Kada hoćeš nešto da uradiš, a nešto u tebi (insekt, što bi Gidra rekao) ti govori da odustaneš od toga, no ti ipak ugušiš glas u svojoj glavi i postupiš na svoju ruku.
Ljudsko tijelo je naučeno da ne sluša sebe, nego druge oko sebe. Zato i dolazimo u situaciju da smo sebi umislili nešto, da nam se pričinilo, umjesto da vjerujemo svom unutrašnjem glasu koji nikada ne griješi.
Svako svoj put gradi onako kako on zna i umije. I nikada ga ne napravimo idealno, u vidu autoputa, nego je to neka kaldrma, trnovit put prepun prepreka, životnih iskustava koja nas iznova nauče nečemu novom. I dobro je da je tako. Životna filozofija je da čovjek stalno uči, svaki dan. Za kretanje po ovom putu potreban je vodič, a to je upravo taj glas koji nam stvara osjećaj nelagode da ne postupamo kako treba. Naravno, svaki put ima znakove pokraj staze koji nam govore šta da radimo, ali često nam oni nisu potrebni, pa postupamo rutinski. No, i rutineri često pogriješe, stoga pratite znakove, oni su siguran i jedini pravi put.
Sumornim korakom dolazim pred kućna vrata. Pozvonio sam dva puta, kao poštar koji donosi neke vijesti. Moja nije nimalo fina. Supruga otvara, a ja pognute glave kažem jedno lagano: "Dobro veče..."
Na licu joj se dalo primijetiti da zna da nisam došao nikakvim dobrom. Odmah me je upitala: "Kojim zlom?".
"Spakuj stvari, one najbitnije, idemo odavde", odgovorio sam. Zbunjenost na njenom licu pokušao sam da skinem ponavljanjem riječi: "Sutra idemo odavde..."
Tražila je objašnjenje, čemu sve to.
"Prokockao sam sve što imamo. I auto, i kuću, i imovinu. Sve je otišlo. Sutra idemo odavde... Sutra idemo odavde... Zašto nisam stao odmah kad sam vidio da me ne ide? Zašto nisam stao? Sutra idemo odavde..."
Tada sam primijetio da više nego ikada žali za propuštenom prilikom kada je mogla da ode sa roditeljima u inostranstvo, a ona jadnica je vjerovala u konjinu koji je izgubio sve što ima, i ono najvrjednije, njeno povjerenje...
Obična žena srednjih godina, tetka, iz milošte teta. Šarmantna i slatkorečiva gospođa.
Svakog jutra vozač njenog autobusa zaustavlja se na stanici tako da prvim vratima potrefi našu teta Cacu. Ona samouvereno prelazi stepenik po stepenik raspalog autobusa, ostavljajući putnike, i muškog i ženskog pola svih generacija, bez daha prilikom njenog koračanja uz obavezno nameštanje suknje koje je praćeno prekrštenim nogama, prilikom sedanja na prvo sedište koje je rezervisano za nju.
Uvek raspoložena i nasmejana, jebiga, takav je posao, radi sa ljudima, mora biti ljubazna u svakom trenutku pa čak i kada nema da vrati sitan kusur pa pokušava da uvali žvaku, jer u toj situaciji kupac obično bude nadrkan uz, neću žvaku, oću kusur. Mada dovoljan je samo jedan fin i nežan osmeh teta Cace koji će u tom trenutku raspametiti potrošača koji bi uz naklon i izvinjavajući pogled uzeo žvaku iz glatkih Cacinih ruku na čijim se prstima vide sveže nalakirani crveni nokti.
Žena bez škole, mislim na ove više i fakultete. Ima završena četri razreda gimnazije i veliku maturu. Uporno tragala za poslom, popunjavala formulare ali bez veze nemoguće je da se zaposli negde. Ali naša teta Caca, inače skromna žena, našla je svoje utočište u trafici na okretnici seljobusa. Plata jeste mala, ali dovoljna za opstanak i grčevitu borbu za kakav takav život.
Dobroćudna i uvek pozitivna, sposobna je da razvedri uvenule face sugrađana samo svojom pojavom. Klinci iz kraja svako veče čekaju trenutak kada će teta Caca napustiti svoje radno mesto, okrenuti im leđa, prilikom zaključavanja vrata, jer takvu pozadinu nemate baš svuda da vidite, kao dve poveće kriške slatke i ukusne lubenice, omogućiće im miran san.
