Najgora moguca stvar na koju mozete da se odlucite,jeste da adaptirate stan u koji se useljavate ili u kome zivite.To sto ste prinudjeni da spavate u dzumbusu,nosite jedan par carapa dok ne pocnu da se lepe za patike,gledate majstore koji vam defiluju po kuci i stalno kukaju kako ne mogu da rade na "suvo",nije nista prema jadima koje ce vam moze napraviti komsiluk.
Tesko da postoji osoba u nasoj zemlji koja nije prezivela barem jednu adaptaciju stana ili kuce i da ne zna sta sve to podrazumeva,kao i se poneka pravila moraju prekrsiti ili barem zaobici,da bi se posao uradio brze.Prvo pravilo koje se prekrsi jeste kucni red i to ne zato sto se nekome digao kurac da lupa od 2 do 5,vec zato sto je tih tri sata nenadoknadivo.Slicno je i sa vikendima,kada majstori pocinju sa lupanjem ,obicno oko sedam ujutro....
....ali zato ce se uvek naci neki revnosni komsija,koji je takodje renovirao stan i radio sve isto sto i vi radite,kome buka strasno smeta ,zbog cega je bio prinudjen da zove inspekciju.Jedino resenje za takvog govnara je bocica AT ulja ,koju cete da mu prospete na auto(ako ga ima),ili da mu svaki put pozovete policiju kad odvrne hitove Maje Marijane ili Vendi....sve dok ne popizdi,proda stan i odseli se!
U Srbiji, medju pravoslavnim poklonicima, ustaljen je obicaj obelezavanja Dana sveca, tj.- slave.
Svaki domacin koji iole drzi do sebe i postuje tradiciju, ima domacicu (ili, u novije vreme, kupi u pekari, mada u tom slucaju domacica gubi to zvanje)koja za slavu sprema slavski kolac. Slavski kolac je u stvari okrugli, poveci hleb, sa utisnutim krsticima na cetiri strane i ritual vezan za isti varira od mesta do mesta. Ujutru, prvog dana slave, nosi se u crkvu, gde se nekada davalo po volji i mogucnostima, a danas postoji tacan cenovnik (jos uvek bez fiskalnog racuna).
Dakle, slavski kolac je simbol uspesnog domacinstva i umesiti isti predstavlja odanost domacice tradiciji, pekarske umesnosti i postovanja obicaja.
Izraz se koristi za one zene, tj. zenska bica, koja lice na sve osim na uzorne (potencijalne) domacice i bilo sta sto nas podseca na tradicionalno zensko (nase babe, recimo, i njihove sarme, cufte, projare...) . Dakle, bilo sta nafrakano, plasticno, izvasteceno, solarisano, prenapuderisano, prenasminkano,golostomacno-i-na-minus-deset zensko (pretezno bar tri navedene stavke ispunjavaju)- nije ona koja bi mogla da vam umesi slavski kolac.
Brat 1 i Brat 2 setaju, a pored njih prolazi "avion od ribe" (Stikla od 25cm, markirana torbica, cirkonirani telefon, istaknuti ekstremiteti u najboljem svetlu, vestacki nokti 12cm, sva svilena i leprsava).
Brat 1: Brate, pazi kakva je...
Brat 2:Ma, brate, ta ce sigurno da ti umesi slavski kolac!
Spisak onih koje nisu nikako podobne da vam mese slavski kolac: Jelena Karleusa, Seka Aleksic, Vendi, Lepa Brena, Zorica Brunclik, Katarina Radivojevic, Stoja, Mina Kostic, Maja Marijana, Dzenifer Lopes, Britni Spirs...
Primer za zene koje bi da nauce spremanje slavskog kolaca: Tanja Boskovic, Monika Beluci.
Izgubiti, zadenuti nešto...arhaizam, koji se, očigledno često meša i sa satarom, kao omiljenim Srpskim alatom naročito u zimskom periodu...
:Deda i unuk sede u sobi, unuk pokazuje dedi devojčicu što mu se sviđa, naravno na kompjuteru:
Unuk: Deda, dođi da vidiš, ovo je Maja, ona je moja simpatija, idemo zajedno u školicu, i ima osam godina.
Deda: Maja?! Pa ona ista moja majka Vesna, saću da ti pokažđem sliku, samo ako je nisam satario...
------------------------------------------------------------------------------------------
Naravno, nekad se satariti pogrešno protumači...
Na žalost, svaki muškarac ih ponekad koristi.
