Žena kuva ručak i žena pere suđe. Obrnuto nije normalno.
Da se odmah razumjemo - prije nego li na me dignu hajku džender centri, zagovornici i zagovornice polne ravnopravnosti i drugi jebivjetri, reći ću vam da sam izreku iz naslova prvi put čuo iz usta moje pokojne babe. Njoj je jednostavno bilo ispod časti da joj se tamo neko muško mješa u kućne poslove, a ne k'o ove današnje - samo da im je da zauzdaju neku budalu, a one da dignu noge. A, ti, onako muževno dodaješ trunčicu origana i mrvicu muškatnog oraščića pazeći da te čorba koja vri ne isprska po novoj rozoj kecelji. Fuj!
Čak i ako si kuvar po profesiji, ako te na stolu, po povratku s posla, ne čeka taze skuvan suljpa, ne bi bilo zgoreg da pogledaš malo južno i provjeriš je li sve na svom mjestu. Da nešto, ne daj Bože, ne nedostaje.
- I, mama, kakav je bio ručak?
- U životu nisam jela bolju gibanicu! Pa, ćero, nikad nisi bila neka kuvarica, otkud sad ovo?
- Nisam to ja spremala već Mihajlo!
- Kukuuu - pere li on to suđe u kuhinji ili mi se čini? Otjeraj ti to od sudopera, nek ne tuta po sudima s mudi...
- AAAAAAA!!!
- Šta je, Mihajlo, sunce moje?
- P-PAUK!!!
- Sa' će tvoja Ceca da ga izbaci napolje, samo se ti smiri, ljubavi. E, tako. Izvini, mama, Mihajlo ima strah od pauka. Šta si ono rekla malopre?
- Ništa. Nek nastavi da pere.
Izvor: http://www.srbijanet.rs/zvezde/domacica/37428-ceca-platila-za-prostitutku-1000-evra.html
Prošle nedelje je održana promocija ove knjige (od autorke sumnjivog morala), koja je nastavak sage o prostitutki - koja svoju koru hleba pošteno zarađuje u Nemačkoj. Pored dronfulja, profuknjača, i kojekakvih bubašvabo-novinara žute štampe (žuća ne mere biti), pojavila su se i znamenita imena naše estrade, koji su brže bolje dotrčali - ne bi li im slika osvanula u aber-novinama, jer su oni, tobože, ljubitelji pisane reči. Dobra prilika da pobroje šta su sve pročitali u životu, i da pohvale cenjenu spisateljicu, tipa: žvanj-žvanj-ona-je-tako-super-piše-misim-ono-razvaljuje-ekstra-žvanj-žvanj...
Promocija ne bi ni bila tako zapažena, da se ne razvlači po novinama kako je prvi primerak otkupila Srpska Majka za `iljadu evrića (uštedela, sirotica, od transfera fudbalera), verovatno da bi imala šta čitati na budućoj robiji. A da ne pričam o degutantnosti kako će taj novac završiti u humanitarne svrhe dečijeg onkološkog odeljenja (proklamuju najniže porive, i sa tim novcem se posle peru preko bolesne dece, i to na sav glas. Fuj!).
Autorka se brani činjenicom da je prošlo izdanje prodato u 150,000 primeraka (!?!), plus najmanje još toliko za ovaj drugi deo. STOPEDESETHILjADA!!! Mislim, jesmo li kao društvo dotakli dno, ili ovo silovanje zdravog razuma tek uzima zamah?
STOPEDESETHILjADA!!! Za šta, za autobiografije kurvuljetina koje su rešile da odenu novo ruho, sponzoruški se udale, latile olovke, i na prošlost pljunule puj-pike-ne-važi. I sve to aminuju poznate ličnosti, IDOLI tinejdžerčica koje se ko uklete oblače u "whore outfit" odeću, po poslednjem kriku mode (a to što je pamet kriknula za sva vremena, nikom ništa).
