Inkognito prezime narativne forme Srpskog jezika. Nije ti to brale Engleski jezik da imaš tamo nekakve, Džon i Džejn Smit. Srpski jezik ima građanina za primer i zove se Petar Petrović. A kad je neko inkognito u nekakvoj akciji ili šteti, onda ga zovemo Tako Itako.
Osim u Apatinu. U Apatinu je to Milan Medić. U imeniku ima jedno 20 građana koji žive tamo u programu zaštićenih svedoka: http://www.11811.rs/BeleStrane/Pretraga/milan/sve/Apatin-(sva-mesta)/medi%C4%87/sve/1/YUHF1QGEZ
„kolateralna šteta“
Tačno ta rečkolateralna steta29 definicija →
Nešto čemu se Srbi više raduju, nego hleba da jedu, jer ne vole mnogo ono što bi se nazvalo "civilizovana diskusija". U normalnim situacijama, ako već nema druge nego da se sagovornik mora nadvladati, to se čini na udarce (argumentima). Međutim, kod Srba, svaki razgovor sa suprotstavljenim stavovima se ubrzo pretvara u žučnu raspravu, a još brže i u svađu, a propisi Prave srpske svađe glase da protivnik mora biti oboren- treba ga dokusuriti verbalnim nokautom. Drugog nema- eventualna šteta je nebitna. Pobednik jednostavno mora videti kako se sagovornik slama.
Žena: Dragi, možeš li molim te da izneseš smeće?
Muž: Hajde, sačekaj da mi se završi poluvreme...
Žena: Ali dragi, usmrde mi se kuhinja...
Muž: Dobro bre, ženo, još 10 minuta.
Žena: Jaooo meniii... Da sam se udala za onog Pribićevića, znaš šta? Sada bih bila supruga doktora nauka!
(Muž ignoriše)
Žena: A i imao je veću kitu nego ti!
Muž (cinično): A tako!? Samo da znaš, i tvoja sestra mi mnogo radije daje!
(izbacivanje televizora kroz prozor, šamaranje, leteći tanjiri, zvanje hitne pomoći,...)
Par dana kasnije
Kum: ...I to ti je rekla?
Muž: Da, i ja njoj onda kažem za njenu sestru, kako mi radije daje...
Kum: E, alal ti vera, neka si joj rekao!
Jebati u kontinuitetu i po isteku mandata, u nedostatku bolje ili bar dostojne zamene.
"Čujem, nisi više sa onom svojom? Šteta. Koliko već ima?"
"Šta znam, par meseci možda, dan-dva gore-dole."
"Opet, šteta. Prespremna bi. Kako podnosiš nejebicu?"
"Kakvu nejebicu? Još uvek sam u tehničkom mandatu. Ona ima potrebe, ja fala bogu mogu, muvam i nešto uporedo. Šta da ti kažem, život je lep."
Nasa bivsa zemlja,koju neki znaju pod imenom Jugoslavija,izgradjena je zahvaljujuci ORA-ma,na kojima su se omadinci susretali sa cudesnim alatkama kao sto su budak i lopata,sirili bratsvo i jedinstvo i karali do besvesti omladinke koje su ucestvovale na istim akcijama.Smatra se da je najveci broj dece u posleratnom periodu ,zacet bas na radnim akcijama.Nazalost,toga vise nema,sto je velika steta ,zato sto je to bila odlicna prilika za omladince da se osamostale,da tesko rade i da se sjajno zabavljaju sa svojim vrsnjakinjama...
Radne akcije su ,mozda i jedno od resenja za pobedjivanje bele kuge,zato sto zadovoljavaju nekoliko uslova za to,a oni su :
-Velika kolicina mladih ljudi na jednom mestu
-Udaljenost od roditelja
-Slaba dostupnost racunara i interneta
-Tezak rad i spartanski uslovi zivota
Reč kojom vaša rodbina, i prijatelji vaše rodbine opisuju stanje vašeg najpijanijeg druga sa neke zajedničke proslave.
Kod babe, koja je bila sprečena da dođe:
-I bilo ih je puno, sve komšije i skoro svi iz familije bili, čak i baba Živoslava, i celo njegovo drustvo došlo, pa svi lepi i mladi, igrali, pevali, baš je lepo bilo. Šteta što nisi mogla da dođeš. (A u suštini boli nekog tuki što baba nije mogla da dođe. Jedna baba manje-više, zar je bitno) E, a da si videla onog malog Marka, sina Pere obućara, znaš kakav je, k'o lutka mali, pa raskopčao košulju kao neki zavodnik iskusni, pa je pevao sa pevačicom, peo se na sto, razbijao čaše, duša od deteta, baš je bio veseo.
-Ne, baba, bio je mrtav pijan.
-Iju, šta pričaš to, ne lupetaj gluposti. Baš je bio veseo.
Dva metra ispod zemlje. Raka. Sanduk.
Ali pošto nam se ta činjenica ne sviđa, hajde da se svi pravimo da će nam umesto crva jednog dana društvo praviti harem večito nevinih plavuša u besplatnom klubu gde se pivo iz buradi pije na eks. Ah, da, i gde ima harfi ili gde svira Džimi, zavisi od muzičkog ukusa. I viskija. I besplatnog seksa za sve, opet.
-Čujem umro čika Mare? Šteta!
