Švajcarski sat, Albert Ajnštajn i izumitelj meditacije zarobljen u telu vašeg dobrog prijatelja. Svoje inženjerske metode i tehničku preciznost uglavnom koristi kroz davanje saveta, posle kojih imate želju da ga odnesete do zoo vrta i spustite u kavez sa izgladnelim lavovima, koje je Vuk Bojović smetnuo sa uma tih dana.
Žurka.
-Aj da naručimo još jedno pivo!?
M.S.: Hm...ne znam baš, to bi već bio ceo litar piva, a poznato je da alkohol ulazi u krvotok, dok svu vodu izbacujemo mokrenjem, tako da ćemo dehidrirati...
-Ok, ok, zajebi pivo, aj da muvamo neke ribe. Ona plava što se lomata uopšte nije loša, mislim da bi za par sati mogao da je odvučem u krevet.
M.S.: Hm...pa to je tačno, ali ona je sad u plodnim danima, vidim po ponašanju, te je šansa da zatrudni mnogo veća, a plus, pretpostavljam po njenom fizičkom izgledu da je imala oko 22 partnera, što je dosta više od proseka za taj uzrast, tako da je šansa da dobiješ hiv daleko veća, a još kad se uzme promiskuitetna istorija njenih partnera, verovatnoća da najebeš eksponencijalno raste.
-Čoveče, šta pričaš, koristio bih kondom, jebote.
M.S.:Hm...pa ne znam baš, statistika kaže da samo jedno popijeno pivo smanjuje verovatnoću da staviš kondom čitavih 4%.
-E, zajebi i pivo i ribe, idemo kući, usput pojedemo pljeskavicu i u pičku materinu.
M.S.:Hm...ne znam baš ( pogled na sat )...sad je ponoć, pljeskavica ima oko 500 kalorija, preteška je za san, možda je bolje da pojedemo neku voćnu salatu...?
-( pogledom traži najbližu kriglu da Ajnštajnu rascopa glavu )
-
Treći član svakog dijaloga. Jajara koja sedi sa strane i podiže dramu na neki viši nivo raznim upadicama. Profesionalni dolivač ulja na vatru kome je tuđa svađa duševna hrana.
:tri like sede u random kafančetu, standard:
- ... I ajd sad me posavetujte, šta ja da radim?
- Idi lepo kući, sedi sa njom i popričajte.
- Šta se desilo, nisam ispratio, zamislio sam se nešto?
- Ma vratio se ranije iz treće i na ulaznim vratima zatekne cipele broj pedeset, ostalo je istorija...
- Uuu, ja bih je ubio od batina.
- Daj bre palivatro ćuti, pokušavam da mu pomognem.
- Možda je i u pravu, polomiću je od batina. Lud sam bio što i do sada nisam!
- To, useri je od batina i izbaci napolje golu. Ko joj jebe mater!
- Ajde iskuliraj lepo sam ti reko.
- Ma neka ga nek priča. Ajde odoh sad jbg, videću šta ću da radim. Ćao.
- Ajde brate, samo polako.
- Nema polako, oštro i na prvu!
- Koji je tebi kurac, šta ga ložiš ubiće je?
- A što je ti braniš? Zaslužila je!
- Ako nisi znao ja baš imam veliku nogu majmune glupi!
Istorijska rezolucija donedavnog uživaoca kapljice da više neće prelaziti reku Rubin...
...kao ni reke Pivu, Vinu, Prepečenicu, a ni Gemištensko Jezero, hehe.
10 januar, 59 p.n.e, rimski logor ispred reke Rubikon...
- O, Gajuse Juluse, tvoja vojska želi da zna šta joj je činiti, roštiljamo ovde već mesec dana i ne radimo ništa, XVII-ta kohorta je čak otišla na kolektivno zimovanje, imaš li aman neko naređenje, crni čoveče??
- Ajjjde, bre, centurioni :hik: moji, opustite se mmalo i uzmite neššto iz :hik: šššankusa, dobio sam jednu ooodličnu radžu iz :hik: Ilirije, ma prssste da poližžete, hehe :ždrig:
- E sad je bilo dosta! Centurione Platupuse! Drž' ga za noge dok mu ja otmem taj pljoskus!!
