Ja sad kao jedan bedni duplikat, iako sasvim pristojno složen, ne mogu baš reći kada se to desilo ali mislim da je bilo one treće noći po Novoj godini ili tri noći pre, ne znam, al znam da ga je votka očistila do kraja, mada nije ona kriva, bila je samo pista, pomagač, i vodič i tada je transcedencija mogla lagano da se obavi negde u progradskim njivama, na ničijoj zemlji, koje ni u katastru, volšebno, nema. Tu se to obavilo, čim se šuma sikamora razišla, nad gradom blizanačkog imena, među smrznutim granjem i tvrdom zemljom pod Velikim i Malim kolima koja su se okretala i jurila jedno drugo - ah veseli medvedi, pa su odjednom zastali, stresli se i ogolili u dva pauka grdna: pauk veliki ženka i pauk manji mužjak koji se koprca u njenom smrtnom zagrljaju i trese zvezde sa sebe, malobrojne, zglobove, u ropcu, dok ne ostane da visi u njenim čeljustima ispražnjeno sazvežđe i medveđa koža.
I sve je posle nestalo samo ostade da titra isprekidana granica malooznačenosti u nekom nebljom primitivnom fotošopu - undo opcija onemogućena - nego samo bledi nestalošću ta ljuštura, prazna košuljica ostala iza te kratke i grozne igre.
E tada se nešto desilo i ovde dole, ali ja kao jedan, ajmo reći, beležnik, pogled osvešćen, programčić ostavljen da završi neke birokratske poslove koji se tiču buđenja, uspavljivanja i ulupavanja preostalih 18000 do 19000 okretaja oko svoje ose to ne mogu opisati, samo znam da je bilo grozno i ogromno i ne do bog nikom a daje ga svakom, zlobnik.
Nekao sam sišao u grad, pomalo iscepan, prljav, iscprljen i teturav, sreo sam davnog druga kojeg posle toga uopšte nisam viđao: on je bio kivan na nekog i stalno je ponavljao a jebem ti, ne sme čovek ni da se napije, jebem ti život, jebem ti sve, šta je ostalo čoveku, jebem ti život, kapirao sam da teši možda mene pošto ko zna kako sam jadno izgledao, mada je meni već tad bilo svejedno, čak mi je bilo i smešno i drago da gledam to njegovo psovanje i prenemaganje.
Posle se votka vratila po poslednji trzaj pa sam hteo nešto da bacim u potok, neki trokraki predmet, kao amajliju neku, znam da smo se malo rvali i ubeđivali i nekako me je sprečio i tutnuo to nazad u grudi, tu poslednju kartu.
- Ah gde je nestao onaj veseli zbunjeni seoski đak svjetlokosi i očiju plavih?
- Ne znam, pogrešnog čoveka, da ne kažem projekciju pitaš, mada razumem otprilike o čemu govoriš, mogu donekle da shvatim ali tek ovlaš i dodirom... Uostalom nije loše ni ovde da ti kažem, u ovom limbu – ja to tako kapiram, nisi gladan, nisi žedan, sve je *manje-više* ok, samo što shvataš da je to *manje-više* ustvari užas jedan neopisiv... Probaj sa nekim Brankovim mostom, ja sam drugoj feli dodeljen, ovim mirnim gasiocima, taj tvoj je roknuo u beton čini mi se, pre neki tries godina...
Imaš sreće, ti primerci se više cene...
Takmičenje
Poreklo:
To je rumunsko mitološko biće koje se rađa svakog oktobra. Naziv vidra potiče od rumunsko-kineske reči turskog porekla ''VEE DRAJ'' što u prevodu znači biti opasan inače na zemunskom se ovo biće naziva i ''DRAVI''. Vidra se prvi put pominje u rumunskim rukopisima (iz kojih je Vuk Karadžić maznuo slovo DŽ) iz 1478. godine, tu se pominju ogromna stvorenja koja lutaju Transilvanijom ostavljajući iza sebe pustoš i ruševine. Kralj Bezmud I je pokrenuo veliku hajku na ova čudovišta ali su ona nestala negde po Balkanu, verovatno u Srbiju gde su se kamuflirali medju svinjama.
