Svaki lokalni kraj ima bar jednog, ako ne i vise njih koji se jure po istom tom kraju.
Glavne fizicke osobine- napucani, sto veca ledja i biceps. Noge normalne jer nisu vazne jednom lokalnom krimosu, on nikada ne bezi.
Glavne psihicke osobine- dovoljno je reci umesto mozga kajgana
Stajling- uska majcica, kajla(ranije je bila izbacena, a danas su i oni shvatili da je prilicno seljacki, pa su evoluirali i sad se nazire ispod majcice), i tetovaza(nikako bez tetovaze)
Prevozno sredstvo- Najcesce Veliki Dzip, ili neki brzi dvosed, jer su oni mnogo jaki ili mnogo brzi(vecina njih vise voli da su jaki)
Omiljena boja- CRNA(odaju pocast onima koji ce im se naci na putu)
Idoli: Arkan, Al Kapone, Bugarski i Ruski Gangsteri od kojih su pokupili styling.
Najposecenije mesto jednog krimosa- zatvor
Zivotni vek- u proseku do 30 god(ovaj prosek vade oni koji su u zatvoru)
Najcesci uzrok smrti- od strane drugog lokalnog krimosa i to u sacekusi na jedan od sledecih nacina: metak u vugla, bomba ispod kola ili u stanu...
„kožni metak“
Tačno ta rečKožni metak3 definicije →
Ono u čemu pokušavaš da živiš dok te život ne išamara.
Žena i sin u sobi. Muž silazi sa tavana vukući nešto veliko. Žena se okreće:
- Jao, kakav lep kofer... kožni. Otkud nam to?
Muž spusti kofer na sto i othukne:
- Nije kožni: samo presovan karton sa mustrom krokodila. Pa lakiran. Znam kad ga je ćale lakirao, bio sam mali ali se sećam...
Žena se približava koferu. Sin podiže glavu. Ima 12 godina. Žena kuhinjskom krpom briše ruke:
- Hoćeš da ga otvoriš?
Muž gleda ženu, gleda kofer, gleda sina. Mali mu namigne. I muž škljocne zaponcima.
- Ju, šta je to unutra?!
Muž zna; samo klima glavom i vadi totalno žutu Politiku. Kofer je pun starih novina. Razvija naslovnu stranu sa ogromnom slikom nekih nasmejanih mladih ljudi. Čita:
- Dvanaesti april 1948...
Ženi se otima uzdah:
- Pa to je pre našeg rođenja...
Muž klima glavom, dok se sin primiče, zainteresovan. Muž nastavlja da čita:
- "Naslov: Počela izgradnja Novog Beograda! Podnaslov: Izgradićemo bolji svet!"
Ženi počinje da suzi oko. Sin iskreće novine ka sebi i pokušava da prepozna gde je fotografija napravljena, pa on svaki dan tera bicikl i skejt po Novaku, tu je rođen. Ne uspeva ništa da prepozna, svud je samo pesak. Muž spušta novine na sto:
- Ćale je tamo baš rintao, sećam se tih priča...
Žena se okreće i pravi se da meša jelo na šporetu.
- Tja, bolji svet, kaže muž.
Sin nikako da prepozna pejzaž. A tako bi to voleo.
..........................
- Bleksi, video sam juče Mariju u parku. Mislim da se grlila sa onim plavim, sa četvrte godine...
- Raskinuli smo, Marija i ja. Prekjuče...
- Pa nakjuče si mi pričao da se mnogo gotivite, ono, kao, da je rekla kako po prvi put razmišlja o uređenju stana, spominjao si neke zavese koje je videla...
- Prekjuče bilo, Duksi... a onda smo se probudili.
Nemači muda. Oni koji ćute i klimaju glavom. Na svaku uvredu, udarac ili nepravdu jedina reakcija je podizanje jabučice. Njihova životna filozofija je: Pogledaj u zemlju, pljuni sebe u sebi, i trpi dok ne umreš.
Na višim nivoima objekat gutanja se mijenja. Gutaju se uvrede, šamari, piju se batine, jedu se tuđa govna... Sve dok se ne nakupi veća količina unesenog materijala. Tada se obično proguta metak, sopstvenom rukom ispaljen.