- Neeeeee, moj pljoskuuuuus!!! Ne u vatru, neeeee!!! :*BUM!*:
- Krv ti jebem al' fino miriše...E sad, ovaj, Gajuse, ti vidi šta ćeš i kako ćeš bez svog ljubljenog pljoskus...
- PRELAZI REKU IZ OVIH STOPA, MRTVU LI TI MAJKU JEBEM, MORAM HITNO U RIM PO NOVI!!!
Ostalo je istorija...
Sedam ofanziva partizanke vojske u Drugom svetskom ratu. Jedna od najbezocnijih gluposti posleratne komunisticke vlasti. Zapravo, nastanak tih sedam ofanziva izgledao je ovako.
1947. godina, Tito i razni komesari i sekretar razgovaraju sa visokim sekretarom za ratnu istoriju Jugoslavije i njenih naroda i narodnosti Stipom Gazinozcem.
SZRIJINJNIN: Druze Tito, kako da opisem ono kad smo jedva pobegli od Nemaca '42 na planini bjelojebici?
Tita: Majku ti Boziju, Stipe, pisi da je to bila prva partizanska ofanziva.
SZRIJINJNIN: A sta cemo sa onim kad smo se krili u pecini, a njemci i talijani nas stalno bombardovali, zamalo od gladi da pomremo?
Tito: Druze Stipe, pa to je bila druga ofanziva, tad je prvi put poletela partizanska eskadrila.
Nekoliko sati kasnije...
SZRIJINJNIN: Druze marsale, a kad smo rusili onaj most pa se razbezali po planinama?
Tito: Druze Stipe, to vam je bila sedma ofanziva, a znate bilo ih je 10.
SZRIJINJNIN: Druze Tito, dakle to je ofanziva pod rednim brojem..?
Tito: Culi ste me druze, sedam...
Epilog: Drug Stipe je zavrsio na Golom otoku. Tri ofanzive su ostale mit. Ostalo je istorija.
1996 godina, K21 negde u Srbiji
*"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"*
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:
Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.
Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.
O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.
KRATAK ISTORIJAT:
Drevna narodna društvena igra u nas Srba. Datira još iz praistorije, otkako je čovekoliki majmun koskom ubio drugog majmuna u prepirci oko pojila. Na prostorima Balkana ova društvena igra bila je poznata i pre dolaska starih Slovena, ali se tek njihovim dolaskom potpuno usavršava. Prva verzija, koja ozbiljnije biva zabeležena u istoriji Srba je "Kosovo 1389". Posle te verzije, Srbi su čak 500 godina pojedinačno usavršavali igru , prenoseći pravila sa koleno na koleno. U to vreme posebno su se isticali igrači koji su sebe zvali "hajduci".Naprednije verzije javljaju se početkom 19 veka poznatije kao "Prvi i Drugi Srpski ustanak" model 1804.Od tada ova igra doživljava potpuni procvat, te je Srbi kolektivno igraju skoro svakih 10 godina. Posebno su ponosni na prvu polovinu 20-og veka kada u verzijama "Blakan 1 i 2" "Svetski 1 i 2" učestvuje do sada najveći broj igrača.Mali prekid donosi nam komunizam , međutim početkom devedesetih, i padom istog,potreba za ovom igrom naglo se razvija pa izlaze verzije "Velika Srbija " (1 nivo Hrvatska i drugi Bosna) i "Milosrdni Andjeo" koje su mnogiMA od nas obeležile mladost.
PRAVILA IGRE:
Igru iraju uglavnom igrači muškog pola, mada ima zabeleženih i uspešnih igračica. Da bi se uopšte učestvovalo u igri, potrebno je predznanje. Isto se može steći na neki od sledećih načina :
1)Pričom od nekog od vaših bližnjih koji je bio igrač
2) Simuliranjem ratnih dejstava tokom igre sa vršnjacima u mladosti
3)Gledanjem ratnih filmova(iz doba NOB-a , NIKAKO Američkih)
4)Preko video igrica
POTPUNO usavršavanje ove igre mladići u Srpskoj istoriji dobijali su po položenom kursu u Kraljevij vojsci, JNA, Vojsci Jugoslavije, VSCG,VS, ili ostalim adekvatnim ustanovama.