-Ti si se meni svidela na prvi pogled (posle godinu dana sam prestao dda te gledam kao druga iz vojske)
-Ti si meni najlepša bez šminke( al sam zato zinuo kad si se skockala prošlu subotu)
-Kod tebe mi se najviše svidja što si dobar sagovornik(al' bez sisa to ne bi bilo to)
-Cekau na sex dok ne budeš spremna(8 meseci u vrh glave, pa neću valjda da umrem nevin)
-Pre tebe sam spavao sa 17 devojaka(uvatio sam jednom Vendi za sisu na Obrenovačkom vašaru)
-Svidja mi se tvoja nova frizura (bolje oma to da otarasim, nego posle da me mračiš)
profesionalna deformacija koju poseduje doktor (lekar) dok sprema specijalizaciju
pacijent Zdravko kašlje i nezadovoljan uslugom prvog lekara ide do drugog, trećeg itd...;
doktorka Vesna koja specijalizira alergije:"Zdravko Vi imate alergiju na polen"
doktorka Svetlana koja specijalizira mikrobiologiju:"Zdravko ti bi morao da daš bris.Idi u higijenski zavod"
doktor Milojko - kardiolog:"Morao bi da smanjiš masno i ljuto jer ti pritisak nije u redu"
Zdravko se vraća kući i razmišlja.." moram da prestanem da pijem hladno pivo inače ako me ovi leče možda ostanem i bez jaja"
Eksiraš ono malo što je ostalo od devetog piva u čaši. Pored tebe se stvara zanosna lepotica i prilaziš joj okuražen alkoholom što kola tvojim venama. Dok sa prastarih zvučnika trešti Sinan i pesma “Sunce moje”, pokušavaš da joj kažeš nešto smisleno a da u isto vreme ostaneš na nogama. Ne opire se kada joj prebaciš ruku preko ramena a ni kasnije u taksiju dok joj guraš ruku medju butina.
Otvaraš oči i treba ti par trenutaka da shvatiš gde si. Glava još uvek pulsira u ritmu muzike koja je svirala sinoć u gazda Mićinoj kafani. Bacaš pogled na devojku u krevetu pored tebe i sav alkohol koji je nekim čudom sinoć ostao u želucu sada kreće napolje. Zanosna lepotica od sinoć zapravo nije lepotica.A još manje zanosna.
:nedelju dana kasnije:
-Halo?
-Zdravo Milane… ovde Vesna…
-Vesna,Vesna… a da, ćao… kako si? (u jebote)
-Onako… nadam se da ti ne smeta,uzela sam tvoj broj od sestre od tetke od komšinice od moje drugarice… ako se pitaš odakle mi… s obzirom da si prošlog petka onako izjurio iz mog stana…
-Paaa,znaš… bilo mi je loše… burna noć… khm…
-Da,da… razumem… nego… kako je tvoja baka? Čujem da je juče bila u bolnici?
-Moja…? Odakle ti…? Dobro, dobro… hvala što pitaš…
-A tvoj drug Marko? Još uvek ste u svadji?
-Ne. Odakle ti poznaj…? (Milane,jebem li ti sunce u šta si se uvalio)
-E pa lepo... Nego, pošto si večeras slobodan… možemo da se nadjemo negde oko pola 8 kod konja?
-Ovaj… ne mogu večeras… moram da… odnesem tetki lek, znaš. I da joj popravim roletne. (radije bih se okupao u negašenom kreču,gaboru)
-Hm… ti nemaš tetku u blizni. Osim ako ne misliš na tvoju strinu koja živi tri ulice od tebe.
-Khm… jeste, jeste, moja tetka strina…
-Ok, onda prekosutra dolazim po tebe kada završiš smenu… znači u pola 4. Pa onda idemo da prošetamo parkom i planiramo našu budućnost.
-Kakvu bre budućnost, devojko? Tebi bre nisu sve koze na broju! Briši ovaj broj i da me više NIKAD NISI POZVALA, jebem li ti ludu familiju. I ružnu. I odvratnu. I i i… I GROZNU!
-Milane dušo… ne bih ja baš tako razgovarala sa mnom… može tvoj gazda slučajno da sazna da kradeš pare iz njegove kase… deda Stanoje gde mu je nestalo bure rakije iz 76-te… ili da te moj tata, inspektor, sutra privede zbog tuče u gazda Mićinoj kafani u kojoj ćeš večeras da izbodeš tri čoveka bez razloga.
-Š…šta?
-Bićeš ti moj ili Božiji… ne vidimo li se večeras u pola 8 na dogovorenom mestu, lako može neko da te pregazi džipom moga oca ispred kuće… a onda ću ti ja dati krv da te vratim u život… jer dušo, ista smo krvna grupa AB+ …
Ono što radi svaka majka bez obzira da li ima dvoje ili osmoro dece. O babama da ne pričam, one mešaju i svoju decu i unučiće, ponekad ubace i poneko komšijino dete.
Majka: Dođi Predraže.
Marko: Mama, ja sam Marko.
Majka: Jao, nešto sam rasejana, kaži Marku da iscepa ona drva, stoje već dva dana.
Marko: Pa, ja sam Marko.
Majka: Znam, to sam i rekla.
------------------
Baba: Milice, ovaj Rado, Vesna, Jovana, čekaj, nije, kako se zvaše ti beše?! Ah da, Melanija, dolazi ovamo.