I na samoj promociji se javio jedan glas razuma, koji se drznuo da pred svima kaže da je ovo štivo dno pisane reči, šljam i đubre književnosti. Ali okupljena masa ispranog mozga ga je prezirom proždirala, sa etiketom da je "lažni moralista", sve dok se nije izgubio. Naravno, svi su stali u zaštitu autorke, koja po njihovom mišljenju treba da dobije Nobelovu nagradu za književnost.
Al` kad bi se kurve pitale...
Odlomak iz knjige "Grabljivica 2"
(skinuto sa interneta. Molim onog ko ima slab želudac da ovaj citat nikako ne čita, inače sledi povraćanje. Mog zgražavanja je dovoljno za sve nas...)
"Okej - rekao mi je Marko i nabio mi k____ u usta. Dejan mi je, kao kad kera učiš da sedne, šakom spustio donji deo leđa, postavivši me na kolena i šake, i ušao otpozadi u _____. Zoran je, istisnuvši lubrikant na kažiprst, prišao mojoj guzi, podmazao je, a zatim ubacio k____ u pripremljen teren.
Meni je stvarno bilo super! Oduvek sam maštala da istovremeno imam tri k____ u sebi. Osećaj je zaista neverovatan! Jedan u ustima, a druga dva osećaš kako se međusobno dodiruju i trljaju kroz tanku opnu koja deli ribu i guzu."
A lepo sam vas upozorio da ne čitate...
Divno štivo, dušu dalo da se finansiraju humanitarne akcije...
Kulminacija naše kinematografije, spakovana u 30 minuta agonije, uz repriziranje na svaka 3 meseca, da se narod veseli konstantno. Serija odmah dobija epitet rekorder po gledanosti i time opravdava silna repriziranja koja će uslediti. Naziv Srećno blago porodičnih kamiondžija ne ostavlja puno nedoumica oko sadržaja, koji je po rečima producenta Siniše Pavića : 'Svež i originalan'. Strani mediji izveštavaju da nemamo prava da pravimo srpske Avendžerse od naših junaka.
Paja kafanski džedaj master, zajedno sa Čkaljom akademskim neuspehom radi u Post Ekspresu i drpa promo materijal koji preostane. Baba Riška konstantno zove Aranđela, iako ge u scenariju nema, ali navika je to. Sima beži na svake dve epizode, time dodajući dramatičnu notu neizvesnosti, dok Neca i dalje nije naučio kako se plače. Bojković glumi dominantnog matrijarha porodice, tako da je svejedno ko glumi muža, kilav je svakako. Klavir postaje novi muž štaviše. Bliži rođaci Đoša i Špic donose na platno samo 'muziku za smešne događaje' iz Porodičnog blaga, jer to samo i mogu na platnu. Radošu Bajiću se oduzima uloga naratora, jer epizoda ne može da traje duže od pola sata. Sin Dragan je imao korektivnu operaciju, i više nema straha da će mu oči ispasti. Nakon nesuglasica sa producentom i apsolutno nepovezanim Sašom Popovićem, Mitrović otkupljuje seriju i prenosi je na Pink 7 (bivša Prva (bivši FOKS)), posle kraće bitke sa oživljenim Art kanalom.
Bombarder iz Borova sela. Najbolji izvodjač slobodnih udaraca. Trebo da igra u Dinamu al nije htjeo da sjedi na klupi Mlinariću pa je odjebo Ćiru i vratio se u svoje selo. Onda su mu iz saveza rekli da mora da potpiše za Dinamo inače neće biti član one zajebane ekipe U21 koja će kasnije osvojiti Svetsko Prvensto. Tvrdoglav kakav jeste odjebo je i njih i prešao u Vojvodinu. Uzeo titulu i prešao u Zvezdu i tamo uzeo sve. Prešao u Italiju i postao Bog slobodnije udaraca.