Žena puna ljubavi, svoju ljubav, svoju jaču polovinu, svog supruga, domara jedne osnovne škole i dalje neizmerno voli. I u dobru i u zlu pa koliko god to trajalo. Jeste joj teško, ali živ se čovek na sve navikne, jer svoga muža skoro da i ne viđa. Ali i teta Caca je obična žena, žena od krvi i mesa, ima svoje potrebe, pa ponekad i prevari svog voljenog, mada to i nije prevara ako uzmemo u obzir da u svom domu, sa svojim domarom skoro nije bila u, da tako kažem, domaćinskim odnosima.
Jebiga, takav je posao ni ja ga ne volim.
Pijavica unutar ljušture u obliku čoveka. Okomljen na svoju žrtvu, konstanto zariva zube u najslabiji, nebranjeni deo, neobazirući se na molbe, uzvike, plakanje. Tvrdog srca, ispija krv i polako, ali sigurno ubija svaku volju za životom, ne prestajući sve dok se poslednja iskra života ne ugasi.
Kao i svakog petka, Mihajlo, kondukter na relaciji Beograd-Moskva je pozdravio suprugu, napuštajući stan i tešeći dragu da će pet dana brzo proći i da se ne brine. Stigavši na železničku stanicu, primećuje da nije poneo papire i kreće nazad kući. Otvarajući vrata, čuje nepoznat muški glas, pokuša da ode do sobe gde mu stoji pištolj, ali odjednom ga prestravi vrisak nagog muškarca koji ga odgurnu u trku i sa odećom u rukama pobeže napolje, ne primećujući da mu je iz džepa ispao novac i zlatan sat. Zbunjeni, prestravljeni Mihajlo mirno sede za kuhinjski sto, natoči sebi čašicu rakije i ispi je polako dok mu se supruga u plaču i strahu izvinjavala i molila za oprost.
"Opraštam ti", reče Mihajlo. Supruga se zaletela u zagrljaj, ali je on nežno odgurnu, uze pare i sat koje su ispale ljubavniku i ostavi ih na kuhinjskom stolu. "Ove pare nemoj sklanjati odavde", reče i izađe napolje žurivši na voz, ostavljajući suprugu uplakanu, ali ipak odobrovoljenu činjenicom da se sve završilo kako treba.
Mesec dana nakon toga, okupilo se ljudi u Mihajlovoj kući, krsna slava. Pije se, jede, veseli. U jednom trenutku kum ustade i pita "Kume, kakve su ovo pare i ovaj zlatan sat ovde?" "To ti je, kume moj, moja žena zaradila jebući se dok ja radim." Muk. Nikome više nije do jela, do pića, veselje je počišćeno i rukom odnešeno kao da je kuga prošla stolom. Supruga u tom trenutku unosi nove tanjire u prostoriju, i pijani Mihajlo joj govori "ponesi još jedan, za svaki slučaj, možda se jebač vrati da završi započet posao, pa da ne jebe čovek gladan".
Od tog dana se za vreme svakog obroka u Mihajlovoj kući ponavljala slika sa krsne slave. Žena je molila, kumila da ne govori to, bar dok deca jedu sa njima, ali se Mihajlo nije obazirao na to. Žena kod svojih nije smela, za razvod je bilo sramota, napolju nije izlazila jer joj se ceo grad smejao, zatvorena između četiri zida, sa skoro svakodnevnim prozivanjem od strane sopstvenog muža, žena je počela da kopni. Snaga tih reči je bila snage najjačih šamara, ali je bila ubeđena da bi je ti šamari mnogo manje boleli nego pogledi sirote dece koji su sa prezirom posmatrali sopstvenu majku dok je otac smirenim glasom psihički teroriše.
Sreda popodne, Mihajlo ide kući sa dugog puta, i vidi hitnu pomoć i policiju kako stoje ispred kuće. Ulazi unutra i u hodniku primećuje njihajuću siluetu koja je visila na konopcu. Prišavši bliže, primećuje da je to beživotno telo njegove "voljene" supruge. "E tako!", uskliknu Mihajlo, "da sam je ja ubio onaj dan, robijao bih doživotno, ovako se ubila sama, pa ja nisam ništa kriv." Čuvši to, ljudi iz hitne pomoći prestadoše skidati telo žene i stadoše kao ukopani. Komandir policije im podviknu da požure i momci iz hitne pomoći nevoljno nastaviše, gledajući Mihajla, uglas šaputavši "Prokletniče"...
