Izjava koja se često može čuti dok jedete nešto u društvu psa i drugarice. Iako pas ima više kila od vas i svakako je jeo više od vas, pošto se trti kod svakog čoveka koji poseduje hranu, drugarica će vas optužiti da ste sebični.
(Miodragoljub šeta sa Miodragoljubinkom i jede picu, kad se naizgled niotkuda pojavljuje pas) Miodragoljubinka: Jaoo, vidi ga, jadan, daj mu malo. Miodragoljub: Neću. Miodragoljubinka: Daj mu bre malo, što si stoka? Miodragoljub: Ako se ne varam imaš 100 dinara u džepu, a pekara je na pet metara od nas. Zašto mu ne bi kupila? Miodragoljubinka: Pa... Miodragoljub: Onda ne seri.
Čoveka najviše iznerviraju stvari koje se obavljaju lako, ali se one nekim čudom toliko zakomplikuju da ni Bog otac ne može da ih reši.
Iznervira se jer je pogrešio. Onda se nervira jer još više greši oko tog posla koji obavlja, pa se nervira jer mu sunčevi zraci padaju u oči, nervira se jer misli da nije isključio ringlu u kuću, nervira se jer je pao tiket pre meseca dana za jedan gol, nervira se jer ga nešto golica po mudima, nervira se jer je svet otišao u kurac, nervira se jer i danas za ručak ima smrdljiva boranija, nervira se jer su nas Bugari napali sa leđa, nervira se jer je Miloš izdao kuma, nervira se jer onaj debilko prodaje Kosovo, nervira se jer je Lazar poginuo na Kosovu. Seti se onda da je propustio šansu da jebe onu Tanju na ekskurziju u četvrtoj godini srednje i da se razrednoj ispovraćao u dekolte na maturi i tu se iznervira još više.
A najviše se nervira jer se NERVIRA!!!
I onda ode sve u kurac.
- Jaooo sve te nejebalo! Od čega vas prave jebo ih ja u guzicu, da mi je da vidim tog koji vas je konstruisao! Iskriviše se svi, 'bem ti lebac, ene! A onaj moj govnjivko, "njapjavi tjatjice kucicu za mog majog Jekija". More serem ti se u Džekija, samo sere po dvorištu, pet puta sam se okliznuo na njegovo govno, malo je falilo vrat da polomim. Uuuuuuuu jebemlitisvedatijebem!!! - Milane na koga to viče? - Ništa, nešto pričam sam sa sobom. (sebi u bradu) Nabijem i tebe.
-Gde je ovaj Nikola otišao? -Kući šefe. -Kako kući u sred radnog vremena? -Šefe, mislim da je bolje što je otišao. Izgledao je kao da je iskrivio ekser. -A tako. Da znaš da si u pravu, neću da mu nešto kvrcne u glavi, da nas pokoka sve ovde.
Profesionalna vukajlijaška deformacija, kada vaš "unutrašnji glas" počne da vam govori ovo u situacijama koje nisu tipa "okačio si poster koji mi je život zgadio", već stvari poput komšije koji buši nešto ceo dan u stanu iznad, seljober koji se probija kroz disko kao da mu je hobi da bude ruski tenk, kada vas neki auto poprska na ulici ili kada niste uspeli u spremanju makarona.
Dozvoljeno je za sve osim za tenisere sa engleskog govornog područja.
Tipsarević: Šta sere ovaj sudija koje pičke materine. Jebem li ti krv i igru, i ovaj mrtvi turnir. Ima da mu nabijem ženi dršku od reketa, da je raščerečim ko Milicu.. :zviiiiz: zviiiiiiiiz: zviiiiiiiizz: Et' ode mi reket zbog ove sisurine u stolici. Sudija: Shhhhhhh!!! --------------------------------- Endi Marej: Fuck !! Sudija: Opomena.
Neradnik, džabolebaroš, krivinohvatač. Lik koji cijelog svog života nije sastavio dva radna dana. Radio bi on, pod uslovom da ga niko ne dira, da mu ne govore šta da radi, da u fulu raspolaže svojim vremenom i odlučuje kad, zašto i kako. Sam svoj gazda, uz odgovarajuću novčanu nadoknadu, dostojnu jednog gazde. A i vazda je bilo da umni rad vrijedi više od fizičkog.
