Uglavnom se odnosi na njihovo dete, unuče. Ono je najbolje na svetu, kakvo god da je. Ako uradi 20 loših stvari i jednu dobru, slučajno, ceo komšiluk i rodbina će to znati, s tim da će od te jedne stvari napraviti toliku famu kao da je dete otkrilo novu teoriju nastanka sveta ili automobil koji se kreće na pavlaku.
Mama komšinici: Moj sin je juče dao gol na utakmici za njegov tim. Zlato mamino. Kažu da je veliki talenat, da ga već traže Zvezda i Partizan.
Istina: Mali je igrao jer nije imao ko drugi, dao je autogol, a takav je talenat da je Napredak iz Jajinaca za njega nedostižan.
Baba strini: Moj unuk je dao prvi ispit. Dobio 10ku. Kako je samo pametan. Već vidim kako će da bude inženjer i da pravi mostove i će da postane ministar. Svi ga profesori hvale u Beograd.
Istina: Lik koji već dve godine studira, tj. živi u Beogradu na račun njegovih, zajebava se i dao je sociologiju iz petog pokušaja.
Ćale oratku: Kakav je onaj moj mali, doveo gajbi neku, znaš kakva je bre. Ceo grad se okreće za njom. Veliki je jebač postao. Nema većeg u kraju. Samo da si je video.
Istina: Bubuljičavi štreber je doveo gajbi napucanu ribu da bi joj pokazao matematiku, njegovu najveću ljubav.
Deda protivniku u šahu u parku: Znaš kakva mi je unuk, vidi sliku. Ljudina. Već se oženio i ima posao. Pravi čovek. Izdržava ženu i dete, samostalan, svaka mu čast. Svi mu zavide.
Istina: Napaljeni tinejdžer napumpao lokalnu kurvu pa je morao da se oženi sa 18 godina i da počne da radi na gradji ne bi li ih izdržavao.
Nakon što sam pročitao sedamnaest delova grofa od Monte Krista i trinaest Harija jebenog Potera shvatio sam da je trideseti avgust i da sam se pokenjao sebi se u stau. Ode mast u propast, štono vele stari. Morao sam da preduzmem drastične mere.
Bilo je sparno, govnjivo popodne u provinciji. Tmurni ljudi, u poluverima, napolju ubi ždraka, vrane pozijale, oni u poluverima, venčanim sakoima, crne čarape peti dan a balega isparava sa grudi. Zdravo, hvala, prijatno, doviđenja, ceo dan slušao sam zujanje tih radilica, ljudi uhvaćenih u kolotečinu svakodnevnice, žigosanih robova navike. Onda je prekipelo, žuč mi se okrenuo i po podu sam ispeglirao sedmo valjevsko. Gungula. Mnoštvo krpa, džogera i radnica, mnoštvo osmeha, lažnih, bezdušnih i svi oni u toj gunguli mogli su siti da mi se poizdodiruju presnog kurca. Bio sam pijan. Morao sam da preduzmem nešto. Prvo pijanstvo u životu nije smelo da se završi sa flekom piva i ćevapa na podu kladionice. Sećam se kroz maglu, iako se sve odigralo neposredno pred pisanje ovog sastava, ubacio sam dve šake pune samopouzdanja u džepove i isteturao se napolje. Plan je stvoren.
Šomi, koji je krenuo za mnom, je bio dete, ništa drugačije od mene, osim što verovatno nije bio štreber kao ja. Bio je normalan, nije slušao metal, nije čitao dve knjige za sedmicu, nije pipnuo Radine sise i nije sanjao Ničea kako visi obešen na tavanu, svako veče. Ali je imao kintu, nenormalnu kintu, kao da mu ćale bere pare umesto malina. Nikada se nisam razumeo u novac, razumeo sam Hesea i Roterdamskog ali u novac - nikada. Stigao me je i rekao nešto neodređeno tipa:
- Ponekad, mi stvarno ideš na kurac. - bio je moj najbolji prijatelj. Utešio sam ga.
- Jedi govna!
Nastavili smo zajedno da se krećemo prašnjavom, smrdljivom ulicom dok nismo stigli u drugu kladionicu. Ova nije bila kao druge. Nije bilo, espresa, hajnekena, ceđenog grejpa i viskasa sa prosušenom papajom ali je imala dušu. Znala je da voli. Novac. Sećam se, jednom prilikom je buraz došao kući i matori i on su se pofajtali nešto, tipa on je izgubio neki ćaletov novac, kockajući se, meni relativan pojam, isto kao da pričamo o bifurkaciji. Rekao mu je:
- Evo ti crevo! Napolju se operi! Smrdiš na duvan i Mišu Ciganina!
