Odbojka Kićanović-Slavnić protiv SSSR-a 1977 u Liježu.
„sdelano v sssr“
Tačno ta rečsdelano v SSSR5 definicija →
lep izraz za sve kurve iz predela bivse SSSR
"Nisam ni znao da sam najlepsi na svetu sve dok nisam dosao u Moskvu"
Školski primer za onu narodnu jeb'o ćar vajdu, rodila se šteta. Nov osigurač košta 25 dinara, može da se nađe i za 20 ako se uzme veća količina, međutim, lokalni ekonomski geniji su pomnožili tu cifru sa brojem svih osigurača koji će da im pregore dok su živi i došli do zaključka da to košta previše. Zbog toga se često radi licnovanje osigurača tako što se u pregoren osigurač ubace žice iz licnastog kabla po metodi "daj da stavim još dve, za svaki slučaj". Neki još veći ekonomski geniji su izračunali da prosečan domaćin svaki put kad licnuje osigurače izgubi ili baci desetak centimetara neiskorišćenog licnastog kabla i pronašli način da eliminišu to rasipanje materijala.
Rešenje problema je stavljanje eksera umesto licne tako što se ekser zakove kroz ona dva lima na kraju osigurača i onda nema šanse da izgori. Zanimljiva strana ovog ekonomskog projekta je to što sve može da izgori ako ima dovoljno struje, pitanje je samo redosled po kome će da gori, a goreće od najslabijeg do najjačeg elementa. Pošto je ekeser u osiguraču najjači, izgoreće poslednji, odmah posle televizora, grejalice, šporeta, frižidera, kompa, brusilice, fena za kosu, kose, glave, ostatka čoveka, tepiha, parketa, kreveta, ormara, muškatli i manje-više svega osim šamotne peći i stvari koje su pravili Rusi.
Linija koja je povučena po sredini korejskog poluostrva. Simbol moći velikih sila koje su se sastale na konferenciji u Moskvi i odlučile da podele Koreju na dva dela. Jedine učesnice ove konferencije SSSR i SAD su odlučile da sever pripadne SSSR-u, a jug SAD-u. Predstavnici Koreje su bili sprečeni da prisustvuju ovoj konferenciji, ali i da nisu, bili bi nadglasani sa 2:1. Za samo nekoliko godina svog "protektorata" ove dve sile su uspele da od jedne zemlje naprave šahovsku tablu, a od jednog naroda figure različitih boja za rat.
Hjong je bio miran i povučen korejski seljak. Imao je veliku zemlju, veliko srce i veliku porodicu. Ljudi su ga voleli i bio je rado viđen gost. Često je umeo da pokaže svoje dve ruke i da komšijama objašnjava kako imaju isti oblik kao njegova zemlja. Voleo je da govori da su Japanci ipak dobri ljudi i da će mu jednog dana zet biti Japanac. Onda bi sa blagim smeškom pogledao sagovornike i svojim blistavim očima ih uverio kako drugačije ne može biti. Preživeo je veliki rat, ali se to na njegovom licu nije moglo videti. Na njegovoj farmi je oduvek bilo jako tiho. Ni deca nisu bila mnogo glasna. Međutim, poslednjih nekoliko dana često je viđao helikoptere koji su obilazili njegovo selo. Jednog jutra, na putu pored njegove kuće osvanuo je neobičan znak. Na njemu je pisalo nešto na engleskom i broj 38. Ubrzo je mir na njegovoj farmi narušen. Svakog dana po stotinak ljudi je obilazilo njegovu farmu, posmatralo, merilo nešto. Hjong, kao dobar domaćin, je svakog od njih pozivao na doručak, ručak, večeru ili počinak, ali niko od tih ljudi nije govorio njegov jezik. U selu je počelo da se priča kako je Hjongova farma podeljena. Jedan deo je postao ruski, a drugi američki. Hjong se pitao za šta će tim ljudima ta zemlja kad svi oni već imaju posao. Nedugo zatim, počele su čarke po čaršiji. Dva Hjongova dobra prijatelja su se potukli oko posledica jugoslovenske neutralnosti i Maršalovog plana, a njegov rođak je streljan kao pro-japanski terorista. Za koju godinu, Hjongova farma je vrvela od vojnika i više nije bilo moguće obrađivati zemlju. U njegovom dvorištu u improvizovanom šatoru svakodnevno su se smenjivali oficiri različitih država. Jedne noći po Hjonga su došli neki ljudi. Hjong je otišao u rat.