Lik koji ceo život gleda kroz šah i ima najmanje tri poteza unapred u glavi.
Brale, kako si uspeo da središ situaciju sa taštom? Mislim, nikada nisi imao frku sa njom, nikad ružnu reč, nikad ništa.
Pazi ovako:
Kupiš tašti svake nedelje neko lepo cveće, ali pazi, kupiš uvek paran broj cvetova, kao da ideš na groblje. Ona u početku iz kulture neće reći ništa, ali će preko supruge da nabaci za to. Ti se pravi lud kada ti to supruga spomene, reci da si se zajebo ili te zajebala ona što prodaje cveće i tako nešto. Čekaj momenat da ti tašta skrene pažnju sa pitanjem: Što zete kupuješ uvek paran broj cvetova? Na njeno pitanje je dovoljno da se zlokobno nasmešiš.
Tastu kupiš namerno neki loš kineski štap za pecanje, i čekaš priliku da ga na prvom pecanje, a fala bogu kineski je, pokida i da vidš njegovu facu kada to uradi. Njemu je dovoljan pogled tipa : Pa dobro taste, što sjeba poklon? Nikako da mu to kažeš, samo mu uputi pogled!
Šurjaka izmlataš još u početku veze sa svojom budućom suprugom, i to sve kao ne znajući da je on brat tvoje drage. Tim potezom si ga matirao do daljnjeg.
Koji si ti šahista!
Dugomentražni film u režiji osiguravajućeg društva u kome glavni junak, našavši se u zemlji čuda po imenu Srbija, pokušava da naplati osiguranu sumu za doživljenu nesreću od osiguravajućeg društva čiji je osiguranik.
- Gospodine Petroviću, koliko vidim, vi ste pali sa klupe dok ste sekli ruže u sopstvenoj bašti i pritom zadobili prelom ruke, zar ne?
- Tako je.
- Imate li svedoke da se nesreća dogodila baš pod uslovima koje ste naveli?
- Da, moja supruga je bila u bašti sa mnom.
- Imate li dozvolu za gajenje cveća?
- Imam.
- Jeste li obavestili komšije da ćete se baviti tim riskantnim poslom?
- Jesam.
- Tri dana pre, pismenom notifikacijom?
- Da.
- Jeste li imali pored sebe paket za prvu pomoć, koji je obavezno nositi pri obavljanju opasnih poslova?
- Da, imao sam.
- Da li ste bili pod uticajem alkohola ili nekih opojnih sredstava?
- Ne, nikako.
- Da li ste se možda bavili ovim riskantnim poslom noću?
- Ne nikako, na dnevnom svetlu.
- Gospodine Petroviću, pa jeste li vi sekli ruže DANJU?
- Da, kada drugo?
- Zakonom je kažnjivo seći biljke dok vrše fotosintezu. Molimo Vas da povučete zahev za isplatu, inače ćemo biti primorani da vas tužimo Zavodu za zaštitu biljaka. Doviđenja i prijatan dan.
Kolona u grafikonu osobenosti i navika jednog homo-sapiensa zbog koje nećete imalo nimalo jasniju sliku o istom. Pojam tako površne sklonosti prema nečemu da na njega, fazon, ne morate ni hanzaplast da stavljate. "Hobi" nije, "kurac" nije, ali je možda pomalo od oba. Ustvari, nekakva najpribližnija definicija naslovne kategorije bi se najverovatnije kretala u opsegu termina kao što su poklonik, entuzijasta i paćinko, mada bi i to bilo nedovoljno za njeno konačno klasifikovanje u ovaj naš nesrećni rečnik.
Jer jedan zaljubljenik možete biti u prirodu, operu, pozorište, hranu, kola, jedriličarstvo, istoriju...a da pritom ništa od navedenog ne poznajete sleš gotivite bolje/više od bilo koje druge rendom osobe na ovoj planeti. "Zaljubljenici" su, zapravo, blazirane ljušture, primerci operisani od duha i strasti u sterilnom okruženju sopstvenih života, koji su privatno zanimljivi k'o utakmica petlića u malom fudbalu (idemo na podvodni hokej) dok se široj javnosti predstavljaju ili žele predstaviti u totalno drugom svetlu, tipa finala jebenog SP-a. Krajnje provaljeno, ako mene pitate. Srdačan.