Shvatio sam da je zajebao stvar i kockanje mi je postalo mrsko, toliko mrsko da sam rekao da nikada u svom životu neću to da radim. I nisam, sve do početka priče...
Bilo je sunčno letnje popodne, posle dužeg vremena sam došao u varoš. Ostalo je još par dana do početka školske godine i na očev nagovor otišao sam na sok sa drugarima. Oni su svi propušili za raspust, svi su imali puna usta hvale na račun devojčica, lagali su svaku reč, a ja sam im zavideo. Ne zbog toga šta su oni hipotetički radili preko raspusta, jer nisu, znam, znam sve te devojke, i sve lažu, jer su lažovi, nego zbog otvorenog pristupa ka mogućnosti da izgube ili osvoje novac. Na kocki. Gledali su nekakve trke kerova, navodno sve je to repriza neke trke koja se dogodila ko zna kada, i oni su znali ko će da pobedi, kao. Međutim, znali ili ne znali, svaku trku su dobijali, svaki po nekih petsto-šesto dinara i okretali piće. Jednom sam pio, ali realno čaša vina koju sam popio ono veče kada je Rada dolazila nije relevantan pojam za ovo što se odigravalo. Pio sam pivo, valjevsko, i bilo je grozno, kiselo i gorko, i što sam više pio sve oko mene je bivalo kiselo i gorko i grozno. U jednom trenutku sam pročitao da sadrži 5,2% optimizma, iz čega sam zaključio da se u jednoj flaši nalazi tačno 0,4974 litara pesimizma i da sam nakon 3,4818 litara istog osetio kako me pesimizam preseca. Savija drob oko prstiju i stegnutom pesnicom vuče da ih isčupa iz utrobe, tada je zelenkasta žučna kesa pukla i pesimizam se prolio po plavom tepihu.
Šomi i ja. Maloletnici u kockarnici, crnoj, zabregloj i memljivoj. Šomi, pun para. Ja, sa pesimizmom u lavoru, stotinama metara dalje. Dobitna kombinacija. Dva crno! Pakleni točak sreće, rulet, bunar želja. Dva crno! Sve se dešavalo kao u transu, ja sam ulago više novca nego što mogu da pojmim a kuća je davala više nego što može da isplati. I tako u krug, ringišpil je dobio neku sasvim drugu konotaciju. Vrteo sam se sa borojevima, računao naredni dobitni, sve je bilo tako predvidiljivo, obrnuta igra staklenih perli, potpuna kontrola svega osim sebe samog. Trans iz koga me je Šomi trgao sa jednim glasnim:
- Isključi!
Debela, sisata radnica, sa masnim flekama šaka po dupetu, izbrojala nam je dvadest i pet hiljada razloga za nezaboravni raspust. Uz opsaku:
- Početnička sreća deco! Nemoj da se navučete...
Da se navučem? Ma važi!
Raspust se završio pre osam dana. Ili osam godina? Kako sam ga proveo?
Navukao sam se.
Dobar dan. Moje ime je Dejan i ja sam kockar.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Zanimljiva zajebancija kojom možete da se podsetite svih jebačkih ambicija i želja iz mladosti. Napišite pismo i pošaljete ga sebi u budućnost. Pravi način da vidite koliko ste propali, te da su vaši snovi da ćete otići u penziju sa 40, pa proputovati čitav svet i raditi sve što ste uvek hteli, često maštarije.
2030.godina
- Našla sam neki stari paket. Ima pismo za tebe...
- Daj da vidim!
- Evo, nisam ništa dirala. I zaboga, operi te nožurine!
...
Pismo:
Arčeru, ili da kažem - trsitelju?! :šmek:
Verujem da ovo pismo otvaraš u svojoj vili na Beverli Hilsu nakon što si se okupao u šampanjcu. Do sada si verovatno postao i najbogatiji čovek na planeti. Čestitam!
Nemoj zaboraviti da daš koji miliončić na jebulje, koje će ići u svaku školu i zadovoljavati svakog napaljnog tinejdžera.