Kada se vratio iz rata, njegove kuće više nije bilo. Tu je bila jedna pusta zona u kojoj se čula propaganda sa gigantskih zvučnika, a ništa nije ni ukazivalo da je tu nekada postojala njiva, kuća ili život. Na neki način je bio srećan zbog toga. Srećan, jer je njegova prošlost duboko zakopana i preorana bombama da ga ne podseća na ružno vreme kada je bio samo jedan prost seljak i nije imao pojma o savremenom svetu i političkim kretanjima na međunarodnoj pozornici. Njegova porodica je živela sa druge strane bodljikave žice i to im nikada neće oprostiti. Opsovao je kapitalizam glasno, pljunuo, pokazao srednji prst brdima koja su se nazirala u daljini i krenuo nazad u pratnji svoje jedinice.
Ćeh koji se u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke od strane SSSR, spalio na trgu.
Milovan Ilić Minimaks je za njega rekao da je to čovek koji je sa najmanje benzina stigao do zvezda.
Uz električno kolo NE 555, dobar unimer, i rusko izdanje logaritamskih tablica iz '59-te, pomagalo u koga se kunu inženjeri starog komunističnog kova, očeličeni u doba kad je prioritet tehnike bio da se sve pravi da TRAJE, sa faktorom sigurnosti četr'esšes' i procenjenom dugovečnošću Jovana Krkobabića da se prenosi sa generacije na generaciju, a ne kao danas - kupiš na lizing, istandrčeš 5 godina, i taman kad otplatiš ide na reciklažu.
Čile sa iskustvom u izvođenju Tejlorovog reda do 14-og člana sa tačnošću od 5 decimala samo uz pomoć drvene Toz olovke i parčeta žutog kartona, profesionalno stasao u doba kada je NPN tranzistor bio k'o omanja pegla, a paljenje televizora lampaša spuštalo napon u tri susedna domaćinstva, na moderne inženjere ogrezle u raznoraznim integrisanim grafičkim okruženjima, softverima za simulaciju električnih kola i ked alatima gleda kao na retardiranu razmaženu decu. Štaš, neka se deca igraju, on sa grafitnom olovkom radi isti posao već pola veka.
Neće nešto ovaj Protel, jebo ga očin otac. Šta da radimo, jebaće nas šefovi ako ne ispoštujemo rok, jebaće nas grubo k'o mlad Šiptar sansku kozu.
Zovemo Simu Anodu.
Onoga mrgu sa šešeljevim cvidžama, što voza belog Moskviča?
Da. Samo mu uspi čašicu ljute, daj dobro zašiljenu grafitnu olovku, pa da vidiš šta lola radi. Kad u Vinči ili Institutu Mihajlo Pupin zapne, šalju auto po njega. On ti je završio energetiku negde sedamdesetih u Tuzli kao najbolji student, krenuo magistat. Nešto ga mentor zajebavao i ovaj odmah diplomirao kad ga je par puta prespojio na masu.
A?
Ispičkao ga. Kablom od lemilice. Zato budi miran kad dođe. Po mogućnosti vidi pa nađi sliku Tita da okačimo negde. Taj đedina je stara garda.
Najčešći lijek protiv bolesti Nevinosti. Uzimaju se obično u ljetnjim mjesecima. Dobra zamjena za njih su i SSSR-ovke.
: Vid' Dekija sto je srecan.
: Pusti ga,ona mala Zakhopalova ga izlijecila od nevinosti,sad ne zna sta sa sobom da radi.
U doba dok je postojao SSSR izraz se koristio da se opiše neko ko je preuveličavao svoje doživljaje.
- Ma ti si zajeban k'o ruski huligan. Pozoveš lift pa pobegneš...ccc.
Situacija u bivšem SSSR-u kad poštar nekom uruči plavu kovertu, koja najčešće označava sudsku poštu. Ukoliko je poziv na sud, po automatizmu Staljinove birokratije - ode glava, u suprotnom - samo je pismo.
Događaj, koji je proglašen istorijskim, jer je jedan ruski predsednik opet u poseti Beogradu, posle više desetina godina, računajući i predsednike SSSR. Simbolično, poseta je upriličena na dan šezdesetpetogodišnjice ulaska ruskih trupa u Beograd.
Ujedno ovaj događaj otvara prostor za pravljenje raznoraznih igara reči:
A:”Batice, pa šta ako je došao ovaj Medvedev? Primili se svi k’o da igra mečka!”
B:”Da brate, a i kerova ima k’o kusih pasa!“