Stara narodna izreka koja u poslednjem trenutku obasjava tamu nedoumice i u većini slučajeva spašava ili samo rešava trenutnu situaciju.
Da nema nje, mnogo ljudi bi bilo nezaposleno a i mnogo stvari bi ostalo nedovršeno.
Metak u čelo nedoumicama i predrasudama.
Brisač liste primedbi.
Vođeni tom izrekom, mesari ne bi postali mesari, grobari ne bi postali grobari, odžačari ne bi skakali po krovovima i još mnogo njih ne bi uopšte radilo ono što radi.
Mnogo stvari ne bi bilo tamo gde jeste...
Da nema nje, hirovi bi preovladavali a broj umetnika.
Nekima služi i kao opravdanje za svoje postupke pred sudom sopstvene savesti jer ipak ni kanibali ne bi jeli meso pripadnika svoje vrste da to nije sve za ljude kao što ni lokal patriote ne bi branili svoju rupu u kojoj žive da to sve nije za ljude.
Mogao bih čak i ja da mrsim muda ovde još pola sata kucajući gluposti ali me mrzi jer uostalom, sve je to za ljude...
Mushkarci pushtaju zhene da prve prodju kroz (obichno) vrata iz nekoliko razloga, shto zavisi od mushkarca:
1. zato shto, za divno chudo, i jesu dzhentlmeni
2. zato shto se prave da su dzhentlmeni dok ne dobiju shta hoce (obichno je to sex)
3. zato shto zhele da zveraju u jabuchastu pozadinu dme ispred sebe
samo mi nije jasno, na primer, na divljem zapadu, da li je Dzho pushtao da dama proveri mozhe li se u salunu popiti i metak, ili je prvi ulazio...
Situacija iz šaha i života u kojoj možeš da biraš između života i dame.
-Konj sa B4 na A6 Šah-Šeh!
-Kralj sa c5 na d5(pa dobro nekako ću i bez dame).
-------------------
-Milovane, imam jedan metak u pištolju i ubiću tebe ili tvoju ženu, Šah-Šeh!
-Pa znaš kako ja sam mlađi.
Dilema koja spada u rang dilema da li je ispravno reci zasto ili zato.
-Brate, kako se pravilno kaze, jel' ili jer?
- Kaze se i jel i jer, zavisi sta hoces da kazes.
-Sto me jebes , sta sada da napisem ribi,a da ne ispadnem glup?
-Napisi joj oprostajno pismo i idi ubij se, ne stedi metak!!
Ručno naoružanje nedefinisanog porekla i nepoznatog konstruktora. Obično proizvod neke domaće radionice i priučenog majstora-ljubitelja oružja.
-Matori vidi što sam završio gvožđe. Do jaja, a?
-To je gvožđurija.
-Što?
-Pa ima 5 kila težine, stane jedan metak u njega, a ne znaš sa koje strane izleće. I ne upiri to u sebe!
-Pa u tebe sam uperio... valjda.
Borba alkoholom. Čaša za čašom, pa kom opanci, kom obojci. Udar za udarom za već napaćeni i oštećeni mozak, čim je pristao na takvu vrstu razonode.
- Oooo, striko, stigao si?
- Stigao, strikovo, ne šćaše me metak...
- Ok, junak si ratne sreće. Još da vidimo jesi li naučio da piješ?
- A neće ga striko u ćuskijanje više, grđe mi je ono zadnje bilo nego kontuzija od granate.
Rečenica koja ima ubitačne posljedice na zrelije momke koji još uvijek dane provode po kafićima, a noćima se opijaju po istim. Ovu rečenicu ni po koju cijenu ne vole čuti jer im dodje kao hladan tuš nakon čega postaju svjesni da je njihovo vrijeme davno prošlo.
- Ala, vidi ove, dobra je ko metak...Kakvu samo guzu ima! Šta bih joj sve radio...
- Ček, ček... Pa, znaš li ti čija je to kćerka? To je mala od onog što je s nama služio vojsku, onog Miletića...