-Ćuti, taj je po ceo dan cokao pivo ispred prodavnice. Više će oni da ga žale nego ovi iz kuće. Ženu je redovno mlatio, a decu je zadnji put video kad je Mijatović promašio penal.
-Šteta, šteta. Alkoholičari su u principu dobri ljudi, ali dešava se. Ma valjda je sad na nekom boljem mestu gde su ture besplatne. Odmorio se.
-Nije, sine, mrtav je. Bukvalno. Videla sam lešinu kako se raspada u sanduku pre nego što je pop skratio opelo jer je bacio oko na sarmice.
Fraza koju koriste najgori egomanijaci, tj. ljudi koji ne mogu da priznaju sopstveni neuspeh, pa saterani uza zid traže dobar alibi. Najčešće se može čuti od taze svrgnutih političara, fudbalera koji popiju izmenu i njima sličnih.
Sunča se jednog letnjeg popodneva Edvard Kardelj na ostrvu Rabu, i smišlja nove načine za napredak samoupravnog društva, kad ugleda seljaka kako vodi kravu. Odmah ga upita šta je naumio i gde to vodi kravu.
"Vodim je kod veterinara, već danima ne jede i ne pije, skroz je malaksala, plašim se da će uginuti a ona mi je sve što imam" reče seljak.
- Kakav veterinar, samo ti poslušaj mene, vodi je kući i masiraj je toplom vodom, videćeš da će sve biti dobro.
Seljak, šta će, okrene se i ode kući da posluša savet.
Sutradan, opet se Kardelj sunča, kad opet ide seljak sa kravom. Upita Kardelj njega da li je savet pomogao i da li je krava ozdravila.
"Nije, sad je još gore, evo, jedva ide, moram hitno do veterinara, uginuće bez pomoći".
- Kakav veterinar, samo ti poslušaj mene, vodi je kući i masiraj je samo hladnom vodom, videćeš da će sad sve biti dobro.
Seljak opet posluša i ode nazad da isproba novi savet.
Sledećeg dana, Kardelj ponovo leškari na suncu i ugleda seljaka kako ovog puta ide sam, pa ga ponosno upita da li to znači da su saveti bili od pomoći.
"Nažalost, ne, krava mi je noćas uginula", tužno će seljak.
- Baš šteta - razočarano reče Kardelj - a toliko sam još dobrih ideja imao za nju!
Pendžer je stari turski izraz a prozor koji se i dan danas koristi u nekim delovima Vojvodine. Pendžeraši su bili staklari koji su se šetali ulicama sa gitom u džepu i staklenim pločama na leđima. Popravljali su polomljene prozore za određenu cenu.
Elem, kad bi se pendžeraš sroljao, s' obzirom na količinu stakla na leđima, to je bio veoma bolan pad sa kojim je sledela i materijalna šteta. Zato sad kad kažu da je neko pao k'o pendžeraš znači da se tako prosuo da su ga špaklom kupili sa betona.
Dve bakice proviruju ka ulici iz svojih prozora. Jedna dobaci drugoj:
-Bežika, čula sam da je onaj tvoj pao k'o pendžeraš. Šta bi?
-Hat, skotrljao se sa bicikli u jarak kad je išao kod Bate na aldumaš.
Performans ovog imena je prvenstveno zamišljen kao pesma koja bi mogla da pobedi na Evroviziji. Kada smo, suočeni sa realnošću, shvatili da od toga nema ništa, jerbo ove godine pobeđuje žena u telu muškarca sa daunovim sindromom koja prdi u čabar i rodom je iz Ukrajine, potražili smo novu svrhu ovom delu jer, šteta da se baci. Isprva se sumnjalo da može ugrubo izmeriti inteligenciju na osnovu stava koji jedinka zauzme o njoj, ali daljim analiziranjem, sa ushićenjem shvatismo, da vrlo precizno pokazuje nabubrelost ega kod konzumenata.
Nema uvećanog ega (normalan čovek) - Meh
Kritično, ali još nije beznadežno (teški egoista) - Kakvo je ovo sranje?! Pa ja bih mrtav pijan, naglavačke obešen o banderu, posle tri tanjira pasulja, bolju pesmu napisao! Čuj, umetnica mora biti krava!
Boles' teška, nema leka (Ubermegagiga egoista) - Ovo je remek delo, samo treba imati intelekta da se razume. Krezuba sirotinja navikla na šund i kič bi Acu Lukasa za Evropu, ali srećom ima nas koji smo iznad malograđanštine i prepoznajemo konceptualnu dubinu i transmotivsku slojevitost svakog stiha.
Figura koja u zivotu svakog muskarca ima posebnu ulogu,bilo da se radi o fudbalskom,kosarkaskom,rukometnom treneru.. Trener je jedan od prvih starijih ljudi koji ce da spomene rec seks,koji ce da vas pita kako ide sa devojkama,koji ce prvi da spomene alkohol i dal ste se napili vec,koji ce saslusati svaku vasu pricu koju niste smeli reci roditeljima,koji ce da vas cupa iz skole kada je gusto,jednostavno osoba u koju svaki tinejdzer uvek ima najvise poverenja. Steta samo sto sportovi polako izlaze iz mode,pa retko ko ima tu srecu da ima svog trenera.
Moj kosarkaski trener Tomica.