Vidre same po sebi predstavljaju veliki strah za Rumune i ako su ih pripitomili i počeli da ih koriste k'o Srbi svoje svinje.
Migracije:
Svake 40. godine vidre odžavaju svoj festival ''Vidromanija'' u Stambolu gradu gde jedu jabuke premazane katranom posle čega se takmiče za najbolji prdež i najlepši glas među vidrama (i Grandovim zvezdama).
Skriveni horoskopski znak u rumunskoj mitologiji je vidra koji važi samo za ljude rođene u oktobru prestupne godine između prvog petka i treće subote od 22h do 03h. Prema verovanjima astrologa ti ljudi ovladavaju supermoćima ali će (nažalost) biti slepi i moraće da nose rudarske šlemove ceo život.
Razmnožavanje:
S početka januara svake godine počne sezona parenja među vidrama koje ne prestaje nikada. Sam proces obavlja se tako što mužjak prebije ženku kamenicom i potom joj izluči svoje spermatozoide na slepoočnice. Tu nastane ogromna krasta koja pukne nakon 7-11 nedelja i ispadne od 17 do 423 jaja vidri.
Mladunče:
je veoma napredno, a dokaz tome je da posle 2 meseca dostignu pun rast i već pune svoju majku i nastavljaju svoju lozu (nisu čuli za incest).
Ishrana:
Svake prestupne godine se hrani kerovima, a kada joj je slava tad smaže neku kamilu (posti). Hrane se i malim Rumunčićima koji znaju napamet preko 442 vica. Napadaju huligane i siluju matore babe. Jedu i (prvotimce FUDBALSKOG KLUBA) Rome. Piju pivo ispred dragstora sredom i nedeljom ujutru i uveče.
Veličina i težina:
Teške su između 13 i 48.548879 kilograma i visoke u zavisnosti od plime i oseke, a to može biti odprilike od 0.1 m (tkz. bogalji) do 1.12 (tkz. patuljci Mikići).
Postoji 5 vrsti vidri:
1.Rumunika Rumunkaitis - Ima tamno krzno i oštre zube, u glavnom ide da gleda mečeve Rumunije u kval. za SP i EP u fudbalu(nogometu, špicošutu, šutošpicu)
2.Gorilazes Rumis - Ima svetlo krzno i male zube, hrani se malim Rumunčićima.
3.Ajnsšaus Herberkentuas - Krzno na tufne i krezava, napada povampirene babe koje jure po selu.
4.Transilvanijska kobra - Najopasnija vidra koju je iko ikada sreo! RAzne legende su vezane za ovo čudovište koje krade pare iz kasice - prasice i čini mnoge zulume po Transilvaniji.
5.Matićikus Dunavusis - Slepa vidra, u rumunskom narodu poznata još kao i ''Philips Wishnic'', ume da svira gusle.
Pravila za retarde, slepce i nepismene.
Ona pravila koja nisu napisana, već se podrazumeva da se primenjuje.
To samo lud čovek može da poštuje pošto se sve na kraju svodi na moju reč protiv tvoje, a to je pičvajz, pošto ja jebeno zam da je moja reč sigurno bolja od tvoje, pa da ga jebeš, a ti isto tako nisi dovoljno inteligentan da priznaš, već ko baobab stojiš pri svom šupljem stavu da se ja iizdrkavam jebote znači....
Znači, Vuk Karadžić je rekao da se čita kao što je napisano, a ne da si čita kao što je nepisano, stoga poserem vam se na vaša nepisana pravila, politiku pevanja na javnim mestima i jebeni bonton. u kurac više sa tim nazovi vaspitanjem kada se sve svodi na jebeno strahopoštovanje i nekakav hibridni mutirani patrijarhat gde se podrazumeva da ćeš da ćutiš dok te karaju i ostaviš tri kašike supe na dnu tanjira kako bi pobogu domaćica imala više da pere.