Sećaš se kako je tebi bilo? Nijedna ti nije dala, a bio si napaljen kao vepar u to doba.
To im možeš nabiti u lice, i svima u školi koji su te zvali klempavi gicko! Da te sad vide, uspešan čovek! Nisi više jadni štreber.
Za kraj, molim te provozaj se u svom aviončiću za mene. Napravi i jedan krug jahtom oko svog ostrva.
Neću više da te ometam, sigurno imaš divlji seks sa amazonskim ratnic...
...
- Aaaa, u kurac! Ženo, donesi lavor, opet prokišnjava na glavu!
- Prvo operi te smrdljive nožurde, pa sam podmetni lavor!
Gubljenje u vremenu i prostoru.
0-10 min nastavnik/profesor treba da se namoli i Bogu i ocu da ga podeli i da se svima isere kako deli keceve ako se prepisuje. 10-20 min - kreces da meditiras i da grickas olovku,gumicu,rezac i ostala sranja. 20-35 min lepo ti krene uradis prvih 2,5-3,5 zadatka sve dok tamo u 36. minutu casa jedan tvoj drug iz zadnjeg reda ne prdne/podrigne i tebi ode koncetracija u p.m. 35-41 min grickas nokte kao i gore navedeni skolski pribor, rezes vene, ocerupas pola kose jer si zaboravio uopste gde se nalazis. U 41. minutu streber iz prvog reda pita nastavnika/profesora koliko je jos ostalo do kraja, a on kaze 4 minuta. Van ucionice krece graja klinaca koje je nastavnik/profesor pustio ranije sa casa, krene da zvoni, ti se duplo unervozis i sad si vec poceo da gutas neke delove gore navedenog. Zamolis nervoznim glasom nastavnika/profesora da te pusti jos dva minuta. Posto sad vec nisi ni za kurac od ovce preskrabas pola papira, i to naravno izgrizes, predas ga tako nastavniku i sa izlaska iz ucionice sutnes svom snagom prvog klinca do sebe jer ti je sad vec ceo svet kriv.
Grupa ljudi sa kojom provedete školovanje; broj jedinki u ovom obliku organizacije može varirati od 15ak do 40ak. U principu, za sticanje obrazovanja je povoljniji manji broj jedinki, i upravo iz tog razloga mnogo češće ćete se susretati sa razredom koji se sastoji od razularene gomile ljudi.
Svaki razred mora imati predstavnike sledećih vrsta:
GLAVNA RIBA - to je ona koja poslednja stiže u učionicu; uvek je prekrečena sa pola kilograma šminke; obučena po ''poslednjem kriku mode'', što kod normalnih ljudi izazove spontani krik užasa. Nju juri svaki batica koji drži do sebe, ali ona obično završi sa nekim šmekerom duplo starijem od nje.
PAMETNJAKOVIĆ, da ne kažem ŠTREBER - osoba koja je spremna da odgovara svakog časa, obično ga (je) smatraju vrlo dosadnim, ali ipak je on taj koji spašava dan kada niko ništa nije naučio.
GLAVNI FRAJER - alfa mužijak; predvodnik krda; ima najnoviji model mobilnog telefona, najskuplje air max patike; većina devojaka (ziljavih) uzdiše za njim, ali avaj, on je uglavnom isuviše kul da bi na to obraćao pažnju.
AUTSAJDER - to su oni čudni klincikoji se izdvajaju po svom stilu oblačenja, stavovima, interesovanjima. Imaju svoj krug prijatelja, i deluju kao da su u nekom svom svetu. Ali, ove jedinke su po pravilu vrlo zanimljive i interesantne.
SPORTISTA - ova kategorija ima 2 podvrste:
pravog sportistu, koji propušta veći deo nastave jer su on i njegova ekipa ušli u polufinale nekog turnira (obično u drugom gradu);
onog koji je zaluđen svim sportskim dešavanjima, ide na svaku utakmicu tima za koji navija, zna kompletnu nedeljnu ponudu (sa sve kvotama) u 3 različite kladionice i uvek priča o tome kako je ''Barselona rasturila sinoć''. Obe podvrste su miljenici profesora fizičkog, i uvek nađu način da se iskradu sa časa i odu kod njega.
