Najvažniji deo kruga ljudi koji puše marihuanu na otvorenom. Onaj koji je visok, ima odličan vid i reflekse a i spreman je da se žrtvuje za tim.
Uloga mikca- Mikac je onaj koji pali običnu cigaru dok džoint kruži, on mora da se osvrće, promatra i izviđa ide li ko, mora da da procenu rizika, jer može da prođe organ reda, može da bude neka relativno bezopasna baba vulgaris. Na Mikcu je i donošenje teške odluka- ako onaj koji se približava može da predstavlja opasnost mikac je taj koji mora da odredi da li da gase/bace ili da nastave.
Mikac se ne može da postane vežbanjem, čovek se rađa kao mikac.
Poreklo imena mikac meni je nepoznato.
„relativno“
Tačno ta rečRelativno8 definicija →Relativno nova grana industrije, brzo se razvija, valjda donosi i neki profit, ja sam ovde slučajno pa ne znam kakav. Počiva na principu: RND primerak pročita nešto na proizvoljnom sajtu, dopadne mu se (ili ne razume, ali zvuči moćno) i pejstuje ga na vukajlija.com. Postoji i obrnuti proces: sve što ovde pročita pejstuje na sve sajtove koje je uspeo da pronađe na bilo koji način! Sve zarad neke popularnosti. Dobri čoveče, popularan si onoliko koliko u svojoj offline sredini zaslužuješ. Ja sam hendikepiran, samo povremeno mi radi jedna siva ćelija, šta ti znači što si dasa u mojim očima?!
Statistički, verujem, makar primer/sat.
Digitalno pripovedanje (eng. digital storytelling) je relativno nova disciplina pravljenja kratkih filmova na izabranu temu, najčešće na radionicama organizovanim za ugrožene grupacije (nepismene, siromašne, žrtve nasilja, itd.), mada se može izvoditi i solo. Tema može biti bilo šta, od nezaboravnog trenutka iz detinjstva do teške socijale. Digitalna priča se pravi tako što se napiše scenario, napravi audio zapis tako što autor pročita tekst, izaberu fotografije ili snimci (lični ili sa neta), izabere muzika, i sve to ukomponuje prema želji autora u odgovarajućem programu. Dobra strana digitalnog pripovedanja je ta što ne moraš biti umetnik da bi je napravio, ali kada je napraviš, u neku ruku to i postaneš.
Primer okačen.
Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.
Nego, da se vratimo na temu.
Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).
Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).
Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.
Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.
Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.
BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.
Legendarna ministarka prosvete (DSS) u Koštuničinoj vladi, relativno kratkog mandata ali sa puno toga što je u tako kratkom roku uspela da uradi. Naime, posmenjivala je gomilu direktora škola po Srbiji, predlagala da se učenje stranih jezika pomeri za kasnije razrede (zašto bi deca lomila jezik u trećem?) kao i da se obuka za rad na računarima obustavi u osnovnim školama zbog straha od kompjuterskog zračenja. Svakako, njen najveći blam jeste izbacivanje Darvinove teorije evolucije iz nastavnog programa u školama u Srbiji. Sve ovo možda i ne zvuči toliko katastrofalno, ali ako se pogledaju rezultati koji se ovih dana provlače kroz medije o broju neismenih u Srbiji, neke stvari postaju jasnije.
Ministarkina izjava časopisu Pravoslavlje: "Od stupanja na dužnost svako veče molim se Svetom Savi da me prosvetno umudri".
U tom slučaju Mlađan Dinkić trebalo bi da se moli Judi da ga finansijski osposobi i pomogne sa onih 30 srebrnjaka?
Relativno nova modna kuca kvazi-nepoznatog francuskog kreatora Christiana Audigiera, koji je svoj megalomanski manjak dizajnerskog talenta resio da unovci na masama koje ocigledno pate od tezeg oblika daltonizma(ne prepoznavanje boja). Ukratko, njegove "kreacije" izgledaju kao neuspeli abortus veze cirkuskog klovna i zabljih iznutrica, sve to u tripu kakav ima slonic Dambo u filmu, pa jos pojacano audio/vizuelnim iskustvom iz psihodelicnog perioda grupe Pink Floyd. Osim potpuno neuspesne kombinacije 186 razlicih boja, na njegovoj garderobi se neretko moze videti neki moderni oblik Dalijevog nadrealizma, npr dzinovki cvet koji trti Liliputanca dok mu iz ociju viri cokoladni jednorog koji kenja platinaste lobanje...
Nazalost, ovaj Frankenstajn modne scene je stigao i na nase prostore i sve vise sabana pocinje da trosi ogromne kolicine para kako bi izgledali kao najlosiji pajder sa Woodstocka...Jedini do sad dokazani nacin da se njegov modni neukus umanji ili kompletno suzbije jeste da postavite ovo pitanje doticnoj osobi koja nosi tu garderobu:
" Si ti to krenuo na Paradu Ponosa?... "
Stvar koja posle plaćanja računa, neuspeha fudbalske repke i pranja zuba (kao najosetljivije međ' statističkim kolonama lične higijene jednog homo-sapiensa;N.B) nama Srbima najteže pada. Cenim da bi ogromna većina nas radije i u rat otišla nego li se odrekla navike da sa relativno skrivenim zadovoljstvom i na dnevnoj bazi komentariše živote&njegove subfoldere ljudi koji nas okružuju, u najširem smislu tog glagola. Jebiga - Držati se po strani.exe i Ne brati tuđe brige.exe jednostavno ne postoje u listi komandi operativnog sistema jednog prosečnog pripadnika nebeskog naroda. Mada, realno: koji još moron ne bi gledao u tuđe dvorište, ako je alternativa tome čišćenje sranjčugetine u sopstvenom??