EEEEEJJ BREE!
Znači ako na javnom mestu jebeno ne piše da je zabranjeno pušenje (čitaj) C I G A R E T A, već samo nedefinisano pušenje, slobodno zapalite pljugu i pravite se blesavi kada krenu da vam drve kurac o kućnom redu, kurcima palcima i svemu tome. Recite im ko je Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Jovan Deretić i Gaša Knežević pa nek oni sami sa sobom zabranjuju pušenje.
Jebene diskriminacije zdravih seksualnih radnji i narkomanije. Pobodi mi jebenu metluu dupe, samo još to fali.
Ovo se sve može jebeno lako preneti na primer monopola. Recimo da se igra monopol u tri igrača.
Igrač jedan ima u posedu plave, ljubičaste i zelene teritorije (na zelenim i plavim hotele, a na ljubičastim po 3 kuće).
Igrač broj dva ima crvene (hotele), kaki oker (po 4 kuće), žute(po 4 kuće) vodovod, elektrodistribuciju i zapadnu železničku stanicu.
Igrač broj tri ima braon komplet sa hotelima, tri železnice i jeednu karticu za besplatan izlazak iz zatvora.
Partija je odavno zašla u završnu fazu i prvi igrač stane drugom na hotele na crvenim poljima. Nema da plati, a ovaj kako zna da je prošla opasnot po njega u ovom krugu odlučuje da mu oprosti te da mu prvi duguje i isplaćuje kada dobije pare nazad.
Treći stane na svoju železničku stanicu, a prvi opet stane drugom na žute 4 kuće. Ovoga puta drugi isto odluči da mu oprosti, pošto mu poljima taman prilazi treći, te ako ne primora prvog da prodaje svoje hotele i kuće kako bi vratio pare, postoji šansa da se treći prvo opeče na njega, tj. drugog, i onda bankrotira na kućama prvog igrača. Prvi odlazi u zatvor, drugi staje trećem na hotele. Kaže trećem kako neće da muplati nego će mu pare dati prvi kada izađe i zatvora pošto mu duguje etc. Treći nije pao sa kruške i naplaćuje dug u kešu. Prvi ne baca dve iste kocke i ostaje u zatvoru, gde mu je kao i svakom građevinskom mafijašu bolje negoviršlama u sopstvenom kurtoun. Drugi igrač baca 1 i 1 = 2 i ponovo staje trećem. Ostaje sa malom zalihom para, čeka trećeg koji ga vešto eskivira odlaskom u zatvor.
-Što ne iskoristiš brejk aut of džejl for fri kartu?
-Bole me baš kurac da koristim, aj teraj se.
Krv je vrela, prvi izlazi napolje i staje na slobodan parkin bacivši šesticu i četvorku. Drugi baca kockicu i staje na zelene hotele prvog igrača. prodaje svoje kuće i hotee, ostaje mu još neznatna suma novca. treći kulira u tvorza dok prvi staje trećem na sobe i plaća pošto je ppun keša. Drugi se tek tada jebeno seti da mu prvi duguje kvarcilijardu buđona i kreće da se dere. Prvi se kao ne seća, a trećeg baš zabole kurac za obojicu. Svađa se nastavlja još jedno 45 minuta kada samouvereni pobesneli drugi odlučuje da nastavi tako pštećen da igra. baca kocke i staje ne plava polja od prvog igrača. Tu ustaje, ruši tablu, prvi ga prebije, a treći izvadi tukei i trla mu ga po čelu dok ovaj psuje.
Onda dođe četvrti sa basketa i kaže:
"Tako vam je to kada poštujete nepisana pravila, balvani jedni".
