Termin nastao u Ličkoj Krajini u vreme Austro-ugarske vladavine. Državna služba.Obično vojnik u službi H und H monarhije,žandarm,lugar,sreski pisar ili bilo ko,ko se navalio na državne jasle. Majka Janja ga rodila u ličkom kršu,a "otac Franja(car Franjo Josif)" ga primio u službu i dao mu vlast.
Danas kada nema H und H monarhije,cara V(F)ranju je zamenio neki partijski kadrovik,a majka Janja je ostala ista.Majka je majka. -Gde si brate,nisam te video od srednje?Šta se radi? -Radim,pomalo brate,šta da ti kažem,laganini.... -Gde si?Gde si se ušljako? -Ma u EPS-u,referent za DSZ i ONO. -Pa,jel to uopšte postoji?!? DSZ i ONO!Mislio sam da je to izumrlo sa komunizmom,jebote... -Ima,brate samo treba tražiti... -Jesi imao neku vezu,mislim u EPS nije lako ući? -Ma,opušteno,batice,majka Janja i otac Franja! Posao,laganjeze,lomim kurcu rebra po ceo dan,imam internet u kancelariji,šta da ti kažem.... -Ništa,meni se keva zove Branka,a ćale Milorad,jebiga.Aj,ćao!
1) Načitan, kulturan i lepo vaspitan mladić. Obično je pri kraju prestižnog fakulteta (medicina, arhitektura, prava, itd). Uvek na vrata dođe sa cvetom, omiljena odevna kombinacija mu je džemper preko košulje + farmerke ili somotarke + sportske cipele (ili patike tipa starki). Pri upoznavanju će impresionirati kevu svojim poznavanjem ruskih klasika i slikarstva u 19om veku a ćaleta kao perspektivan budući doktor/inženjer/advokat. Naravno, činjenica da je omiljen kod matoraca čini ga i izuzetno dosadnim devojkama koje ga obično previde u korist likova tipa frajeri/mangupi/face. (videti još i dobra prilika 2) Koristi se u ironičnom kontekstu, za lika koji je sve suprotno od gorenavedenog.
Gde ćete bolji primer za obe klase od kultne scene u "Mi nismo anđeli" kada Nikola dolazi na večeru kod Marininih roditelja.
Student iz provincije a sin jedinac, nema dana da ga majka ne zovi i ne pita kako je i da li je jeo. Ali ako u toku telefonskog razgovora sina i majke prisustvuje i otac onda je ovaj izraz neizbežan.
majka: Sine, kako si jesi jeo nešto? sin: Ma jesam, nego trebaju mi pare, švorc sam. otac: (dobacuje) Šta ga pitaš da li je jeo, pitaj ga da li je učio!!!
Izraz koji koristimo da bi opisali koliko je dobro neko jelo. Majka bi sve uradila i sve bi dala svom detetu - e a ovo jelo je toliko dobro, da bi ga majka jela i ne bi dala ćerki.
A: Uh, kako su dobri ovi ćevapi. B: Da! Majka da ih jede, na ćerku da ih ne daje! --- A: U kumo, bolji kupus u životu nisam jeo! B: Takođe! Majka da jede, na ćerku da ne daje!
U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.
Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje: da se ljubi ne ume niko.
U nekom trenutku, sretnete se na istom pravcu. Malo je više da a malo manje ne, kao i sve druge. Godinama si zaljubljen u nju, ili si je upoznao pre četiri minuta, to ne igra ulogu; poljubac ima sopstvenu dinamiku i vremensku jedinicu. Porineš ka njenom potiljku kroz nju samu, ili pretopiš topli dah u skliz preko usana, a skliz preko usana u izjavu kojoj će uslediti feedback. Ti pomiluješ, ona ugrize i ne puštajući izdahne. Ti je priljubiš uza sebe i udahneš, ona rasprsne grč i razlije ti se po naručju. Dotakneš joj jagodice na prstima svojima i brzo legneš na njeno mesto, odgurujući njen torzo ka nebu u diminuendu. Ti se pridigneš i pomiluješ, ona ugrize. Ti hoćeš regal iz IKEA-e, ona antičku komodu. Ti se odseliš da bi stizao na oba posla, ona ipak shvati da joj ne znači baš toliko kakvi su vrtići i pridruži ti se sa decom. Ti hoćeš u Rusiju, ona iznajmi ceo serijal "House MD" i ostane kod kuće u subotu uveče sa kokicama i psom. Ti umreš, ona te još voli.