U igri možete veoma uspešna napredovati od redova do generala, pa vam to predstavlja dodatni motiv . Takođe ova igra nije nikada monotona, jer svaka verzija igre daje veliki izbor strana na koju će te se svrstati(Partizan, Četnik,Nedićevac, Solunac ,Dobrovoljac JNA, Arkanovac..) Usvakoj od izabranih strana imate ISTE adekvatne uloge (heroj, dezerter, ratni profiter,običan borac,borac sa činom,ratni zločinac... )pa koju god SRPSKU stranu da odaberete NEĆETE MNOGO POGREŠITI jer istorija vrlo brzo može da Vam ZAMENI ULOGU, pa od izdajnika postajete heroj i obratno, kako bi sve uloge bile zadovoljene.
U istoriskom udzbenicima redovno se objavljuju liste najuspešnijih igrača i to po verzijama igre, a i o mnogim uspešnim igračima su otpevane junačke pesme . Pojedini NAJUSPEŠNIJI IGRAČI dobijali su VELELEPNE STATUE-SPOMENIKe od same dražave a oni manje uspešni dobijaju na kraju samo spomenik ili krst. Iz ove grupe igrača izdvaja se tip "ratni profiter " koji na osnovu "bodova" sakupljenih u igri SAM SEBI diže spomenik u vidu velelepne kuće sa bazenom.
Skoro sve igrice imaju neograničen broj života za žrtvovanje , a novije verzije obiluju raznolikošću naoružanja koje igrač može da koristi.
Žito u kukolju od naroda kakvi smo mi. Stameni borci za Srbiju, selo svoje i kućni prag. Vredni, radni ljudi koji znaju da se prilagode svim dešavanjima i da izadju na kraj sa svim nedaćama koje ta dešavanja donose.
To su oni ljudi koje obilazi Jovan Memedović da se najede i napije. Njihovi ambari su puni, njihove njive rodne, vinogradi blagorodni (kad ja nisam sa onom koju voleeem), stoka im je debela i sve je nabreklo i sretno.
Da bi neko dobio titulu Pravog Srpskog Domaćina (u daljem tekstu PSD) mora da bude poštovan pre svega, zatim vredan i uspešan u onom čemu se bavi. U njegovoj kući se mora znati red, to jest da svi slušaju ono što govori PSD. A ono što je najbitnije je da je častan i pošten. Ako ovga nema sve ostalo moš slikat.
Istorija kazuje da je PSD nastao nakon oslobadjanja od turaka. Naravno, da bi se nacija oslobodila neke sile, morala je da ima izrazite nabrijane i zajebane likove, kakvi su i bili tadašnji domaćini. Nakon oslobodjena oni su apgrejdovani u prave srpske domaćine i pokazali su put kako treba da se vodi kuća, selo, opština i država. I tad je Srbija cvetala. Onda su došle komunjare i sve sjebale. Uništile su ono što je PSD gradio i napravili nekakve zadruge na čijem čelu si bili nekakvi neljebi koji su im se čepili od početka, a nisu znali svoju kuću da vode a kamoli zadruge. Sela su se raspadala, PSD je bio ugnjetavan i ponižavan. Al fala kurcu odoše i komunjare. Ono malo pravih PSD'ova je pokušalo ponovo da izgradi zemlju, ali kukolj iz komunizma je permutirao u lažne PSD'ove tako da narod (koji i nije znao suštinu PSD'a) nije mogao da rasudi ko je pravi a ko krivi PSD.
Al vetrovi promena polako skidaju prašinu sa slike na kojoj se jasno vidi šta i ko je PSD. On opstaje, bori se. PSD se ne eksponira, nema političku partiju. On ćuti i radi. I uspeće samo da mu neko niko ne odmaže u tome. Danas možemo često videti kako političari u kampanjama pokušavaju narodu da prodaju sliku sebe kao PSD'a, al narod (iako kao celina veoma glup) ne veruje u te priče. PSD se ne prodaje, on je skroman i vredan čovek i zna da je njegovo imanje njegovo ogledalo a njegovo poštenje njegova prava slika.