Alfa mužjak, al samo ako vozi alfa romea, što je retkost; glavna lovina oblika života tip Fudbalski menadžer i tip Vazduhoplovna eskadrila.
Primerak mužjaka koji se obično može videti u Beogradu na potezu od fudbalskih hramova na Topčiderskom brdu, pa do mesta zvanih Hajat viđen si na obalama reka (čitaj: splavovima).
Njihova osnovna karakteristika je zakržljalost i to pod obavezno psihička, a vrlo često i fizička.
Ovi primerci su bili dovoljno perspektivni, što znači da nisu dešnjaci sa dve leve noge, da bi ih kao potencijalnu lovinu zapazio neki Fudbalski menadžer.
POSTANAK:
Fudbal je najpopularnija sportska igra u svim predelima naše mile nam otadžbine na brdovitom Balkanu. U svim krajevima mladi mužjaci udaraju loptu, s početka isključivo iz igre. Vrlo brzo se kod dosta primeraka razvije svest o lagodnom životu i međunarodnoj slavi profesionalnog fudbalera. S toga oni nastavljaju da šutiraju loptu u lokalnim klubovima beton ili pastirske lige. Oni perspektivni, postaju laka lovina profesionalnih hijena zvanih fudbalski menadžeri, koji u njima vide vrlo isplativu investiciju. Hijene ih ispulenišu, obećavajući im sve ono što je bitno jednom mladom mužjaku, koji nije Turoperater, u periodu između poslednjih bubuljica i prvog brijanja. Tako ispulenisane, hijene ih dovode u neki od velikana sa Topčiderskog brda, radi njihovog reklamiranja, a samim time i skoka vrednosti investicije. Reklama se obavlja uz pomoć najprestižnijih Pi ljara, koji im pomažu i da upoznaju čari velegrada npr. mesta zvana Hajat viđen si, koja su tako drugačija od pastoralne atmosfere u kojima su odrasli.
Perspektivnije i vrednije investicije se šalju u reprezentaciju radi još većeg skoka njihove vrednosti, dok ostali najčešće imaju samo jednu eskurziju u Evropu u kvalifikacijama nekog evropskog takmičenja, ali bilo je i srećnijih koji su imali i više evropskih eskurzija.
Obzirom da su perspektivne investicije, ovi primerci mužjaka su glavna lovina ženki iz borbene formacije pod tajnim imenom Vazduhoplovna eskadrila.
PRESTANAK:
Uobičajeni način prestanka je uvaljivanje primerka od strane fudbalskog menadžera nekom klubu u pizdi materini za koji su čuli samo kladioničari hipsteri, koji prate fudbal od najnižih liga.
Do drugog način prestanka dolazi u slučaju izrazite nerentabilnosti investicije (čitaj: fudbalera u usponu neće ni fudbalski klubovi iz najniže lige, najudaljenije pizde materine). Tada fudbaler u usponu okačinje kopačke o klin i započinje ugostiteljsku ili pekarsku karijeru.
Lik koga je vrlo zgodno imati kraj sebe u tuči. Nije da on zna da se bije, baš naprotiv, zadnji put je udario čoveka u obdaništu i to pičkastim šamarom verovatno zbog toga što je dotični rekao magnetu da su porculanaci bolje igračke od barbika. Jebeni Džared Leto od čoveka u kombinaciji sa uber gej frizurom i stilom oblačenja prikladnim uz frizuru. Onaj lik kome su sve devojke oko njega drugarice.
X: Brate brzo, Mare upao u neku frku! Idemo!
Y: Evo krećem odma'! Milorade, ooouvaj Miksi! Dolazi ovamo idemo da se peglamo!
Milorad/Miksi (subjekat definicije): Ej brate, pa neee znam...
Y: Ajde bre zajebi te gej fore! pokaži svetu da nisi gejča i da si pravi užjak!
Milorad/Miksi: Pa dooobro. Hajdemo.
X: Ma šta će ti ovaj mýškarac? Pogledaj ga, nema ga ni 50 kila! Gde će on da se bije?