Sara: Ali baba, to ti je sestra, ja sam Sara.
Baba: Da, Maro, nikako da se setim. Evo ti 50 dinara da kupiš čokoladu.
Tomislav, kamenorezac iz Mionice je kandidat za jednog od 15 ucesnika 'Farme'. Medju kandidatima se nalazi i Jorgovanka, domaićca iz Trlabuća, optišna Vucitrn. Sudbina, onako kako to obicno biva, spaja srednjovenči par pod platšom sena tokom prijatne jesenje veceri. U pozadini odzvanja Ekrem sa najnovijim hitom i Vendi kao prateći vokal. Na Farmi pada i prvi sex i od tog trenutka njihov zivot je pod povećanom medijskom pratnjom.
Zeleći da pokazu kako su skladan par, učestvuju u emisiji 'Dodji na veceru' gde pobedjuju, jelte, zbog prethodno stečenog iskustva a i objektivno najbolje gozbe u Mionici. Posle nekoliko meseci, Tomislav je resio da svoju dragu iznenadi i u show-u 'Sve za ljubav' , prosi Jorgovanku dok u pozadini gori seno u obliku srca. Jorgovanka pristaje ali pod uslovom da se njihova svadba odrzi pod okriljem '48 sati svadbe' RTS produkcije, zeleci tako da u njihov odnos unese dodatni adrenalin. Debeli Miki se pobrinuo za burme, venčanicu i cipele i tako se odrzala najspektakularnija svadba koju je Mionički kraj ikada video.
Kako zivot i brak nose odredjeno breme, tako dolaze i problemi za porodicu Trtic. česte svadje i nesuglasice, kao i Tomino hrkanje doveli su par do 'Bracnog sudije' i Sanje-pateticne-Marinkovic koja je uz prisustvo troclanog zirija odlucuje da Toma ne moze promeniti svoje hrkanje , te ce Jorgovanka morati da nauci da zivi sa tim.
Zelja za nekakvom osvetom odvela je Tomu do Karamele i veoma diskretnih detektiva koji ce pratiti njegovu suprugu 24h dnevno, sedam dana u nedelji, 54 nedelje u godini. Karamela-Poaro-Holms, uceni detektiv CIA-e pronalazi Jorgovanku sa 20 godina mladjim muskarcem . Toma nevera, brak propada. Dok se pijan vracao kuci, bacio je flasu o kamen koja se razbila kao njegova iluzija da ce ponovo biti sa Jorgom. Totalno je odlepio sto pokazuje i njegov nepromisljeni potez i odlazak u 'Ludu kucu' , gde u sukobu sa bivšom suprugom dobija batine od obezbedjenja i njenog mladog decka.
Milionska masa, kao ovce na blejanju, potpuno odsečena od realnosti sve to prihvata. Serviranje medija je unšitilo sve prave vrednosti.
Pazite sta vam se dešava.
Ove mačke nemaju nikakvu povezanost sa baksuzlukom koji te prati od trećeg kola holandskog prvenstva, niti ima veze sa prelaskom ulice i sličnim uzročno-posledičnim fatalističkim sujeverjima. Crne mačke su one sitne šlajmerice koje izbacuješ svako drugo jutro kao pušač odan fabričkoj industriji duvana Niš. Isto tako, crne mačke neretko mogu biti i zelene, mada bi naziv Zelene mačke bio totalno besmislen. Ovaj nus-proizvod je rezultat višedecenijskog pušačkog staža, iako je zabeleženo da se javlja i kod onih sa mnogo kraćom pušačkom karijerom - kod njih su još uvek zelene.
Na komšijskoj terasi sredovečne žene ispijaju kafu:
- Mico, vide li ti one bruke juče na Pinku?
- Ćuti. (hrk, šklj, hkrrr, šmrc, pljuf). Opet ove crne mačke, majku mu.
- A kad se setim kakav si sopran bila, pfff, ovako ti ni Vesna Dedić nije ravna ženo.
Razgovor preko telefona:
Ubitačni bariton s sa druge strane:
-Haloo?
-Dobar dan čika Mile, je l Petar kod kuće?
-Samo sekund sine.
-Petre, za tebe je.
-Hvala mama.
-Hrk, šljk, rhhrkš, šmrk.
Možda već prežvakana tema, obrađena više puta, no, pošto neću da tražim i da čitam šta je ko imao da kaže, pokušaću iz svog ugla da na najslikovitiji način prikažem seosku slavu u mom selu, koja se ne razlikuje mnogo od seoskih slava po drugim selima, osim po stepenu rizika po individuu, pa se nadam da ću onima koji nisu obilazili manifestacije ovog karaktera pokušati da objasnim i dočaram kako to sve izgleda, a onima koji su je posećivali kao ja, malo da zagrebem po sećanjima. Do prve sledeće!
Znam, to je isto kao Guča!
E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!
Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.
Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.
Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.
No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.
A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!
Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!
Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!
A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.
I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!
Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)