Kad se srednja škola završi, a mi ljudi nostalgični pa želimo da se okupimo opet, svako sa svojim motivom, svako sa svojom pričom. Okrene se par brojeva, napravi pokoja grupa na Društvenoj-mreži-čije-se-ime-ne-spominje-na-Vuki, okrene par telefona, pozove razredni starešina (koji je nekim čudom još živ, a i kad je vaš deda išao u srednju školu, bio je zamenik direktora). Tipovi ljudi su koji dođu su:
Štreber-osvetnik: Lik koga su najviše zajebavali u školi, zbog istaknutih sekutića su ga zvali Zeko peko, ili još gore - ignorisali ga. Usled hronične nejebice, sprema faks rešavajući hiljade i hiljade pitanja za prijemni, potajno vežba u home-made teretani dok noćima bode vudu lutke sa likom školskih faca i popularnih cura. Upisuje medicinski faks, završava ga u roku sa 9,34 i dobija dobar posao. Za vreme studiranja je izvajao apolonsku figuru i stekao kompleks više vrednosti pojačan sublimiranim seksualnom nagonima, došao željan da jebe sve sem razrednog, da se osveti za dobro poznatu sliku njega sa usranom flekom na gaćama, fotografisanoj na maturskoj ekskurziji, od koje je dobio tikove za života, i kupuje od tada samo crne gaće, jer, pobogu, nikad se ne zna kad će ga neko fotografisati.
Siledžija: U srednjoj je bio najveći, najjači, najglasniji. Bio je član neke ultra zajebane navijačke grupe, i lokalnog četničkog pokreta. Dok su drugi išli na jezero na kampovanje uz akustičnu gitaru, on je na Ravnoj gori učio da puca iz đedovog krateža. Išao u teretanu svaki dan, tukao se na vašarima u Međedovom polju. Udarao krušku na vašaru, imao motor od 125 kubika. Posle srednje imao problema sa zakonom zbog navodne ukradene kosačice za travu iz dvorišta babe čiji sin radi u Kanadi, sada je u mešaonici stočne hrane, na profesiji "viši lopatar". Oženio Simonu, lokalnu profuknjaču. Podigao kredit da kupi sebi i ženi Ajfonove, kuća mu i dalje prokišnjava.
Mačkica: Njena je pička u srednjoj jednostavno bila na ceni, bila je fina, prefinjena. Nije jebala živu silu, družila se sa sopstvenim klonovima. Sve je uzimala sa dva prsta (priča se i kurac rezervnog beka Vojvodine), sve joj je bilo smooor, sa dugosilaznim "o". U izlascima je žarila i palila, uz pesme Tap 011 pila đus-votku. Odličan đak bila, guzovi kao da ih je Fidija u AutoCad-u crtao. Posle srednje se udaje za Krketa, vlasnika autootpada, koji zbog obljube romkinje maloletnice završava na dugogodišnoj robiji. Deblja se 10-ak kila, gleda Onura i Šeherezadu i drlja djanu zamišljajući nekadašnju sebe u kako bloudžobuje Onurov palamar.
Sportski zaluđenik: U srednjoj je znao imena baba sa majčine strane igračima vaterpolo kluba treće turkmenistanske lige. Uvek u trenerci, na fonu je proveravao rezultate utakmica, tiketi iz kladionice su mu bili i kontrolni i domaći. Pikao je voćkice na velikom odmoru, igrao na seoskim turnirima u malom fudbalu. Posle srednje se zapošljava kao konobar u fensi kafiću ili kladži.
Kuler: Njega je za sve boleo kurac, uvek je imao sluške u ušima, crtao nešto na stolu.. Sa svima je bio O.K. uvek su ga svi gotivili. Jedno vreme se zaluđivao da postane DJ, batalio, i oženio se lovarnom matorkom iz Amsterdama, koja ga i dan danas izdržava jer je lenj kao lemur.
Šmeker-ljigavac: Uvek je bio na nivou, sa neprikosnovenim osmehom. Uvek kasnio na čas, ali na neki kul-ljigavi način. Deda sa nemačkom penzijom ga finansirao. Uvek se trudio da ispadne faca na račun drugih, koji su i pored toga visili kraj njega, jer je četvrti aksiom svemira da se žene uvek lože na smradove, što je jelte dobro poznata stvar, pa su drugovi bili sa njim nebi li zaterfterili tetreba. Podjebavao je decu sa sela koja su busem dolazila u školu, pričalo se da je na maturskoj ekskurziji u rč jebao najčestitiju curu iz razreda. Posle srednje i dalje jedno vreme fura taj stil, nošen inercijom stare slave. Živi i dalje sa svojima. I dalje je ljiga koja bi najboljem prijatelju zabila nož u srce za malo pičke.