- Znate...Ja sam oduvek bio zaljubljenik u Himalaje. Eto, ni sam ne znam zašto, ali tako je. Mislim - nisam nikada bio tamo ili ništa slično, ali...eto.
- Super, super, nego ae sad pomeri taj auto da mogu da se isparkiram, ok?
...
- Bliži se leto a mi pitamo poznate gde planiraju svoj zasluženi odmor. Danas je sa nama Ivan Bosiljčić, glumac, pevač, mladi tata i kurac od ovce. Ivane, da li ste vi i vaša supruga već odlučili gde ćete za leto?
- Oh, kako da ne! Znate, posle naporne i pune sezone čoveku zaista treba da negde ode i nađe inspiraciju za nove umetničke poduhvate, a kako smo i ja i Jelena strastveni zaljubljenici u umetnost, odlučili smo da...
- Ivane, oprostite što vas prekidam, ali moraćemo ovo da završimo neki drugi vek, kamermanu je ponovo pozlilo...Dobro je, Slaviša, saćemo u kombi...
Jebačina u braku, rečnikom Emili von Popaditz. Interesantno je da istu eufemizmom iz naslova definišu podjednako i Pravo i Crkva, doduše sa nešto drugačijim tumačenjima u odnosu na realnost savremenog života.
Jer biblijska percepcija Žene kao "neposlušnog zabludelog rebra" (Knjiga Postanja, najtvrđi povez) ne može biti dalje od zakona ljudsko-zemaljskih, koji je štite k'o Nišlija "Merak" pivo...iako i sâm znajući da pomenuto nagriza prugu čak i kada ga ispišaš par sati nakon konzumacije.
- Pope Gavrilo, šta da radim, žena mi ne ispunjava bračne dužnosti?
- Hm, podeliću s tobom ovaj stih iz Biblije pa ga ti interpretiraj kako hoćeš: "...I ako koza ustegne da daje plodove svoje i radije s drugim kozama u tržni centar ide, a ti uzberi jednu šibu pa po njoj broj do Dvanaest Apostola Princopratilaca..."
- Hvala, pope, puno si mi pomogao!
-------------------------
- U redu. Dakle, vi želite razvod od vaše supruge. Po kojem osnovu? Neverstvo? Nepomirljive razlike?
- Je l' može "neobavljanje bračnih dužnosti, godinama"?!
- Hm, dozvolite da vam citiram član 7 iz našeg Uputstva za brakorazvodni proces: "Ako muška stranka navede uskraćene ili na bilo koji drugi način neobavljane bračne dužnosti kao razlog razvoda od svog partnera, oduzima mu se sva imovina i plaća mesečnu alimentaciju u vrednosti od 30 grama zlata..."
- :glp: Ma pomiriću se ja sa njom već nekako, hehe...
- Ne trudite se, gospodine, vaša supruga je upravo kod mog kolege na kraju hodnika...
Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.
(Istinit događaj sa odeljenja ortopedije Urgentnog centra, leta gospodnjeg 2011. godine. Svedok: ja)
Ulaze u hodnik rajetin, tj. markantni gospodin srednjih godina, njegova supruga i vidno potrešena kćerka. Prati ih cajkan, a oko njih, šibaju doktori iz hitne službe i voze nekoliko polomljenih ljudi. Ispostavlja se da je kćerka izazvala tešku saobraćajku i polomila sve ove jadnike, dok njoj ne fali dlaka s glave.
Policajac: Evo, samo potpišite ovde, i dobićete poziv od sudije.
Čovek: A izvinite, da Vas pitam, koliko je to?
Policajac: Čega?
Čovek: Pa negativnih poena?
Policajac: Ne znam stvarno... To će sudija...
Čovek: A ne znate. A znate li da li je to više od 15? Mislim, dete već ima 3 poena, pa ako bude 15, ne bi valjalo nikako da izgubi dozvolu...
Policajac: Ne znam stvarno, to će sudija odrediti.
Čovek: Ne plači, sine, učinićemo sve da ne izgubiš dozvolu, mama je već zvala advokata...
Vrsta koja se nalazi na dnu hijerarhijske piramide u zemlji. On je ona karika koja se prekinula u lancu ishrane. Zahvaljujući zakonima, normama i društvenim običajima- poslednja rupa na svirali.