- Srbija bi sada bila vrlo zajeban igrač da je vode pravi ljudi iz senke. Al ne masoni, nego PRAVI SRPSKI DOMAĆINI, sa sve šajkačama, jelecima i prstenovima na kojima su kokarde, to bi bilo do jaja. I da se za velikim stolom na kome se jede vruća janjetina donose odluke o državi.
E da mora i tajno rukovanje.
Veliki Vladimir, kako mu Englezi nadenuše nadimak, nakon neverovatnih odbrana u meču sa Engleskom, koji je jugoslovenska reprezentacija odigrala u Londonu 1950. godine, bio je jedan od najboljih golmana svog doba, uz Dragana Džajića, igrač sa najviše domaćih osvojenih trofeja.
Veliki Vladimir je bio električar, banderaš, a u slobodno vreme trenirao balet, tako je trenirajući odraz na stadionu Hajduka iz Splita, zapao za oko, zbog svojih fizičkih predispozicija, treneru kluba. Kažu da se čovek takvih sposobnosti jednom radja, njegovi saigrači iz reprezentacije, dan danas tvrde da je to najbolji golman svih vremena.
Retko je primao golove, još redje dva ili tri gola na jednoj utakmici, ljudi kažu da nikoga nije više boleo primljen gol nego njega, u tim trenucima je gubio kontrolu i bio spreman na svakojake stvari.
Na zalasku Bearine karijere kao saigrač u reprezentaciji mu se pridružio, Dragoslav Šeki Šekularac, koji je zahvaljujući drugovima iz reprezentacije koji su ga spasili od Velikog Vladimira postao jedan od najvećih jugoslovenskih fudbalera, druga Zvezdina zvezda, i verovatno najveća budala u istoriji fudbala jer od svih para i slave koja ga je obasjala danas nema ni prebijenu paru, i živi od penzije od 25 000 dingera, gostuje na SOS kanalu za flašu kisele, tursku kafu i ratluk.
Na jednom meču reprezentacije Jugoslavije desilo se nešto nezamislivo, u prvom poluvremenu Vladimir Beara je primio 2 gola, pritom drugi gol je bio iz mrtvog ugla, a Šeki ko Šeki, vrela ciganska krv teče njegovim venama, zameri se Beari, ispozivajući ga da je pizda raspala, i da je kurac od golmana, kad može neki indijanac da mu šukne gol iz mrtvog ugla. Beara zapeni, primeti u uglu svlačionice jednu veliku furunu, koja je bila tu kako bi zagrejala naše reprezentativce jer centralno grejanje još nisu uveli na stadion. Beara zgrabi Šekija i ponese ga ka furuni, podiže poklopac i krete da založi furunu, mladim, neiskusnim Šekijem. U tom pritrča ostatak ekipe, sa sve ekonomom, selektorom i fizioterapeutom kako bi sprečili belaj.
Sam Šeki tvrdi da je bio sam u svlačionici sa Bearom, da ne bi preživeo, jer je Bearu vuklo i držalo bar pola reprezentacije, a poklopac od furune ostatak reprezentacije vraćao na furunu, kako Šeki ne bi postao Pantelija.
Ostalo je istorija...
Rafinirana zamka. Provera sagovornikove inteligencije određenim, često veoma kretenskim pitanjem koje svoju svrhu nema ni u jednom univerzumu, ali vi ste za shodno našli da ga iskoristite u ovom. Od zavisnosti sagovornikove inteligencije, njegovog ega, ali i toka razgovora, odgovor može dobrano varirati; od toga da će vaš slušalac pribeći svojim atavističkim nagonima, dati se u veliko razmišljanje poput Dostojevskog u bajbuku ili će vas lepo oterati u tri lepe pičke materine. Ipak, budite sigurni da nikada neće reći ''Ne znam''. Ta famozna negacija svoje bitisanje ne može pronaći u rečniku srpskog naroda, budući da otkad postojimo važimo za samouke stručnjake i sveznalice.