Osim ako nisi furundžija. Izreka nastala kombinacijom narodne poslovice "Ko je lud ne budi mu drug" i sleng izraza iz druge polovine 20. veka "Jebe lud zbunjenog" u značenju opšteg meteža. Vrlo popularna pre dve-tri decenije, a danas, s obzirom da je nema na Vukajliji, gotovo zaboravljena. Stoga, rekoh, čisto da se zabeleži, da ostane u amanet mlađim naraštajima...
Izraz krajnjeg poštovanja za neku osobu. Respekt je toliki da biste istolerisali crninu, ucveljenu rodbinu, nasrtljivog popa i generalno skenj atmosferu samo da biste poslali poslednji pozdrav i posle mogli da kažete da ste prisustvovali sahrani dotičnog.
-Šta si mi koji kurac govorio da čitam Motiku, defke su mu živo govno! -Ej, ne moš tako o Motiki. -Šta ti ga kao gotiviš? -Čuš gotivim, otišo bih mu na sahranu!
Kaže se kad neko nekoga muči, zajebava, cima ali dugo i polako. Nije klasični zajeb, nego iživljavanje koje traje satima.
- šta ste radili sinoć u kafani, kako bilo? - ništa, ludi Ćomi jeb'o celo veče Acu što ga riba ostavila. prozivao ga najstrašnije, kaže "ti sad šljokaš a ona na nečijoj močugi viče joj, joj, joj", rek'o mu da mu je mali tuki i normalno riba otišla, da je njemu bilo odpočetka čudno šta će onakva jebulja s njim, ma svašta... - iscucao mu mast na slamku, a? - e, baš to.
Jebiga, rođen čovek pod srećnom zvezdom. Sve mu ide od ruke, kockice mu se slože pri svakom poduhvatu. Uspešan na svim poljima. Prvu ribu smuvao u osnovnoj (najbolja pička razume se) koju je sobalio posle nepunih mesec dana (jeb’o u 13-toj, ej!), bio glavni baja u srednjoj, kasnije i na faksu. Nije mnogo učio, ali je imao sreće sa ocenama i profesorima. Laganica diplomirao. Zaposlio se kod ćaleta u firmi, bogata familija, jebiga. Plata više nego solidna, podrazumeva se uz minimalni uložen trud. Već je gazda. Oženio pičoku boli glava, naravno kad je mog’o da bira. Lepile su se za njega kao muve na govno. I dalje se lepe. Doživeće stotu sigurno, jer k’o što rekoh, rođen je pod srećnom zvezdom.
Ili je jadnik, siroma’. I finansijski i duhovni. Takav je od rođenja, a i kako ne bi postao pod teškom čizmom čemernog života. Jedva je i osnovnu završio, em’ ga nije interesovalo, em’ nije imao vremena za nju. Rano bez oca ostao, pa je morao da preuzme ulogu glave kuće. Ko te pita bre! Čistio javne klozete, ulice, parkove, cepao drva. Katkad očisti koje komšijsko dvorište od snežnih nameta. Nadničio. Zarada mizerna, jedva za hleb i koje mleko. A pored hleba i mleka još puno toga treba… Nije se ženio, neće ga nijedna. Kažu ružan, sirotan. Jedino društvo stara bolesna majka. Dovoljna mu je ona, ne buni se. Prihvatio sudbinu i život koji mu je dodeljen. Skončaće najverovatnije sam, okružen mrakom i tišinom vlažne sobice. Nije to zaslužio, reći će neko. Ali opet ko te pita jesi li ili nisi zaslužio, buraz… Nije imao sreću da ga obasja ta srećna zvezda, čak ni da ga pomiluje za trenutak, ili bar na kratko obasja namučenu, brigama zaokupljenu glavu. Čak ni najtanjim snopićem svoje spasonosne svetlosti.
Takav ti je horoskop, drugi ne mož’ da biraš. Mada opet, ne verujem ti ja u to, taj horoskop. Al' se tako kaže.
Često klinci kada se na zadnjem sedištu automobila voze na autoputu traže da prolaze kroz tunele, jer im je interesanto. Ali ako se vozite kroz Vojvodinu gde će te naći tunel, zato je najlakše baciti klincu jaknu preko glave.
klinac:AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!HOĆUUU TUUUUNELLLLL!!!! majka:sine, pa ovde nema tunela. klinac:AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!HOĆUUU TUUUUNELLLLL!!!! otac:(tiho govori ženi)ma baci mu jaknu preko glave i kaži mu da smo u tunelu.