Y: Neće ni da se bije, Čovek je magnet za pesnice, ima ovi pederi da naskaču na njega a ti ćeš da sačuvaš tu njušku tako lepu pa sutra idemo balavice da ganjamo, hnjo hnjo hnjo!
X: A, to! Jašta, hehe...
Čovek krajnje svestan situacije i vremena u kom živi, godinama sistematski razjebavan od strane svih mogućih sistema (obrazovnog, pravnog, policijskog...), ogorčen i nadrkan na sve žive. Vremenom tu nadrkanost zamenjuje krajnja kurcobolja, pa naš baja bez mnogo pardona počinje svima da sasipa u lice sve što misli, bez obzira koliko to bolelo i njega i druge.
Bolno iskreni tip sedi u nekoj užegloj šoferani i ispija n-ti špricer. Prilazi mu hipsterka koja je tu verovatno ušla da pita koliko je sati pa ga se setila jer je od njega prepisivala zadatke u gimnaziji:
Hipsterka: Mogu li da ti se pridružim?
Bolno iskreni tip: Ako baš moraš.
H: Zašto si tako neljubazan? Mogli bismo negde zajedno, baš se dugo nismo videli. Ja inače izlazim u malo urbanije klubove, pa ako si zainteresovan?
BIT: Pa ne trebam ti ja. Tebi treba neki alfa mužjak da te voza u ganc novoj mečki i mesecima izvodi na skupe večere pre nego što mu daš. A ja sam čovek sa planine, željan pičke ko slanine, tako da ukoliko ne želiš da te ovog momenta pričvrljim uz vrata muškog vecea i otrsim te ko kobilu možeš slobodno da napustiš moje prisustvo.
H: Ne mogu da verujem da si ostao ista ona seljačina! Idem ja!
BIT: 'Ajde ti, ja moram da sačekam da se magle i ružičasti slonovi raziđu. Vidimo se!
ENJOY, bješti neon. Neko je skoknuo u ofsajd budućnost i doneo gomilu strašnih uspomena. Mudre su i poučne. Predskazanje trajektorije serpentine kojom će civilizacija gmizati. Dakle, ENJOY!
Slike društvene disocijacije, beskonačno naporne dokolice, dekadencije bez kriterijuma i granice, involucije svih vrednosti, potpune dezorjentisanosti pojedinca i krajnje društvene atrofije do bezobličnog rudimenta. Svi problemi su rešeni, pa čak i oni sofistički, ljudima preostaje samo da uživaju.
Degeneracija ljudskog bića se koriguje implantima, protezama, graftovima i veštačkim organima a nesavršenost mašina se koriguje time što su one sve humanoidnije i socijalnije. I što je ljudsko biće kibordskije a androidi replikantsko humanoidniji pozorište je zanimljivije. Teško shvatljivo tvistovanje za boeme. Za inženjere je to samo puki izazov i mlaćenje para uz okačenu poruku: mi to možemo a vi napišite ode i poeme o fenomenu ako će vam biti lakše. U prevodu, možete da ga duvate, odosmo mi dalje. Napravićemo vam pičketinu po želji sa pravim feromonima. Merlin Monro, Adrianu Limu ... koju hoćete ... pa ćeš i ti masni, cvikeravi, ćelavi bubuljičavko od metra+žilet sa Jogurtovog avatara jebati vrh pičke. I što je najvažnije za tebe, tvoju sujetu i mačoizam, one će biti uverene da si ti alfa mužjak planete, njeni feromoni će ti parati mozak ali će ona sama biti gluva za feromonski ples neuronima jer tvoji feromoni su realno grozni. Ona će zubima parati sopstvene i tuđe vene samo zbog tebe i na kraju, umreće zbog tebe. Toliko je moćan taj naš softver. Odoli ili ENJOY. Apdejtovanje ili zamena starog modela za novi uz 50% popusta. Godišnje dopunjavanje rezervoara feromona – gratis! ENJOY!
