samo na njene dobre strane, a zanimljivo je da vecina njih koji tuguju za starom Jugoslavijom tada nije bila ni rodjena.
Trauma iz detinjstva. Draga majko ,ja shvatam da ti brineš za mene, ali pretera ga. Naime, majke imaju običaj da kad ideš negde duže od 2 dana da jednu torbu pretvore u 3 ogromna kofera.
Sreda.. Igor- E , kevo , idemo ja i Mile za vikend u vikendicu na Fruškoj Gori, operi mi nove farmerke do vikenda . Mama-Važi sine, srećo majkina.
Petak veče.. Mama-Evo sine spremila sam ti i ovaj džemper, imaš i košulju, par čarapa, spakovala sam ti nešto gaća, napraviću vam sendviče , da imate u putu , ponesi jaknu ume da duva gore, a za svaki slučaj obuj čizme, šta znas , brda i planine su to, može sneg pasti dok trepneš, vidiš li kakva su vremena.? Evo ti i drugih farmerki ako se isprljaš, ako padne kiša, a i ubacila sam ti bermude ako bude ugrejalo, pa ti bude bilo vruće, a da ubacila sam ti i majicu kratkih rukava, i tanje čarape .. Igor- Ma mogla si i skafander jos da mi udeneš, bež' od mene ženo.. Mama- Pa hoćeš skafander?
Način da Srbija bude ispred mnogih zemalja zapadnog sveta i pojedinih članica EU.
Oko 19.30 h 29. mart tekuće godine, udarna vest Dnevnika RTS 1.
Spiker/ka : " Poštovani gledaoci, zahvaljući nadljudskim naporima naše diplomatije Srbija noćas u dva sata krupnim koracima, svom snagom kreće u budućnost (u koju verujemo) i to za čitav jedan sat pre pojedinih zemalja članica EU! Obećane reforme i rezovi se sprovode i pre formiranja nove Vlade."
Izjava : "Ako me pitate da li je bilo teško, odgovoriću Vam kratko. Bilo je. Ali, prednost koju noćas ostvarimo ne smemo da ispustimo i to naš narod odlično zna i ume da prepozna. Ne obećavamo nerealno, a ono što obećamo, kao što vidite ispunjavamo! Srbija je krenula napred. Noćas u dva sata, svoje časovnike poterajte na tri i nastavite da se ponašate, kao da je se u najboljem redu. Hapšenja odgvornih zašto je Srbija bila sat vremena iza EU slede u narednim danima, samo dok se naspavamo i adaptiramo na letnje vreme."
Svi mi imamo neke trenutke kad nas spiči emocija. One trenutke kada podrhtavamo kao žica na gitari, kad nam zaigra donja usna i oči nam se zamagle. Dođu tako neki put potpuno neočekivano i bez razloga.
Krenuo si u prodavnicu da kupiš nešto. Prolaziš pored nekog parka i u stilu Nea iz prvog Matriksa (koji inače jedini vredi) izbegavaš loptu koja ti prolazi tik pored vugle. Gledaš nekog klinca u crveno-crnom dresu Milana sa onim velikim znakom Opel na sredini kako protrčava pored tebe u poteri za bubamarom. Dobro je, nisu baš sva deca za računarima, ima ovih koji još uvek igraju fudbal. Odavno nisi bio na fudbalu. A i bolje je. Poslednji put kad si išao, izvrnuo si zglob pa mesec dana nisi mogao nikud iz kuće. Nemaš više ni gde da gledaš italijansku ligu, sad se svuda prenose Englezi, Španci... Ulaziš u prodavnicu dok se u pozadini čuje:"Može lopta?"... Dok radnice u prodavnici pričaju o ponovnom dolasku Mesije među Srbe, presabiraš se da vidiš da li su svećice skuplje od torte na koju ih stavljaš. Kad se bre toliko omatorilo? Gledaš vesti dok čekaš da ti dođu drugari. Opet neko štrajkuje. Seljacima se ne sviđa cena pšenice, pa su zablokirali neki put traktorima. Sećaš se kako si nekad "pomagao" dedi da pokupi seno. U stvari si više odmagao i bio koristan kao pepeljara na motoru, ali ti je ipak bilo lepo. Nisi ni bio do sela od kako ti je deda umro. Posle žurke ste izašli do grada. Već si uveliko pijan. Pokušavaš da se koncentrišeš na ovu malu pored tebe koja ti nešto naširoko objašnjava, pritom mlateći rukama nekontrolisano. Ne ide. Muzika je preglasna, previše si pijan, a i ne interesuje te. Čuješ pesmu koja te podseti na Nju. Mrak...
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
Klasična navlakuša koju naše drage babe upotrebljavaju u svim situacijama da bi njeno ne toliko radno pokoljenje obavilo teže fizičke poslove.
-Pa eto sine, ima baba nekih 27 metara drva ispred kuće, reko Dodik biće nikad gora zima pa se baba obezbjedila. Ne moraš ti ustajati, znam ja da tebi cura iz tog telefona viri. Stara će baba to iscjepati.
:teatralni polazak na cjepalište, lagani okret prema nebrižnom unuku:
-A jebem ti osim Boga baba, ja ću. Sjedi, zakuvaj nam kafu.
- E vidi moga vrijednog sokola, ljubi ga baba. Biće cener.