Lolo moja kad neko ukliže i napravi faul protiv tima u kome je Miha igrao, golman te ekipe mu jebe idje išta ima jer i ako mu odbrani velike su šanse da mu ovaj prelomi ruku. Bolje da je penal napravio nego faul za slobodni. Dolazi batica sa podignutom kragnom namešta loptu, gleda golmana i živi zid. Polako se odmiče od lopte i isto tako polako kreće ka njoj. Podiže lijevu nogu do nebesa, prsa napred, ruke raširene i raspali je toliko jako da je vidiš tek kad rastegne mrežu. Trejdmark
U Sampdoriji je procvijetao. Prvo je podšišao onaj žbun od kose ko da ga je Ceca nedje pokupila i upristojila ga. Još mu je stari lisac Erikson reko jednom prilikom da zajebe krilo i predje na libera. Jebiga, nema puno trke, bacaš duge, čekaš prekide i puniš. Moreš opet šutat slobodnjake a ne moraš toliko trčat za loptom.
U to vrijeme fudbaleri nisu bili depilirane pizdurine koje se slikaju po instagramima i lickaju se dva sata pred meč. To su bili gladijatori, koji su neć pred veče pili i jebali kurve u nekom jeftinom hotelu i ujutru onako mamurni ulećali klizeće da sjebu noge nekom klincu. Nema zajebancije brale moj, ili si pička ili fudbaler.
U Laciju se naosvajao trofeja, podučavao mladjanog Stankovića i usput dao het trik iz slobodnjaka. Posle toga ga njegov jaran Manćini zove u Inter da ga pred kraj karijere uvodi sa klupe kad neko napravi faul.
Možda ga Pirlo prestigne po broju golova iz slobodnjaka, iako mu je za to trebalo skoro dvijesta utakmica više. Al jebešga, oni Pirlovi su nekako mekani, fini ko da ih je baka spremala nedeljom za djecu. Mihajlovićevi su topovski, brutalni kao da su ispaljeni iz beztrzajnog topa.
Danas kad da neko gol sa triest metara vrti se po internetima ko da je dao gol makazicama sa pola terena. Za Mihajlovića je to bila još jedna nedelja. I nema više takvih majstora slobodnih udaraca.
Posedovati i najmanju trunku mašte, makar i jednu jedinu nervnu ćeliju koja je u stanju da deluje van okvira onog poznatog, standardizovanog, ustaljenog. Ratosiljati se stega zamišljenog ama konvencionalnosti na glavi i mislima se uputiti van upisanog druma u mapi razmišljanja. Imati širine, biti slobodouman. Ojebah.
U savremenom poretku stvari, međutim, izraz iz naslova zadovoljava i standarde u kojima je nasumični homo-sapiens eventualno sposoban da “procesuira podatke” ( autor inklinira na operaciju razmišljanja; prim. dr.sci.med. ) i IZVAN takođe jednog tipa kutije, tzv. magične kutije, koja mu obično bleji u dnevnoj sobi i pleni pojavom, ako me razumete. Mi Srbi, ipak, ne moramo previše da strahujemo da ćemo postati jednodimenzionalni – iz te dimenzije u kojoj smo mi, naime, ne vozi niti jedan autobus, drugi vid transporta i da ne spominjemo...
- E, aj' mi sad dodaj onu kutijicu tamo...
- A što?
- Pa, šta si ti mislila? Da ću da te jebem samo u jednu rupu? Misli malo izvan kutije, Svetlana, majkumu...
***
- I?
- Položio!
- Joooj, bravo, sine, ljubi te majk...
- Moré, šta ga ljubiš, vuče taj pišljivi ispit već tri godine, sad još treba da mu dižemo spomenik! A kad će fakultet da završi samo Bog zna...
- A daaaj, ćale, što si tako jednodimenzionalan?
- Šta sam?!
- Pa, misli malo izvan kutije, nije fakultet garancija uspeha u životu. Mislim – k'o zna šta još može da mi se desi do kraja studija?
- Pa, ako ih ne završiš u sledećih godinu dana, ima ja lično da te strpam u kutiju, i to onu za mrtvace, ščuo!
Kaže se za nekog kome se dizna otvori više nego što bi trebala, pa kao i svinja koja otvori kapiče i izrovi baštu, dobije kaznu, bilo motku po grbine kao svinja ili neku drugu.
-Šta ti je sa okom?