Tako sam i mislio.
- ...ma, na stranu i ta tvoja blesava ideja da otvoriš svoj kafić, zete - mislim, ko još na ovu skupoću otvara kafić?! - ali kad ćeš, da te čovek pita, da nađeš neki pristojan posao 'mesto onog tvog organizovanja proslava i šta ti ja znam čega?
- Pa, gospođo tašta, to moje šta ti ja znam već duže vreme izdržava i mene i vašu ćerku...tojest, ja je barem do sada nisam čuo kako se žali u vezi našeg životnog standarda...
- Ono jeste, zete, ali opet razmisli šta će biti kada dođu deca...
- *Mama, molim te!*
- ...i budu trebala ozbiljnog i uzornog oca, a ti na nekom splavu dopremaš gajbe? Hmm...
- Prvo i prvo - ja ne dopremam nikakve gajbe, a drugo i poslednje, gospođo tašta...
- Ah, zete, ne budi tako oficijelan, pa nisam ja kao tvoji roditelji prema mojoj Marini...
- Marina, hoćeš biti ljubazna da kažeš svojoj majci da gleda malo u svoj tanjir, mislim, kad već dolazi kod nas na ručak kad god joj se ćefne?!
•••
Plava planeta, 3057 god.,
- Ćale, nemoj da se ljutiš na mene, ali...ali...imao sam sudar.
- Sa tobom uvek neka šteta, bre! Pa, kako?! Zašto?!
- Ma, neki vanzemaljac izleteo pred mene, 'nači, uopšte ga nisam izvalio kad je naiš'o, jebemumater zelenu da mu jebem!
- Moré, jebem ja TEBI mater u pičku da ti jebem!! Pa, koliko sam ti samo puta govorio da kad voziš moraš da gledaš i u svoj i u tuđ tanjir, a, bre, majmune jedan bezobrazni?!
1) Ono što svake 4 godine, pa i češće, posle neuspeha fudbalske reprezentacije čujemo od sopstvenog selektora, stručnih komentatora, protivničke ekipe (kurtoazija) i sl. Spominje se mladost ekipe, stručnost selektora, potreba navijača da održe poverenje i razne druge baljezgarije.
Fudbaleri nemaju praktično ni prošlost, jer su i u najsvetlijim momentima u istoriji ispadali baksuzi u završnicama.
2) Ono što relativno slični faktori izgovaraju svake godine kada Partizan ili Crvena Zvezda ispadnu u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu Šampiona, ili u ranoj fazi nekog evro-kupa.
Ove ekipe makar imaju nekakvu dalju ili bližu prošlost
3) Ono što je istina u vaterpolu, s tim što vaterpolisti imaju i sadašnjost i prošlost
4) Ono čemu se sa razlogom nadamo u košarci- imamo izuzetnu prošlost i sadašnjost koja nam daje razloga da se nadamo.
5)-I NAJVAŽNIJE- ono što je uglavnom činjenica u sportovima na koje ni ne obraćamo pažnju, jer su medijski slabo eksponirani (sramota za medije!). Sportisti (u disciplinama koje nećemo ni pominjati) na koje ni mediji ni ova država ne obraćaju pažnju samo odnekud izniknu i obraduju ceo narod, a tada svi političari potrče da se slikaju sa njima.
Pitanje koje je rame uz rame sa "Jesi li za hot", što se tiče gluposti i banalnosti. Naime, potpisao si se relativno neutralnim nadimkom, koje ne ukazuje na tvoj pol, i time manje-više zbunio prisutne "Krstaše", koji vrebaju sa svih strana u pokušaju da nešto namuvaju, pa makar i preko četa. U tom slučaju: čućeš ovu uveliko poznatu upitnu rečenicu, od koje će ti dići kosa na glavi. Međutim, u normalnim uslovima, postaviće ti je neko sasvim dobronameran, dok u slučaju nevolje, čućeš je od nekog isuviše dobronamernog (pogađaš-gej "krstaš"), koji je ovim putem hteo samo da ti ukaže na novonastalu neobičnu situaciju i ponosno "pokaže prstom" na sebe, nenamerno te navodeći da na vreme pobegneš sa četa, iako je mislio da si njegova srodna duša.
Sastojak preko potreban za dusevni (i telesni) opstanak tj. odbranu od medijskih infektivnih/gljivicnih oboljenja
svinjski grip (TV, radio, novine, internet)
svetska ekonomska kriza (TV, radio, novine, internet)
farma (TV, novine)
veliki brat (TV, novine)
rtv Pink (svugde oko nas)
nagradne igre (rtv Pink, ali i ostali pomalo)
prepucavanja politicara (TV, radio, novine, internet ali i kuca, posao, kafana, ulica, jer je svaki srbin predsednik ili bi bar mogao da bude)
Dok do obicnog dolazimo relativno lako(kilo limuna-do 90 kinti) dolazak do mentalnog vitamina C je komplikovaniji, jer smo svi razliciti i uzivamo u razlicitim stvarima-koje jacaju imuni sistem.Medjutim, par saveta imaju univerzalno vazenje:
-ugasi TV
-ne kupuj novine
-ucutkaj baksuza kad pocne da sere o navedenim temama
...e brate, si cuo za grip, epidemija, vakcina...- e, idi do one bandere i vidi da li sam tamo
...a jebiga i ova svetska kriza, trebalo je da ove godine...-cuti, ne seri, nisi ni prosle
...si video ove u farmi, ne kupaju se x dana, a tek ovi u kuci velikog brata...-m'rs u pizdu materinu
