Maksimalni nivo odbojnosti koji određena devojka osjeća prema određenom dečku. Da joj telo gori, a tvoja pljuvačka predstavlja vatrogasni izvor vode, radije bi izgorela. Da može da bira između silovanja od strane sto crnaca i dvominutnog seksa sa tobom, nikako se ne bi dvoumila, već pljunula u dupe i rekla ''Mračna braćo, navalite!''. Dalje od ovoga ne ide. Bolje odustani, nađi drugu žrvtu, piči dalje. Ili skoči s mosta. Jebiga, brate, šta da ti kažem?
- E, rođo, da te pitam nešto. Šta misliš, da li imam šanse kod Tanje?
- Pa znaš kako, Đole, sve ti je to relativno, ali recimo ovako. Da tvoj kurac ima moć isceljivanja raka, a ona je dva dana udaljena od upoznavanja Svetoga Petra, ne bi ga uzela.
- Čak ni u razmatranje?
- Jok.
Osoba, koja po difoltu, nije čuvala ovce sa vama.
-Izvini, prijatelju, da te nešto priupitam...
-Nisam ti ja prijatelj! 'El smo mi ovce čuvali zajedno?
-Druže, da ti objasnim...
-Obraćaj mi se sa Vi, nismo mi ovce čuvali!
-Zemljače, koliko je sati?
-Ma beži bre u kurac...
Nema šanse. Nikako. Ni za živu glavu.
Krajnji izraz odbijanja bilo čega što smatraš da nikada nećeš reći ili uraditi, jer u principu i nemaš ništa vrednije od života, ma kakav on bio.
Možda ne kulji izraz od, ni za brdo karamela i od, ni za hektar gibanice, ali svakako stariji.
- Je l' bi jeb'o u isto vreme Mariju Šerifović i Mariju Milošević za soma evra?
- Njih dve ne bi jeb'o ni da mi život zavisi od toga.
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Nikola, zovu iz finansija da odeš po račun što im je stigao, pa da odneseš direktorki da pogleda.
- Bole me kurac.
- U jebote, šta ti je čoveče? Čemu taj bes?
- Ma daj bre, koji ozbiljan bezobrazluk. Iz finansija, čiji su i posao računi, zovu da ja pređem pola kilometra, da bih odneo račun direktorki koja deset metara udaljena od njih. Pa ni da mi život zavisi od toga ne bi otišao.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Što mi se jede nešto slatko.
- Imam neku Za-Za čokoladicu. Hoćeš?
- To sranje ne bi pojeo ni da mi život zavisi od toga.
- Nikako da je uvalim nekome. Već šest meseci mi stoji pored kompa.
Pobratimstvo maksimalnog levela, prešišalo i kumstvo. Kad se dvojica takvih poslije dužeg vremena ponovo sastave, tačno se odnekle pojavi i Miroslav Ilić, zapjeva, i od miline ljucki isplače. Slučajni prolaznik uz knedlu guta i slinu, te konstatuje da takvi naleti emocija ne dolaze ni s novogodišnjim paketićem. Ptice krenu crvkutati glasno, k'o konji.
- Ministre, oko moje milo!
- Šta ti meni ''oko moje'' seljačino, nismo mi čuvali ovce zajedno.
- Jesmo.
- Kako jesmo?
- Pa do devedes osme na Brankovića polju kod gazda-Žike, dok te nije Mićin stari zaposlio u Vladi da raznosiš pisma. Vidim, napredovalo se.
- Brate!
- Prijatelju!
- Lezi mi na grudi!
Otjelotvorenje užitka u ranojutarnjim časovima. Da l' je to sudbina il' ko zna šta li je, ali čaša za čašom sama ide. Nektar bogova (onih grčkih, rimski se ne pikaju) sliva se niz ždrijelo aktivirajući svaku ćeliju zaduženu za ukus, poslavši isuviše impulsa zadovoljstva u mozak da se čovjek zapita "U jebote, da l' može na sok da se svrši?" dok obuzdava svoje ostale unutrašnje organe. Želudac plače od sreće, pankreas već veselo pokreće insulin, jetra ne može očima da vjeruje, a oči kažu da je stvarno dobila Rauch-ov jebeni sok od prokleto dobre pomorandže!
Mirno jutro u kući porodice Radiranoranilović. Majka čita novine, otac za kompjuterom pravi neki projekat. Mali klinac veselo dolazi do frižidera otvara ga, uzima tetrapak i skonta užasnu istinu. Otrči do majke, pokaže tetrapak i kaže joj:
*Mama, nema više soka.*
Na te riječi mater iskrivi lice u nemoguć oblik, poče da krizira po kući, hvata se za pušku dvocijevku, udara u vrata WC-a, istjeruje Mikija Manojlovića odatle, Miki gleda neverue, sa sve peškirom oko glave, otac čuje buku, vidi nema soka, počne čovjek da vrišti k'o djevojčica od pet godina, skotrlja se niz stepenice, rascijepi dva atoma deuterijuma i otvori vrijeme prostor kontinuum, uništi sve što je postojalo, što postoji i što će postojati, samo Miki Manojlović ostane živ pitajući se što mu je to trebalo.
Uspešna politička karijera.
- U zadnje vreme Vaša stranka gospodine beleži uspešan rast.
- Jeste. Moje stado mašala raste.
- A vidim i novci ne nedostaju.
- Naravno, kad se stvari postave na svoje mesto mi dokažemo da se i kod nas može uspešno poslovati.
- Naravno.
Pojam za mir i blagostanje.
Ja: 'de si deda, šta radiš?
Deda: Šta 'de sam vidiš da se jebem s ovim televizorom 2 sata..
Ja: Ma opušteno deda, sad će penzija.
Deda: Jebala te i penzija i televizor sad bi' odjeb'o sve i otiš'o na Zlatibor da čuvam ovce, neka tebi penzije.
Glavne mušterije frizerskog salona "Šou biznis".
Fraza kojom pokazuješ sagovorniku svoju totalnu nezainteresovanost za stvari kojim je ovaj oduševljen.
- Brate je l' si čuo što su u CERNU pronašli bižiju česticu?
- Jak pronalazak, od kad ti Rusi prave vodku od krompira.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- I onda je Isus napravio od vode vino.
- Možeš misliti, Rus ti pravi od krompira votku, pa ti vidi.
Argument koji završava svaku maštariju koju raspredeš u glavi. Savršena poslednja reč za snove koji se nikada neće ostvariti. Ono što iskoristiš da mozak zalutao u planiranje nemogućih ili slabo mogućih ciljeva vratiš u realnost i suočiš se sa činjenicama.
Leže na svest kao histeričnom tinejdžeru šamar i jedno zdravo "koji ti je kurac".
- Kako bi bilo lepo da dobijem na evro lotou, gomilčina para koju u životu ne mogu da potrošim. Lepo se odselim iz ove vukojebine negde gde se nešto dešava i gde nije učmalo i dosadno. Vikendica na Kubi pa kad kod nas zahladni ja ladim jaja u hladu, čitam "Starac i more" i cirkam ledeni mohito u hladu. Da upoznam Nju i da nam bude super. Zezanje neprekidno ali nikakvo bahaćenje i glupiranje. Imao bih keša i da pomognem nekim drugarima da završe započeto ili da otpočnu neki svoj biznis . . .
- Al' kurac.
- I to što kažeš. Vidi već je vreme da idem na posao.
