Svima je poznato da je Kamehame talas najjači napad Goku-a iz kultnih Zmajevih kugli. Napad varira u zavisnosti koliko je Goku popizdio, kada ga neki majmuni razljute što hoće da unište Zemlju i tome slično. Pošto smo mi obični smrtnici, naravno, nikad nećemo biti u mogućnosti da opajdačimo jednu talasčinu (a možda ćemo jednog dana i moći, kada se danas kolač može spremiti u tiganju svašta je moguće) nego, ovaj izraz koristimo kada nas nego mnogo iznervira, popne nam se uz dlačurine samo tako.
A: E buraz jesi izvadio onaj biometrijski pasoš, da odemo malo do Trsta da kupimo koje leviske?! B: Ma ne pitaj me za pasoš, molim te! Neki dan išao predati kad tamo gužvara neviđena, još bilo vruće k'o u paklenom grotlu, još neka baba debela bila ispred mene, usmrdila se brate samo tako, kad nisam crko; čekao sam 3 sata da dođem na red, i taman kad sam došao na red kaže ona šalterušina da je pauza, da pričekam još pola sata. Brate nemaš pojma koliko sam popizdio, zamalo da nisam opalio Kamehame talas.
Veoma čudna vrsta živih bića. Obično adolescenti ženskog pola čiji se čopor uhvati za ruke i zauzme celu širinu ulice, da bi svoj bolesni ego hranili plašenjem nedužnih prolaznika tako što se zalete u "metu" da bi se ovaj usrao i uspaničio se, a onda ga, kad je već rekao "Amin" i završio molitvu za život, zaobiđu u fazonu "Haha kako si se usro, ti si pička ja sam kul!".
Božićne muzičke stolice. Prvo se umesi testo pa se zapeče u rerni i na kraju se uz Oče naš česnica vrti u krug. Kad se molitva završi pristupa se procesu otkidanja parčića iste u cilju da se ne ostane praznih ruku. Svakako samo je jedan "pobednik", onaj koji izvuče paru, ali i svi ostali, bilo da su pronašli dren, zrno kukuruza ili pšenice su srećni. Naravno uvek ima i onih koji su ostali bez ičega ali ih božićni duh ohrabruje rečima, "nije ovo poslednji Božić" i "budi srećan kad su i tvoji najbliži srećni". Božić je porodični praznik gde su crne misli i nesreća najstrože zabranjeni. Budite srećni i volite se.
Najava loših vesti, ispunjenih rečima koje ne mogu da ti pređu preko usana. Ne postoji lak način da se to kaže, ali donosilac zlog glasa ima toliko obzira da ne lupi to što ima onako s neba pa u rebra. Ali što neko reče, ako balegu uvaljaš u šećer to od nje ipak neće napraviti kolač. Tako da saopštenje na kraju uopšte ne ispadne suptilno, čak šta više. Sa vedrije strane, ponekad se može koristiti i u podjebavačkoj formi.
- Kolega, kako da vam ovo suptilno saopštim? Vi ste totalni nemač pojma i nećete položiti ovaj ispit još sto godina. - E popišam vam se na suptilnost, profesore. __________________________________________________________________________ - Aco, pa gde ti je Vlada? Zar niste sinoć otišli zajedno? - Teta-Vera, kako da vam kažem, imali smo tešku noć, pa je Vlada... ouvajjjjj... - Ma šta se desilo, pobogu??? - Pa vidite, sinoć smo malo mešali votku, tekilu, pivo, vinjak, a našla se i neka trava, onako čisto da začini. Onda smo krenuli u vožnju po gradu i putem smo pokupili neke ćelave kineske prostitutke i priveli ih u motel. - *I*???!!! - E pa vidite, ispostavilo se da to uopšte nisu prostitutke, već Šao lin monasi koji danas nastupaju u Areni, a njima se nije dopalo ono što smo hteli da im radimo, i, ovajjjj, kako da vam to suptilno saopštim... - Ama okini! - Primite saučešće, teta-Vera!
Izuzetno neshvaćena veština. Još jedan od dokaza nerazumevanja muškaraca i žena. Dok ona u pravljenju savijače vidi neviđeni smor i mučenje, on vidi blagodeti aktivnog seksualnog života. Dok ona sa mukom roluje meso u kanap, on mašta o presecanju vrpce okolopojasne zone. Dok ona mesi slavski kolač prekrivena brašnom, on se pretvara u malog Pericu iz 'Varljivog leta' . Dok ona prži prste prelivajući pleh sa baklavom, on pravi manevar 'pritajeni tigar, skriveni zmaj' u popušaju da dođe do iste.
Epilozi su: teraj se manijače, sti normalan, govedo prosto, opekotine trećeg stepena.
Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
