Čuvena izreka, koju mnogi zaboravljaju u trenucima sreće i rumenila za stolom u ćošku, kada se snebivaju da priđu potencijalnom ženskom objektu kao Hektor u Troji, kad ga je Ahil zvao da mu jebe sve do trećeg kolena. Scenario uglavnom bude isti, izađeš na mejdan, ko ratni heroj podignute glave, ali krvavih očiju boje Polimark kečapa, i samim tim potpisuješ sebi kapitulaciju kao kralj 41-ve godine, kad je u'vatio pedalu putem Londona. A druga činjenica, koju u tim momentima ne vidiš, da se okolo vrzma lokalni rmpalija, koji je, na nečiju sreću, a na tvoju žalost, jača, što bi nam zapadne komšije kaz'le, polovica, tvoje odabrane deve, a još gora činjenica da je celo veče čekao tebe, ili tebi sličnog da nešto pokuša da kaže, pa da ima na kome da isprazni negativnu energiju, jer je danas uneo 15 meteri bukve u podrum. Najveći problem je što je istorijat ovakvih duela skoro uvek isti, ali ne, ti ne učiš lekciju, nego se sokoliš onim ''bilo ih desetorica'', iako i sam znaš da je bio uglavnom sam, ili najviše sa još jednim, koji je isto, čudna mu cvetka, utovarao ceo dan, samo za razliku od kolege, njegovi se greju na ugalj, pa je cirka 10 tona prebacio preko svojih ledja.
I opet će doći vreme, za tebe onaj stih nadanja, ''dođe vreme sve se preokrene'', kad povedeš burazera koji je prvak Vojvodine u kik boksu, ali to opet neće piti vodu, i situacija je više nego poznata.
Ej Gumeni, vid' sad ideje! Odemo večeras kod Jovice u kafanu, naručimo, popijemo, sednemo, pa nismo ni mi golje, pa da vidimo šta se može u'vatiti od ženskadije!
Jebeš ti meni mater, ako si ti normalan! PA znaš da u kafani samo batina možeš dobiti, mani se vatanja žena!! svaki put kad sam sa tobom negde iš'o, il' su nas tukli, il' smo bežali preko njiva!!
Ma kad ti kažem, doć'e mi burazer, njega ako neko pipne....
Ne idem, zajebi! Dok ne nađeš ženu, pa budeš iš'o u kafanu samo da piješ, zajebi pos'o!
Predlog koji se čuje s vremena na vreme kad društvo primeti dežurnog smarača kako im se približava. Retko se praktikuje doduše, najčešće ljudi stvarno i odu kući.
- Jao, eno ga pijani Mića, sad će da dođe ovamo da nas davi, aj se pravimo da idemo kući pa se vratimo kad ode?
Pošto smo se oslobodili od turaka, blagom dedukcijom možemo zaključiti da u proteklih 100 godina ni jedan turčin nije sahranjen na ovim prostorima. Znači da više kod nas ne postoje turska groblja. E pa ovo je savremeni adekvatni izraz za osećanje koje doživimo kada prolazimo pored gore pomenuto groblje.
Retko agresivan pristup nesrećnom drugaru (može sinu, ćerki, pa čak ponekad i starom roditelju), koji je morao do toaleta ili je slučajno zaspao, potpuno smetnuvši s uma da stavi mobilni telefon pored jastuka, WC šolje, kade, u džep dok igra fudbal, na slušalice dok je napolju kiša i vetar, na vibraciju ukoliko ima debelu jaknu ili, svakako, da ga uredno spakuje na stočić pored fotelje, ako gleda tursku seriju u sedam uveče uz čaj. Ima dva načina na koja se taj sramni čin ignorisanja telefonskog zvona može protumačiti: kao vrhunska uvreda ili kao znak da se zove policija.