Floskulom iz naslova našeg kolegu kojem postavljamo pitanje stavljamo u rebus; trenutno mistifikujemo njegov um; Da li ga zaista držimo za vispernu intelektualnu individuu ili jednostavno želimo da mu dokažemo da je obični kreten čiji je glavni problem balističke prirode, a egzaltiranost njegovim bitisanjem na kugli zemaljskoj iskazujemo tako što se svaki put propisno ispovraćamo nakon što se upustimo u konverzaciju s njim?! Ego našeg zamorca je ovde krucijalan; od njegovih reakcija zavisi da li ćemo pogoditi u sridu ili će nam dosetka propasti. Istovremeno, ograđujemo se od potencijalnog transfera blama koje prizilazi iz našeg upita, jer smo, samim postavljanjem pitanja ozbiljnim tonom našem sagovorniku natovarili moralnu obavezu da nama, brojem sivih ćelija inferiornijim bićima pruži adekvatan odgovor.
Nakon ''Ti si pametan čovek'' uvoda od kojeg sagovornik prosto zablista jer ste mu dali kompliment ličnosti sledi bomba, enigma kojom ga želite dotući. Potom, sledi vaša kontemplacija, dok se mučenik trese k'o Banja Luka '69.
Thazz: Dakle, ti tvrdiš da su visoko obrazovani ljudi obavezno inteligentniji od svojih sunarodnjaka koji nemaju visoku školu?
Dr Janković: Naravno.
Thazz: Deduktivno, inteligentniji ljudi su uspešniji od manje obrazovanih članova nešeg društva?
Dr Janković: Apsolutno. Viši stepen obrazovanja sa sobom nosi bolju moć rasuđivanja ljudskih osobina, visoko obrazovanje ljudima omogućava ogromne šanse za uspeh u materijalnoj i bilo kojoj drugoj sferi života u odnosu na obični plebs.
Thazz: Hmm, prema tome, fakultetska diploma obezbeđuje veće šanse za stabilniji život, zar ne?
Dr Janković: E, nemoj da si glup! Naravno da je tako. Pa obrazovaniji ljudi dobijaju bolje poslove i više su traženi.
Thazz: Aha, aha. Da te pitam nešto. Ti si pametan čovek, reci mi, kako to da moj teča koji nema završenu osnovu školu ima trospratnicu, BMX X5 i vikendicu na Zlatiboru? Paralelno, ti, već dve godine diplomirani kurac sediš sa mnom na klupi, u socijalnom izlasku, piješ dvolitru i pričaš o savremenoj renesansi.
Dr Janković: Pa to je zato što... :onomatopeja mucanja: sistem ne razume samostalne umetnike, i :opet mucanje:... država treba d' uradi nešto.
Thazz: Aj ne praznoslovi više. Igraš se tu mačke i miša sa mnom, a ne znaš 'de si šupalj. Jeb'o te tvoj francuski, da mi onda nije treb'o prevod za ''Nikom ni reči'' ne bi nikad dinara vid'o od svoje diplome.
Na kolokvijumu i ispitu, odnosno pismenom i kontrolnom zadatku, nikad ti neće pasti pitanje koje si pročitao tik pre početka ulaska u obrazovnu ustanovu. Posledica ovoga je razmišljanje o učenju kod kuće, dok je vreme, ali...
Predispitna uzbuna. Opšta panika. Nervoza. Smiren, ubeđen da ovog puta (opet) padam, posmatram okolinu... Pripremaju se puškice, zavlače se knjige pod klupe, neko kleči sa rukama na licu čitajući u sebi "Oče naš", a ja pažljivo biram lekciju u koju se uzdam da će me ipak izvući. Čitam sa najvećom mogućom pažnjom, neću valjda da zaglavim u 'Oktobar 2', pričaju da se odatle živ ne izlazi. A i ko izađe, taj više nije "sam sa sobom".
Ispit. Avaj, opet nema tog pitanja. "Pa majku mu jebem, da l' sam uvek toliki baksuz da odaberem da pročitam lekciju koja mi ne bude na ispitu", mislim u sebi. I kad sam mislio da ne može biti gore, 10 minuta od početka ispita, koleginica do mene (u pravu ste, naravno, ona je druga grupa) se okreće i kaže:
-"Ej, videla sam da si čitao malopre nešto o "Građanskom zakoniku iz 1844.", je l' znaš nešto?"
-"More marš bre u pičku materinu, i ti, i Ustavna Istorija Srbije, i sve u kurac krasni!"