"Meeeni je važno da se dečko dobro ljubi, i jebiga, TAKVA sam!"
Vrhunac nesamostalnosti. Nesposoban za život bez majke i oca, koji će da mu spreme da jede ili da odu do prodavnice da mu kupe pivo, jer boktejebo pa trideset godina ima i nezaposlen, bez ikakvog plana za dalji život. Al boli ga kurac, sve dok ima ko da mu sprema i posprema za njim on će biti zahvalan i smrdeće u jednom ćošku stana na stolici za ljuljanje i na crno- belom tv-u pratiće drugu finsku fudbalsku ligu. Ali šta onda kad ostane sam?
Pustite decu da okuse život, jer neće moći stalno da se kriju ispod vaše suknje ili iza pantalona ako ste otac. Ne dojite ih do punolestva, jer neće vas biti tu zauvek.
Gledajući se nadrkano u ogledalu dedi je došlo da se ruga svojoj sprčenoj makaronici. Baba se više i ne seća ni poslednjeg puta kad se nešto desilo. Njihov nekada jebeno aktivan seksualni život je mrtav. Seks kod njih se sreće ređe nego trezna persona na Saboru trubača u Guči. Baba, vrca u duši, je rešila da sve preokrene, uzeće od Mileve onaj Hodžin zapis ona reče da je delotvorno za te rabote, i da se njen Mile od toga uspalio ko konj. A, kao i u mladosti, nema se prazna gajba, unučići na sve strane deca uvek tu negde...ništa, plan je bioskop, ako dedi bude do toga, lako će oni iza pulta sa kokicama, no, nije im prvi put. Ko u stara dobra vremena, još igra Bata, bombona! Baba žvaće one bajate kokice koje joj ona kalaštura uvali za 40 dinara, misli o tome kako nije dala kučetu da jede, deda svaki čas trči u VC, godine su to jebeš ga, bešika mu nežnija od ruže. Završi se film, baba razočarana, bole je cela usta od onih kokica, deda razočaran jer je Bata propao i liči na suvu šljivu. Plan B, fontana na kojoj su provodili mnogo vremena zajedno, možda se deda uspali kad se seti svih egzibicija koje tamo izvodiše. I krenu priča o prvoj bračnoj noći, kako nikad neće da prežale svinju Radu koju im komšija Žika pijan zakla, mic po mic, dođoše do toga kako je njena spavaćica bila ekstra uska i kako se sve ocrtavalo. OP! Deka se napali i navali na babu ko bizon! Rke koke duh njihove mladosti je bio probuđen, naravno posle takvog ispada ni mesec dana u Banji Koviljači neće im izlečiti kosti, ali avaj slatko beše. U jednom trenutu deku ko da je spičilo nešto u vugla pomenu njihove rane ekskurzije i rad na silnim prugama i kako je on, večito smotan slomio šoljice u Titovoj vili pa mi pretili buvarom šovrljivi čuvari...i kako je u onoj ostavici bilo taman mesta da završe posao. Zaigra im srce, razbukta im mašta i oni krenuše...u život, da se zezaju, da žive, da uživaju. Sve je išlo kao po loju, a decu ostaviše da se bare u sopstvenom znoju. Neka ih, nek osete, valja se...
Situacija kada cela porodica putuje na godišnji odmor, i tada ćale vozi a majka sedi na mestu suvozača a deca pozadi. I tada majka okupira veći deo instrument table.
Davna 1989-ta, granični prelaz Đevđelija, u autu trešti Vesna Zmijanac i pesma "Kazni me kazni!" Otac: (Već dva sata reč nije rekao, samo vozi i gleda) Sestra: Mama, ubaci sad ovu kasetu "New kids on the blocks". Majka: Beži tamo, baš sam sad spremila Zoricu Brunclik.