Zvoni... Mama: "Što se ne javljaš?! Šta nije u redu?!" Sin:"E mama... ti si?" Mama: "Pola sata zvoni, ubih se od brige! Oćeš ocu ponovo srčani udar?!" Sin: "Bio sam u WC-u... Šta je bilo?" Mama: "Ako ne možeš da se javiš kad zovem kako ćeš saam nazvati, pa da... ima gospodin druga posla nego da se javi roditeljima koji pomreše od brige... Ja ovde muku mučim da ti sestru izvedem na pravi put u ovakvoj zemlji gde sve propada, nema čovek koji pošteno radi ni za hleb, a on gospodin se ne javlja jer mora da sedi s drugarima i pije pivo po ceo dan..... Sin: "A kevo bre ajde smanji..." Mama: "Kad si mislio da dođeš kući? Šta da ocu nije dobro i da moraš hitno da ga voziš u bolnicu? Što smo ti kupili mobilni telefon?! Je l bi i onda bila utakmica..." Sin: :I
Zenska klasika. Ovu recenicu ponavljaju svakodnevno, to cak i ne mora biti istina, ali u zenskim ocima uvek postoji onih par kilograma viska. Muskarcima ne smeta, jedino sto im smeta jeste to konstantno ponavljanje.
...cura i decko setaju gradom...prolaze pored izloga, ona se ogleda.. c: pogledaj! opet sam se ugojila! d: ma nisi, lepo ti je tako... c: jesam...od sutra dijeta... d: (u sebi)-o...ne opet...
Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.
Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".
- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu! - I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku! - Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga! ------------------------
- Halo, što te nema? - Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio! - Pa dobro, pozovi pauka. - Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga! - Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma... - Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne! -------------------------
- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je! - Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.
Uobičajena rečenica tipične ženke u tipičnoj ljubavnoj svađi s očajnim mužjakom. Za promenu "odluke" o pomirenju obično je povod neka sitnica koju ženka hiperbolizuje svaljujući krivicu na gorepomenutog nesrećnika.
D - Stanislava, vrati mi se molim te, daj da probamo sve ispočetka, pa seti se kol'ko smo se voleli.
S - Ma ko te voleo Dragorade pička ti materina?! Nemoj me zvati više!
D - E Stanoo moja, pa ti na kraju ispade dvolična...
Rečenica koju svaki iole Srbin izgovori makar jednom u životu. Ona rečenica koju izgovoriš kad shvatiš da je život kurva. Jedna nejebljiva kurva! Kurva koju jebu još samo šoferi na Ibarskoj magistrali. Pa i oni izbegavaju, probiraju, kao da se radi o jabukama koje je prozvrcao grad, a jeftine su, pa birkaš one bolje i bolje, tek da ne spiskaš u trenutku sve ono što si zaradio za ovaj mesec.
OTAC: Sine, ajde dođi 'vamo, treba neka drva da se iscepaju! SIN: Ne mogu tata, pišem roman. OTAC: Kak'i bre roman? Rek'o sam drva da se cepaju! SIN: Roman o Vizantiji. Negooo, tata, razmišljao sam nešto. Šta ti misliš, kako da ga nazovem? OTAC: Koga bre, šta bre?! Ja tebi reko' za drva malo pre?! SIN: Pa roman, tata! Imaj razumevanja, ovo je vrlo bitan posao, znaš, ovim bih mojim romanom ja mogao u potpunosti da promenim bla bla bla bla bla bla bla bla bla OTAC: Eeee, Bože, Bože moj! Kad sam se ja, rab tvoj, na tebe kamenjem bacao!?
EVROPEJAC: Ma, mi Srbi smo govna. Nisu bre Šiptari krivi! Mi smo govna. Sve nerede mi napravimo. Bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla bla. Bla, bla, bla, bla zastava. Blablablabla, bla, bla blablablabla Albanija. Bla, blablablabla, tri boda. Bla!
OBIČAN ČOVEK: Kad sam se ja, Bože, na tebe kamenjem bacao, pa da moram ovo da slušam?!