Vremena se menjaju, a ljudi ne.
Kao što je svima poznato zubobolja je jako dosadan i iritirajući osećaj koji želim da izbegnemo ili da ga se što pre rešimo. A izraz zajebao zubobolju koristimo za osobu koja toliko smara da izaziva potpuno ista osećanja kao i zubobolja: "jako dosadan i iritirajući osećaj koji želim da izbegnemo ili da ga se što pre rešimo".
Idem hodnikom faksa, kad ugledam Aleka kako davi profesora iz mate, nimalo čudna situacija,(Alek je najveći štreber u pokušaju, dečko koji je završio Matematičku gimnaziju i smatra da je zbog toga viša rasa u odnosu na ostale, uvek ima 3 milijarde pitanja od kojih nijedno nema bas nikakve veze sa temom razgovora/predavanja, on je ona osoba koja će da te podseti da je na predavanju zabranjena priča i da prisustvo nije obavezno i da ga strašno ometa tvoja priča, dečko koji je u tripu da je najbolji u svemu a za loše rezultate mu je uvek neko drugi kriv...)ti ih posmatraš koji sekund tako i uživaš u bespomoćnim pokušajima profe, koji te 3 puta obarao, da se izvuče i onda shvataš koliko je to loše i šta bi sve ti probao da uradiš da si na njegovom mestu i prilaziš i pozivaš profu kao da ga pitaš nešto, on kao suncem obasjan prilazi i pokretom ruke ti pokazuje da lagano počneš da se udaljavaš odatle. Njegova prva rečenica i shvataš kolko si pogodio: ''Joj kolega dobro je pa ste naišli, čovek je zajebao zubobolju...''
P.S. Situacija u ovom primeru u potpunosti nije izmišljena i svaka sličnost sa stvarnim osobama nije slučajna.
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Stepen evolucije starlete od obične dizačice raspoloženja i još kojegčega. Blenući u četvorougaonu napravu u koloru, oči buduće Lejdi ili Dive se zasijaju u ekstazi od same pomisli da se može približiti američkoj verziji whore next door- Plejboj zečici! Onda je više neće pitati čime se ona, u stvari, bavi, niti će iko dovoditi u pitanje moralnost njene profesije. Njeno zvanje će biti veličanstveno i jasno. Postaće nešto najbliže holivudskoj glumici narkomanki-postaće Zečica.
- Laziću! Ehej!
- Ej, Majo, ti si! Otkad te nisam video..
- Pa tu sam ja... Svuda sam, na TV-u sam, ne znam da l' si primetio..
- Jao, da, da, sad si..zečica? Je l' tako?..
- Da, pa, neki od nas su uspeli..
- Mhm..Znači nisi više kod Mileta u klubu?
- Pa, pazi, jesam, ali samo petkom i subotom i sad sedim samo u VIP-ju, tako da ne možeš iz separea da vidiš ni kad mi ispadne sisa! HAHAHHAHAHAHAHAAH! SVataš? Ako 'oćeš moje društvo, mora' da platiš debelo..
- Da, da, logično. Znači, lepo ti ide..
- Jok, tebi! AHAHAHAHHA.. (udari ga pesnicom u rame). Šta ti radiš?
- Eva, ja završio ETF, bio u Belgiji nekoliko godina, završavao disertaciju. Sad radim u jednoj privatnoj firmi..
- Eee, bedak!
- ?!? Pa, ne..
- A jebiga, pokušo si, nisi usp'o..ako 'oćeš mogu ti sredim ja bar petkom recimo da mi radiš obezbeđenje..Mis'im ako si 'teo da upoznaš nekog poznatog..Otkud znam, možda im zatreba neki štreber! AHAHAHAHAHA! Ako im se pokvari mikseta il nešto..
- Ne, ne, NE! Nema potrebe, stvarno..Ne bih da se upuštam u takve avanture..
- Nemaš muda, a? (uhvati ga za muda) pa ne bih rekla da ti nešto tu Hvali! AHAHAAHAHAH!
- Ne, nemam stomak, pre bih rekao..Ali, u svakom slučaju, lepo što smo se sreli..