-Ma, brate, ne pitaj. Bio sinoć kod Kajče na slavu, a pečenje slano kao ceca i na brzinu ubijem 2l belog. I, ono, baš mi dobro bilo i setim se da imam smotan džok u pakli. I ne znam šta mi je bilo da ustanem i zapalim ga svećom, a 40 gosta ispusta viljuške i blene u mene, jednoj babi ispala kupus salata iz usta, haha...
-Jebeš babu, iiii?
-I ustane njegov ćale, zamahne i više ničeg se ne sećam. Otvorio sam čes kao svinja kapiče.
Kršenje moralnih obzira i načela institucionalizovanih od strane majke Crkve.
Disciplinska komisija koju čine vladika Kačavenda, Pahomije i njihov glasački blok.
"Vidiš Grigorije, da si ga meto u dete pa da razumem, daš mu posle bonu da se smiri, ali tvoje forsiranje popadija ne možemo nikako da sakrijemo, a i žale se ovi da si nosio cecu tokom nesrećnog rata protiv šizmatika, pa da ispadnemo kulturna institucija puna morala, predaćemo te kao žrtveno jagnje gladnim vukovima da omaste brk za političke poene, dok mi budemo metali u dete. Jbg. nismo teli..."
Batica iz kraja, specijalista za baronisanje.
- Jebote, ala je Vladan najeb'o...
- Šta pričaš ti, bre?
- Pa znaš ovo što su ubili Kizu pre neki dan? E pa, kaže Vlada da je on bio video ko ga je roknuo i sad ne sme da izađe iz gajbe da i njega ne bi skratili za glavu...
- Dovla Žovla? Tebra, pa to ti je najveći gistronom u kraju, sećam se još iz osnovne koliko je baba i tetaka sa'ranio zbog kontrolnih a u srednjoj je furao čupri da je Đinđićevo kopile, dolazio čak i Čeda da skuplja političke poene...
★★★★
- ...veće plate i penzije, ulazak u EU do 2025-e, zajednica srpskih opština na Kosovu, Srbija-Rusija, kamioni, avioni, blablabla...
SVETLANA, GASI MI TOG GISTRONOMA DOK NISAM ISPRESAVIJAO TELEVIZOR, ŠČULA?!?
Radnja koju upoređujemo sa muškim polnim organom, kada vidimo da naš sagovornik, tu radnju ne prati adekvatno.
-Znači sine, kvadrat nad hipotenuzom jedank je zbiru kvadrata nad katetama. Razumeš?
-Razumem tata. (reče dete, blenući u svog oca, ko tele u šarena vrata).
-Razumeš ti moj kurac. Gleej vamo...
--------------------------------------------------------------------------------------
-Jao kakav potez Mesija brate, el gledaš ti ovo uopšte...
-Gledm, gledm...(reče Mirko, dopisujući se sa svojom dragom preko moba)
-Gledaš ti moj kurac!
--------------------------------------------------------------------------------------
-Pa Ceca ti je u Dugalićevoj, malo pre Vlajkove kafane....prekoputa Grozdinog fapa. El možeš da se snađeš?
-Pa odprilike mogu. (reče Sima, kome je trenutno na umu samo penetracija u Cecu).
-Pa odprilike, moj kurac možeš. Ajde pican, zovi taxi.
Izraz koji muška ekipa koristi dok posmatraju ortaka koji pokušava da smuva ribu za koju svi osim njega znaju da je klasična sponzoruša, što implicira da dotični ima minimalne šanse za prolaz.
- Ljudi, jel zna neko šta Peđa pokušava s onim izblajhanim sisaljkama u separeu?
- Ma pusti ga, zabacuje u plićak... Kladili smo se u turu Rubinštajna da će da ga otkače za manje od 5 minuta.
- E stvarno nije normalan, jel znate kad će Ceca Šopaljka da zagrize? Kad na kari nokat nikne!
- Ma znamo mi, al' on očigledno ne zna.
- A šta je stavio na udicu?
- Ključeve ćaletovog stojadina hehe...
- Pfff... Dečko, daj piće za ovaj sto, ovo moram da vidim!