I taman da neshvaćen upadne u ofsajd prošlosti i zaborava – dobićemo nastavak. Nastavak kao novus spiritus movens ili memorijski rifreš prošlog dela ili optimistička korekciju ili možda najavu novih ciklusa tame i dekadencije. Biće da je ovo poslednje. Očigledno neko to zna. Neko je ponovo bio u ofsajdu budućnosti.
Dno metropole budućnosti je identično dnu metropole srednjeg veka, roštiljijada, gatanje, zabava, tezge, cirkus, jurnjava, ubistva ... Na višim spratovima su režiseri života i smrti. Bogovi. Oni stvaraju, kreiraju, planiraju, programiraju, repliciraju ... I baš kao što bi običan smrtnik stao pred Bogom i naravno zatražio poboljšanje i produženje života, replikant je to isto učinio pred svojim stvoriteljem. I baš kao što bi Bog odbio takve zahteve običnom čoveku, stvoritelj je odbio replikanta. Zaigrali se Bogova.
Nešto mora da se citira i u originalu, jer original je jedan jedini. On je savršen i nedodirljiv. Dakle: „All those moments will be lost in time like tears in the rain“. Voleo bih da imam um autora ove rečenice, mada sam sasvim zadovoljan i sa ovim kojim osećam njenu lepotu, poruku, značaj ... I to je nešto ... ili možda nije ... jer će svaki blistavi trenutak, svaki orgazam, svaka pobeda, uspešno rešena jednačina, uspešno očitavanje, merenje, pa i svaki poraz i gubitak, nestati u beskraju vremena kao suze na kiši. Ali dok kiša ne padne ... ENJOY!
Blade Runner 2
I: Rečenica koja se izradja nakon neuspešne kupovine garderobe. Uz to je račun proizvoda izgubljen, naravno.
II: Izraz nezadovoljstva prema parčetu tkanine koje si dobio na poklon.
Osoba ženskog pola se nalazi u "Zari". Oči su otvorene u izuzetnom luku, kao u buljine. Jezik je blago izbačen iz usta. Nekoliko kapi usne tečnosti polako se sliva niz njega.
Kada ugleda parolu "50% sniženja" počinje da dahće kao mužjak francuskog buldoga kada u avgustu juri ženku sa tendencijom da joj napravi mladunčad. Prilazi bulumenti ofingera na kojima su nakačene majice.
- Ijaoo što je lepa ova maja, još je na sniženju!
Zaslepljeno kupuje nekoliko komada misleći da je uštedela značajnu sumu novca iz kućne kase, koju naravno muž investira.
Toliko je odlepila da nije ni isprobavala modele.
Dolazi kući i shvata da joj se pola ne svidja, druga polovina je neodgovarajućeg broja, a ima i poneka sa falinkom. Uvidja da nema računa: "Ma nosiću ih po kući".
_______________________________________________________________________
-Ova trenerka, što sam dobio za rodjendan od babe, mi je kratka.
-Šta pričaš, taman ti je!
-Dobrode, ne svidja mi se. Nije ni za kurac, a ne za školu. A i ovaj lik spajdermena me mnogo iritira, pa bi u naletu besa mogao da napravim neko sranje na času. Ukor već imam pa bi reskirao izbacivanje iz škole.
-Nema veze, sine, spavaćeš u njoj, zima je. Ionako se više stara pidžama ne da okrpiti.
Svetica ili kurwa, svetica ili kurwa, Vladimir Tica ili kurva, kurbla ili slepica, kruha ili šerpica, a sve same gluposti, dospeo sam do toga da sam teo da pišem narodnu pesmu Smrt Bogoljuba Gagića u desetercu, mada nije baš u skladu s temom osim možda ako bi nastradao od kurwice neke pokupljene kod Prokuplja bacila bi mu živu sodu u oči, to sad mladi tako rade, ’78. godine.