- Važi, onda, čujemo se, vidimo se, bar ti mene gledaj! Već sam stigla od starlete do zečice! Ko zna dokle ću da doguram!
Narodni, stari izraz da čovek iskreno iskaže kako ga neće u životu.
Kreneš jedno-neće, pokušaš drugo-neće. E, u kurac krasni. Da si kojim slučajem sujeveran, već bi babu iz komšiluka odavno optužio za veštičarenje. Kako škilji sa pendžera, ma to je nezdravo, jebala je njena mrena da je jebala, šatro ćorava, a svaki put te istroluje kad se pijan vraćaš kući. Da se utripuješ da si u Matriksu, jes' kurac, ko da bi tebe đembelog neko stavio u film sa Kijanu Rivsom. Premotaš film, da nije neka karma i čudesa, o tome ovih dana ljudi pričaju mahom, naročito starlete, mada ni sam nisi siguran šta znači tačno taj feng-šui... Imaš par neplaćenih kazni za parkiranje, malo si šarao s početka braka, ali što se ne zna nije se ni desilo, par puta si nekog po srpski zavrnuo za pedes'-sto jevreja, ali, jebeš ga, to se po nekom nepisanom pravilo mora - ko će narod i tradiciju izdavati sad kad je stani-pani, pa nisi Švajcarac da sve radiš pod vinklu...
Umoran dođeš kući s posla, maneš ženi k'o Papa s balkona, ako baš mora i poljubiš je, ostaviš stvari i lagano se prošetaš do prve kafane. Znaš da se neke lokalne sirovine okupljaju, ali ko ga jebe, i nisi krenuo na koncert kamerne muzike. Sedneš. Digneš ruku kao mlad štreber na času razredne nastave, nemaš kad čekati konobaricu da se seti da dođe, jebala je i turska serija sa sve onim Onurom. "Uh, kako je ona Ljovisna bila dobra pička!...". Istinita konstatacija, ali niđe veze. "Pukao si, jarane moj, k'o himen seljanke posle koncerta Zvezda Granda. Pukao!". Naručiš pivu. "Pa ni ovi rumunski narodnjaci nisu toliko loši, jebali mater svooooju. Bolje da pevaju, nego da prave Dačije. Nemam blage veze o čemu pevaju, ali neka je veselo, ko će slušati tuđu muku". Žensko čeljade te zagonetno gleda s kraja šanka. "U onim izlandranim helankama i nije nešto, ali ko normalan pravi pitanje na ovu nestašicu 'oćnih žemski?!" Da si malo bolje raspoložen, moglo bi se to i nagnati, lirski da se izrazimo. Ali noćas nije tvoje veče, a do sada je bome i ona skapirala da ovde nisu čista posla. Sa tim zakrvavljenim očima ili si N.N. lice sa neke poternice, ili imaš gadne probleme sa tvrdom stolicom. Za ovo drugo, i ne bi baš mnogo promašila, ali o tome drugom prilikom. Ali neka, noćas nije veče za privođenje nečeg sa strane... Došao si da piješ, to je ozbiljan posao - alkohol je otrov za telo, ali medecina za dušu. Ostavićemo sve sporedne stvari za neko drugo izvlačenje Binga, sad ne bi dobio ni zamenu listića, jedino možda neko nagradno otimanje, a i to je upitno kako te krenulo.
Čini ti se da se ljudi oko tebe ovih dana samo smeju na onim kurčevim šimejl reklamama za MTS promo-pakete. Neiskvarena maštanja klinca-tinejdžera o tome šta će mu život doneti i ono šta ostane od tog istog čoveka nakon što ga taj isti život sažvaka i ispljune su kao dve prave mimoilazne od -∞ do +∞, suviše gorde da nađu kompromis i u jednoj jednoj tački. Raščupane kose, nalakćen visiš na šanku, više podsećajući na povampirenog čubaku nego na pristojnog čoveka. Dva dugmeta košulje otkopčana, tako ti je malo lakše disati. Držiš i cuclaš onu pivu k'o da će ti je neko oteti, manijački uporno guleći etiketu, a između praznine u glavi ti jedina pomisao sasvim mirno dolazi: "U, jebote, k'o da sam žeg'o i palio..."
"Mala, 'de još jedno ladno, uzmi sebi štaš popiti, i uspi der još malo ovog kikirikija, jeb'o ga otac, al' je zaraza...."
Znaš šta? Ma, ko ga jebe.
