Odlomak poente čuvenog vica, koji se vremenom primio u svakodnevni govor i predstavlja sugestiju da je bolje malo zakinuti na uštrb kvaliteta, a u korist količine. U originalu i kompletu "Brena je Brena, al' dvaput je dvaput" na pitanje Muji da li bi radije kresnuo Brenu jednom, ili Fatu dvaput, sadržana je jedna od bitnih crta temperamenta ljudi sa ovih prostora.
- Macane, sledeći put bi mogao da me vodiš u onu sobu sa đakuzijem na poslednjem spratu? - Dušo, ali ona je duplo skuplja od ove. - Pa dobro, ali ja baš mnogo želim da probam u vodi. - I ja želim da probam da budeš fart-slejv, al' mi glupo da te pitam. - Šta? - Nebitno. Ono što hoću da ti kažem - Brena je Brena. Dalje znaš. Bolje da uštedimo, pa da idemo dva puta u standardnu sobu, nego jednom u tu napucanu. - Dobro, u pravu si, ali da me vodiš na nasip na Savu na leto, tamo je besplatno! - Uz infekcije gratis... ali imamo dogovor.
Osobina pricljivih ljudi koji zaista imaju sta da kazu i sve sto kazu formulisu na estetski privlacan i razumljiv nacin. Obicno za harizmaticne osobe smatramo one koje su u stanju kroz govor ( dijaloge ali u vecem broju monologe ) da upravljaju sirokim narodnim masama, da slome otpor u prihvatanju nekog stava i najtvrdoglavijeg stvorenja, da smuvaju pet riba za vece i da nateraju lezbijku da se opet vrati na pravi put...
Vidiš da je situacija izmakla kontroli. Argumenti tvog sagovornika sa kojim se raspravljaš već pola sata su jači od tvojih. Poraz na vidiku. Razmišljaš. Da li da krenem taktikom zbunjivanja? Možda zaboravi oko čega se svađamo? A možda se i nasmeje pa odustane od svađe? E ova fraza služi upravo tome.
- Saznao sam sve! Možeš mi još pola sata pričati kada si i sam svestan da nisi u pravu! - Ali, brate, nije to tak... - Neka, a videćeš kad kažem Milici, pa kad ona razglasi svima, videćeš onda koga si farbao, a lepo sam ti bio govor... - Ma pišaj mi u usta! - Bio sam ti govor.... Čekaj malo.... Šta??
reč sa dva značenja, a oba su vezana za vojsku. Koristi se kao naziv za "čorbu" čiji su glavni sastojci ostaci jela od predhodnih dana i servira se uz parolu "ako ti se ne sviđa poljubi pa ostavi". Isto tako označava i tečnost kojim se čisti lično naoružanje. Vremenom je ovaj naziv prešao u svakodnevni govor ljudi koji ne vole čorbastu hranu.
Mitke se vraća iz škole ... M: " Kevo, šta ima za ručak?" K: "Sine kuvala sam neku čorbu". M: " Au mama pa opet neki drnč". K: "Sram te bilo, ko te naučio tak oda pričaš. Odmah peri ruke pa za sto" ...
Boja glasa. Hrapava boja glasa. Don Vito Korleone boja glasa.
Onaj koji se njime služi ne mlatara rukama dok priča. Dok šeta, ogrnut je kaputom, na glavi ima sivi šešir a u ruci mu je izrezbareni smeđkasti štap.
Govor mu traje veoma kratko, jasan je i ima cilj.
Ne smara.
Neretko naređuje, govori istinu i zna da ga slušaš.
Glas autoriteta.
(Sumrak sumornog zimskog dana. Crne vrane lete nad kućom na četiri vode u kojoj gori sveća. Jezivo. Deda i dve unuke.)
-Care care gospodare kol'ko ima sati? -Ćeri... talisman... uzmi ga... voli... i buni se... protiv vlasti... :poslednji treptaj: -AA SIMONA, POBEDILA SAM TE, POBEDILAAAA!!!
Skok kojim samoubice na skupim americkim filmovima skoncavaju. Najcesce propracen vristanjem i leprsavom odecom. Prakticno nemoguc u malim rularnim selima ili manjim varosicama. Izraz se koristi za nekog dramaturga koji hoce svima da kaze kako je on/ona jedno emotivno bice suvise nezno za ovaj ruzni i tuzni svet. Obicno se popne na jednospratnu kucu, ambar ili na prikolicu i odrzi govor o teskoci zivota.
X: E si cuo da je mali Milojica skocio sa ambara. Kaze da mu dosadio zivot. Y: I? X: I nista. Malo se odrao.
X: E dodji brzo oce Milojica-samoubica opet sa skoci, al sa drugog sprata. Okurazio se malo. Y: Pa koji put danas? X:4-5 jebem li ga? Y:E jebacu mu mamu ako ne skoci.
(nakon jos jednog neuspelog skoka Y je polomio Milojici obe noge uz burne ovacije iz publike)
Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.
- Suuutraaa siii uuvelaaaa ruuuuužaaa… - Dušo, gde sam stavio onaj Hitlerov govor? - Jao Branko nemoj molim te.. - Šta nemoj. Aha, evo ga. - Ziken Klok Ajnc Cu Firen Unzere Jugend….
Osoba koja priča kroz nos i čiji govor prate napućene usne. Može da priča o molekularnoj biologiji, bruto nacionalnom dohotku drevne Mikene, ili pak drži predavanje o lepoti postimpresionizma, isti neće izbeći da ga dožive kao klasičnog predstavnika agrarnih predela. Tu količinu seljakluka koja dopire sa njegove donje polovine face jednostavno ne mogu sprati ni obrazovanje, ni novac, ni to što je vido pola sveta.
Upitna rečca-neologizam koja donekle zamenjuje klasično (i kulturno) "Molim?" ili bezobrazno (vulgarno) "Šta?" U doba kada je "Molim" ponizno reći, a "Šta?" može biti opasno, a nije ni kulturno, to čak i Kristijan zna, idiotsko pitanje "Kako?" se uvrežilo u svakodnevni govor. Dok je kod gornja dva arhaična pitanja bilo jasno sa kim i sa čim imaš posla, ovde već moraš da se baviš finim gradacijama
Level 1 -bezopasno, jedino što sagovornik ne voli reč "molim", verovatno iz neke lične frustracije ili kompleksa niže vrednosti: "Komšinice, molim vas kilogram paradajza." ....... "KAKO?"
Level 2- bezazleno, ali očigledno se radi o džukeli: "Šefe, već tri puta vas zovem da naručimo..." ..... "KAKO?"
level 3- potencijalno opasno po građanski mir: "'Ajde se, života ti, malo makni tamo!" ..... "KAKO?"
To su sagovornikove čeljusti koje zatvaraju prozor njegove duše (po Dučiću oči su ogledalo pameti, a usta duše). Ukrašene metalnom protezom i zavarene za osmeh, sa klinovima niz koje se cedi lepljiva protoplazma, poput dobrodošlice bodljikave žice. Ukoliko ne poseduje metalne implantate u prvi plan upadaju žvale koje se razvlače kao lepak za tapete i otežavaju govor. Najbolje je takvog sagovornika uporediti sa Alienom.