Mogu samo smisleno reći da se sećam te reči *svetica* prvi put kad je to Ignjasio ili onaj drugi, David reko Kasandri, odnosno stalno je hvalio da je ona svetica i baš je bio ljigav i njanjav i ako su ga bacili s terase devestotreće i premda sam bio mali veseli mališan Veselin Masleša to me je baš nerviralo: transfer blama pre transfera blama, jebote uporno je nazivaš sveticom a ona obična kalaštura zadojena dorindom, nintendom i orinokom, kuću oće da ti uzne bre, majku onu da ti istera, kralja Milana da utuče Gorčila, e moj slepče kod očiju, a Srbi govna, što bi Era reko, odma masovno drkaše li drkaše na kurwu Kasandru a u isto vreme su uživali u ubistvu prve srpske kraljice posle Kosova svetice Drage Lunjevice koju nožem ubi randu prokelti ciganin, jako učene žene za to vreme.
E to je sistem poremećenih vrednosti u jednom društvu kad je u isto vreme svetica Draga nazvana kurvom a kurwa kasandra sveticom mada muškarac koji kaže ženi svetice treba ga nabiti na kolac na sred Subotice.
Iskreno, ni kralj Aleksandar nije se proslavio sa onim šeri, šeri i lane moje, lane moje, mada možda je i on pričao svetice ovoj, sećam se februar devedes pete, nedelja uveče, obožavanje Genčića u toku, pravi mužjak Genčić i gospodin mada malo zao al za srbijino dobro i kraljevo i onda scena: Draga skida Aci naočare, ljube se, on žmuri a ona kučka ne žmuri, daje nekom iza znake, reditelju Savi Mrmku, i samo uzdišu: lane moje, ah, ah, lane moje, ah, to, to lane jovanoviću ah, ah, to, to lane utačinji sad! I ja povraćam u lavor zelenkast ko Taš tečnost za suđe i kladionica i još čujem Kralja Milana kako kaže:
eh Aleksandre moj ne pravi sebi idola niti kakva lika nemoj kurwama služiti niti ih sveticama nazivati, al ga Aleksandar, u ljubavnom zanosu, na žalost nije mogao čuti.
Da nije Aleksandar oženio Kasandru i da joj nije pričao da je svetitza mitza i tića mu detlića i da nije prešao na katoličanstvo špansko i da ga zlotvori ne ubiše gde bi nama kraja bilo sada ne bi nas toliko izginulo u ratovima pa na ovamo standard jedne Slovačke.
Za takmičenje
Jedini pouzdan način da u današnje vreme dospeš na televiziju.
Voditeljka: Na koji način Vi doprinosite očuvanju životne sredine?
Mazohistična tetkica: Pa znate, kada sam se udala za mog bivšeg muža mislila sam da sam konačno pronašla svog omega mužjaka, mada ga nisam videla pre svadbe. Znate, babo mi je sredio udaju. Kada smo se prvi put osamili, on je izvadio nekakav kostim i bič. Šta ja znam, dvajesprvi vek je, a čula sam da neki tako vole, pa rekoh- ma nek ide život. Ali onda (suza u oku)...onda... on, znate, obukao je taj ženski kostim i privezao me za krevet. Počeo je da mi govori ružne stvari i šamara me. Tako je bilo neko vreme, dok nisam zatrudnela. Tada mi je (puca joj glas, počinje da čepla)...t-tada mi je ukinuo burek i ćevape! Sećam se da sam svako veče išla gladna u krevet. A onda smo dobili sina i bičevanje se vratilo. Kada je sin malo porastao, terao ga je da mu drži ventilator za jaja dok me bičuje. Jednom su mu se jaja uplela u ventilator, i on je pobesneo, pretukao nas oboje i izbacio nas napolje. Tada sam...
Voditeljka: Ali ovo je emisija o ekologiji!
Baba iz pozadine: Ćuder, da čujemo šta bi na kraju.
