Snovi

Žena i sin u sobi. Muž silazi sa tavana vukući nešto veliko. Žena se okreće:
- Jao, kakav lep kofer... kožni. Otkud nam to?
Muž spusti kofer na sto i othukne:
- Nije kožni: samo presovan karton sa mustrom krokodila. Pa lakiran. Znam kad ga je ćale lakirao, bio sam mali ali se sećam...
Žena se približava koferu. Sin podiže glavu. Ima 12 godina. Žena kuhinjskom krpom briše ruke:
- Hoćeš da ga otvoriš?
Muž gleda ženu, gleda kofer, gleda sina. Mali mu namigne. I muž škljocne zaponcima.
- Ju, šta je to unutra?!
Muž zna; samo klima glavom i vadi totalno žutu Politiku. Kofer je pun starih novina. Razvija naslovnu stranu sa ogromnom slikom nekih nasmejanih mladih ljudi. Čita:
- Dvanaesti april 1948...
Ženi se otima uzdah:
- Pa to je pre našeg rođenja...
Muž klima glavom, dok se sin primiče, zainteresovan. Muž nastavlja da čita:
- "Naslov: Počela izgradnja Novog Beograda! Podnaslov: Izgradićemo bolji svet!"
Ženi počinje da suzi oko. Sin iskreće novine ka sebi i pokušava da prepozna gde je fotografija napravljena, pa on svaki dan tera bicikl i skejt po Novaku, tu je rođen. Ne uspeva ništa da prepozna, svud je samo pesak. Muž spušta novine na sto:
- Ćale je tamo baš rintao, sećam se tih priča...
Žena se okreće i pravi se da meša jelo na šporetu.
- Tja, bolji svet, kaže muž.
Sin nikako da prepozna pejzaž. A tako bi to voleo.
..........................
- Bleksi, video sam juče Mariju u parku. Mislim da se grlila sa onim plavim, sa četvrte godine...
- Raskinuli smo, Marija i ja. Prekjuče...
- Pa nakjuče si mi pričao da se mnogo gotivite, ono, kao, da je rekla kako po prvi put razmišlja o uređenju stana, spominjao si neke zavese koje je videla...
- Prekjuče bilo, Duksi... a onda smo se probudili.