Prioritet sedanja u GSP-u:
-trudnice
-invalidi
-penzioneri
-roditelji s decom
-deca bez roditelja
-Romi
-matori ljudi
-mlade devojke
-mladi muškarci
Prioritet zapošljavanja:
-partijski drugovi
-porodica i rođaci
-socijalni slučajevi (kada EU pritisne vladu, a vlada poslodavce)
-Romi (videti prethodnu napomenu)
-invalidi (videti prethodne napomene)
-iskusna radnica koja već ima decu (kod privatnika, koji traži stručnost)
-iskusni radnik (videti prethodnu napomenu)
-mlada radnica (šef lično izvrši ginekološki pregled... khm... da ustanovi da li će da zatrudni u dogledno vreme)
-mladi radnik (mora da ima manje od 25 godina i barem 10 godina iskustva u struci)
Prioritet kupanja u stanu:
-deca (ok, rano ležu)
-baba i deda (stari su, treba imati razumevanja za njihove godine)
-mama i tata (poštujmo ljude koji su nam dali krov nad glavom)
-supruga (dame imaju prednost!)
-mlad čovek ("kakve veze ima što je prazan bojler, mlad si, tebi je kupanje u hladnom zdravo!").
Mladi muškarci imaju prioritet jedino kada dođe do mobilizacije za rat, tada ponosito stoje na grudima otadžbine.
Pehirati. Svezati šuhru bi u nekom Bosanskom slengu znacilo izazvati neciji pogresan potez, neku nezgodu, izgovoriti neke rijeci ili uciniti nesto sto ce neku osobu moralno oboriti tako snazno da i one stvari, koje inace radi rutinski, izvede kao najveci amater.
E upravo je to moja supruga sinoc uradila Sammiru iz Dinama.
Ali vratimo se par sati prije tog dogadjaja. Ponosno sam izasao iz kladionice noseci "sigurno dobitni" listic. Prepoznao sam dobitnu konbinaciju, 5 parova koji ce mi sigurno donijeti novac da platim racun za struju koji je prosli mjesec malo jaci nego inace (zahladilo malo, pa se grijalica pali).
1 na Atl.Madrid, 1 na Lille, 1 na Villareal, 1x na Salzburg protiv Juventusa (poklon kladionice) i 1 na Dinamo protiv Brugge-a.
Pocinju tekme, sve se laganino odvija u prvom pravcu, cak i ovaj Salzburg koji je po meni bio najrizicniji potez (ali je dobra kvota) povede sa 1:0 protiv Juvea.
I tako laganino pratim Dinamo na TV-u, mrljave, vec me nerviraju, pate se protiv ekipe koja nije puno pokazala u prve dvije utakmice. Negdje na sredini drugog poluvremena kada je kcerkica zaspala, dodje i supruga, sa svojim cuvenim pitanjem "sta to gledas?", a ekran metar sa metar, zeleni pasnjak i 22 hajvana gone loptu. "Gledam ljubavi pornic, zar se lijepo ne vidi. Cuj sta gledam?". Prica od prilike ide dalje ovako:
Ona: "Sta se nerviras, pitanje je bilo retoricko."
Ja: "Ma ne nerviram se, ustvari nerviram. Stavio na kladionici da ce Dinamo dobiti i vidi kako se pate."
Ona: "Sto se kladis, kad ne znas."
Ja: "Eto ti mi reci. Nemoj me majke ti dodatno loziti. Dosta mi je ovih 11 morona."
... mucna tisina ... pljus penal za Dinamo, 10 minuta do kraja.
Ja: "Evo ga." ... igraci se natezu sa sudijom ... par minuta prekida ...
Ona: "Promasice."
Ja: "De ba koji ti je, sto ce promasiti. Lik dao 17 golova u ovoj sezoni, ovo je rutina. Ide lova."
Ona: "Pa vidi ga kako se usro od straha. Osim toga, kad si ti dobio na kladionici."
... Sammir se zatrca i slozi u stativu ...
Ja:" Pa hebem ga ja , da ge hebem, svezala si mu šuhru toliku da bi promasio da nije bilo nikoga na golu."
Ona: "hi hi hi hi ..."
Ja: "Gori sam ja hajvan koji sa zenom gledam utakmicu. Gledaj "Kucanice" na RTL-u, odoh u drugu sobu dogledati kraj."
.......
