Pitanje koje izgovaraš kada te neko izbombarduje informacijama u nanosekundi, a ti želiš da mu staviš do znanja da ga nisi baš najbolje ispratio. Izraz je inspirisan vicem : Igraju Bosanci i volovi fudbal, a Muja ulazeći u igru sa klupe za rezerve pita:”Koji su naši?”
1)
Šef tek što je radnik došao na posao:“ Marko, ‘ajde idi kod Pere na Konjarnik pokupi robu, voziš je na Novi Beograd, odatle na Dorćol - pokupiš papire, pa u Zemun polje, onda nazad u kancelariju, samo usput stavi zimske gume i kupi klopu za sve u ofisu!”
Marko:”Polako šefe, koji su naši? Dok ne popijem kafu ne znam ni kako se zovem.”
2)
A:”Matori, jesi vid’o Žarka skoro? Upao je u ozbiljan biznis.”
B:”Ma video sam ga pre neki dan. Isprič’o mi nešto u dve sekunde, kakve kombinacije ima. Ja gledam, koji su naši, a on:” Druže, izvini žurim.“ i ode!”
Jedna od improvizacija koje je Zoran Radmilović izveo u predstavi Radovan III, a koja zahvaljujući popularnosti video-zapisa iste, izaziva uslovni refleks kod prosečnog stanovnika Srbije, da na pomen reči:“deda“, izgovori:”deda i baba su blizanci!”.
Neša:”Batice, ko te je učio da ovako voziš?”
Laki:”Moj deda!”
Srki:”Deda i baba su blizanci!”
Šaljiv način da nekome date do znanja da su mu donji ekstremiteti sve samo ne skladni sa ostatkom tela.
Svlačionaica pred termin malog fudbala...
Mikica (koji godinama ide u teretanu i nabildovao je sve osim "dva prutića" koja mu vire iz dupeta) ulazi u šorc.
Đole (koji ne može da poveruje da ove dve štulice mogu da nose ovakvu gromadu od čoveka):
"Je li Mikice? Jel su to tvoje noge?"
-Efekat može biti upečatljiviji ako prvo par minuta buljite u njegove noge, tako da se on prvi obrati vama sa "Šta je bilo? Šta gledaš?"
Rečenica koje se seti svaki roditelj, u trenutku kada je njegovo dete napravilo neku glupost. Ova izreka zapravo predstavlja ekstremno tumačenje pravila malo dete mali problem, veliko dete veliki problem.
A:”Šta ima novo? Kako su ti klinci?”
B:”Oni su dobro, al’ meni pojedoše džigericu. Dok su bili mali koliko-toliko su me slušali. Ma, deca su najbolja dok se prave!”
Fora za zajebavanje likova koji stalno kukaju. Ništa im ne odgovara i stalno nešto kenjkaju. U principu, nisu masoni toliko opasni, već su tu da šljakaju kad Iluminati i Ku Klux Klan odu na odmor, tipa da piju sokiće i muvaju Crnogorke.
Kad više stvarno ne želiš da slušaš celodnevni epilog o problemima dotično, iskoristiš ovu frazu, a mo'š i nadovežeš na Šešelj mod. Relativno efektivan način podjebavanja.
-Neko mi je mazno bajs, nači ne verujem. A znaš kakav je bio, baš u profi fazonu, juče sam ga izglancao.
-A možda su masoni krivi?
------------------------------
-Ostavila me Maja, ne kapiram šta sam uradio, samo sam je dvaput prevario.. Sranje!
-Ma jok, nisi ti kriv. A jesi razmišljao možda o tome da su masoni krivi?
Najsovinistickija i diskriminirajuca recenica preko koje su mnogi u detinstvu nesvesno zadojeni rasnim predrasudama.
Upotrebljava se zarad ogadjivanja deci odredjenog predmeta i isticanja shtrokavosti istog.Civilizacijske razlike su realnost,ali i mi smo nekome "civilizacijska razlika"i u tom slucaju cemo reci da je generalizovanje generalno loshe.
Ko nije dobar i da minus,odnece ga ciganka.
Jedini razlog zbog kog neko ne voli Cigane. Svi oni koji ih ne simpatišu uvek tvrde kako ih ne vole zbog toga jer su prljavi, smrde, neobrazovani su, kradu, prose, neće ništa da rade..
No to je samo izgovor. Postoje i oni koji su vredni pa šljakaju na gradjevini, kao i oni koji su završili neki faks (do duše retki) pa nastoje da u životu rade nešto normalno. Oni koji mrze ove prve, podjednako mrze i ove druge. I kad je doteran, čist, opeglan, obrazovan..Opet je nekako Cigan, zar ne?
- Pazi ovu Ciganšturu, džepari!
- Vidi onog mandova, mlad, zdrav a prosi!
- Gledaj onog šabanskog Cigosa, fura Djan Franko Fere od glave do pete, čak i miriše..Mora da je klepio u Beču.
- Hehe gledaj Cigu, lopata na gradji! Ko ih jebe kad ne uče školu!
- Majke ti! Vidi ga Ganci, odelo, cipele, taška, da nije advokat? Ukrao diplomu sa faksa, a? Mrš u kontejner karton da skupljaš, tu ti je mesto!
..Priznaj, ne voliš Cigane, rasista si i gotovo.
Jedno od najzagonetnijih pitanja današnjice. Je li u pitanju ženina patološka potreba da nešto mijenja kod svog partnera? Vraga crnoga.
Žene vole muškarce sa stavom, vole alfu. Traže nekoga tko će im pružiti sigurnost i tko će biti utjecajan u društvu. Podrazumijeva se da takvi znaju namiriti, hm... Problem je u tome što takvi muškarci su svjesni svoje veličine i ne ograničavaju se na jednu ženu. Kada žena ipak uspije u naumu da mu utuvi u glavu da je ona jedina frulašica za njega, idu kozmetičke promjene koje muškarci doživljavaju kao korjenitu promjenu. Nema više zatvaranja kafana, tučnjava, druženje s prijateljima s kojima upada u te neprilike. Nema rutavanja za stolom, traženje zlatne žile u nosu, jedenje s rukama ako nije janje ili odojak. Što se fizičkog izgleda tiče, dovoljno je da je opran, obrijan i počešljan te da ne dolazi na slavama u radnom kombinezonu. Tada je ona od njega stvorila obiteljskog čovjeka.
Naravno, ona pritom ne očekuje da on sve to šutke istrpi pa da bude papučar, jer da to želi, udala bi se šmokljana koji sluša sve njene emocionalne jade i koji je pičkopaćenik.
Sada se zapitajmo radimo li mi isto to sa sisatim/guzatim fufama?
To su one koje se jure zbog određenih kvaliteta, odbacuju zbog potrebe za nekim drugim kvalitetom (podsvesno i kvantitetom), a gube zbog nedostatka sopstvenog kvaliteta, ili uočenog većeg kvantiteta kod nekog drugog.
Ambicija.
''Poslednje utočište neuspeha'', po rečima jednog Divljaka. Oskara Divljaka.
Svako se rađa sa njom. Sa tom iskrom koja nas forsira da izrezbarimo naš lični trag na glinenoj ploči istorije. Priroda, jebi ga. Darvin bio u pravu. Svako ima nagon da bude dominantan, svako hoće da jebe. Sad, to što u toku svog puta neko postane jebena flegma sa neizdrživim bolom u kurcu, to je čist produkt društva u kojem živimo. Adaptacija.
Retki su oni koji su ostvarili ultimativnu ambiciju, oni koji su ispunili suštinu života.
Retki su oni koji su dostigli besmrtnost.
Glavni razlog toga je to što ćeš u ovom trenutku pre da dobiješ triling sa Lisom An i Dženom nego šansu da postigneš nešto što će se pamtiti vekovima. Teško je upisati se na stranice istorije, teško je biti znan i posle smrti. Teško je to postići. Jer dvorana besmrtnih nije dovoljno velika za sve nas, i njena su vrata otvorena samo posebnima. Što znači da moraš da se izboriš za svoje mesto u njoj. Makijaveli bio u pravu. Jebi konkurenciju kako znaš i umeš, kako god i uvek! Jer moral je ništa do koncept koji je ljudska rasa izmislila.
Gledaš, slušaš i učiš o besmrtnima. Živiš za to da i ti učiniš nešto monumentalno, i time dobiješ poziv u dvoranu. Ali ti si ništa. Od faksa odavno dig'o ruke, ribu nemaš a ni kinte. Ti si 0. A i građen si tako. Ostao je samo bledi ožiljak od nekadašnje vatrene želje da napraviš nešto od sebe, da dominiraš uvek i svuda, u svemu što radiš.
A šta sad, kad si kurac na triciklu jedan običan?
Stojiš sam na ulici i gledaš okolo... Na svim kućama oko tebe vrata su zatvorena i zaključana. A napolju udarila zima, i što si stariji sve je hladnije. Kontaš da moraš smesta nešto da uradiš, u suprotnom, živećeš ispod prosečan život koji će na svom kraju postati jebena cifra u moru statistike.
Niko te neće upamtiti.
Smrznućeš se.
Kad su vrata zatvorena, ti uđi kroz prozor.
Najebi im se svima keve!
