Rodna k'o moravski plastenik. Vrsta devojke i žene koja ljulja, plodna poput Doline Faraona nakon poplave Nila. Kroz istoriju predstavljana kao Vilendorfska boginja plodnosti, u kistovima žabarskih umetnika oslikana kako gologuza i izvaljena kraj reke krka grozdove i raznorazne mezetluke, u opisu našeg seljaka stidljivo počašćena epitetima stamene i jedre devojke, a u moderno doba krštena kodnim imenom BBW.
Domaćinka. Kršne građe i mesnata. Konstrukcije kostiju k'o armatura građevinske dizalice sdelane u SSSR-u 69-te godine, na koje je širokom rukom nabacan red čiste krtine, red prošarice, i tako dvatriput. Njena prsa promera uzdužne dimenzije Peglice krase dve ogromne dojkare, neukroćene goropadi. Jednom rečju, ro-di-lo. Iako poveće glavudže, često, ma skoro uvek šta i ja serem - veoma lepog lica. Ogromna kao glamočki šampion u udaranju kruške, ona hoda oštrog koraka, prekog pogleda strelja klete hipsterčine i srodnu nejač, ali prede k'o Folcika na leru kad je naslonjena na junačke skute mrče i preldžije sa dvadeset godina iskustva u preradi sirove bukovine i valjanju 'rastovih panjeva.
Kao i komadina domaćinske kremenadle sa roštilja, u porciji sa masnim krompirom ispod sača, kilom rolovanih ćevapa i buteljkom rakije, ona udara u srce, ubija krvne sudove, diže pritisak, kida te i lomi. Ali, strast je, kao i svaki greh, ponajmanje zdrava zanimancija - mukice koji čuvaju srce, vagaju musli, gledaju rošavog Hju Granta i u tri'es'drugoj godini za Dan zaljubljenih usamljeno plaču tananim glasićem uz pesme Eltona Džona i mirišljave sveće iz Merkatora.
Slađo, derde vinjak i lavor za noge, i polaz' vamo, valja meni noćas Skaniju zauzdati. Vlažno je, meščini, biće izgibije.
Čovek koji se bavio dugoročnom vremenskom prognozom. Kod nas popularan u vremenu u kome je vera bila, maltene, zabranjena, pa samim tim nije čudno što je dostigao veličinu apostola. Tome mnogo doprinosi i to što je čovek Rus, a poznato je da je za naše ljude sve što dolazi iz Rusije (ili SSSR-a) bilo najbolje na svetu. Prema prognozi Borisa Koljčickog su planirani odmori, svadbe, vikendi u prirodi itd.
- Pomeramo svadbu za sledeći vikend, rek'o Koljčicki da će kiša! - Ćale, sve smo organizovali, gde sad da menjamo... Možda greši čovek... - Ma ako ti opalim šamarčinu će da vidiš ti ko greši! Alo, Rus je to, si ti normalan... On kad kaže, to ne mož' d'omane, bre... ------------ - Ajd' skoči za novine. - Ajde. Koje da kupim? - Uzmi TV reviju, ima prognoza po Koljčickom pozadi...
Događaj za koji niko nije slutio da će postati fatalan za najvažniju sporednu stvar u Srbiji.Umesto jedinstvene reprezentacije SSSR-a stvorilo se oko dvadesetak fudbalskih velesila koje redovno otkidaju bodove našoj reprezentaciji i lišavaju je učešća na velikim takmičenjima
Napokon skinula puder koji je godinama nosila, skidala ga je samo kada je ostajala sama kod kuće. Obično je bio višeslojni kako bi prekrio i najmanju gnojnu bubuljicu koje su je neprestano napadale, kao SSSR Nemačku u Drugom Svetskom ratu.
- Tićbra moja jebena žena mi je jutros pokazala svoje pravo lice, znači da ne veruješ. Morao sam da lupim sebi nekol'ko šamara čisto da se uverim dal' još uvek sanjam. Još sam pod stresom. * Šta je bilo maćori, počela da te vara pa to vešto skrivala do ovog trenutka a, a? Pa dobro lepa žena i ti si nju nekoliko puta sad ste jedan jedan. To ti je brate moj normalna pojava kada si u braku. - Ma id' u kurac bre kakvo crno varanje da je to nekako bih i podn'o, nego skinula šminku brate, nakon 5 jebenih godina braka ja joj pravo lice nisam vid'o, skrivala se k'o podstanar kod kojeg su došli da naplate kiriju za neplaćena 3 meseca. Ima neki gnoj po licu da ne zalazim u detalje, biće ti muka. Uplaši se čo'ek kad' je vidi. * Au matori tvoja Branka, Bože nikad ne bih rek'o da se iza sloja šminke krije Frankenštajn, ne znam šta da ti kažem, samo da ti nisam u koži. - Ma i da je Frankenštajn nekako bih progut'o knedlu ali ovako moraću da se razvedem nema druge. Krila je to od mene godinama, mislim da je razvod jedino rešenje.
U fudbalskom žargonu sinonim za klubove iz nerazvijenih država, bivših republika SSSR-a i poneki srednjeevropski klub sastavljen od gastarbajtera koji vikendom mešalicu zamenjuju kopačkama. Dosta često se upotrebljava kada nekom propalom igraču ili "talentu" hoće da se digne cena na fudbalskom tržištu.
-'Alo, Vladane! Jes' ti? -Oj? -Uteram ti kurac moj! Opaaaaa! Slušaj, našao sam ti klinca u Slogi iz Pičkovaca, neverovatan talenat, plodi na terenu. -Pa? -Pa, stvar je u tome što malog traži pola Evrope. Kapiram da ti treba kvalitetan ofanzivni vezni za kvalifikacije. Đura ga nije hteo, kaže ne trebaju mu propaliteti. Šta on zna o fudbalu, on se razume samo u šiveću mašinu. -On? On ti je, da prostiš, go kurac. Jesam ti pričo kad je on vozijo taksi, a ja lambor... -Jesi, jebo te taksi da te jebo! Nego, o'š duzimaš ovog malog? -Pošto? -Sto iljada i dva iz omladinske čkole. -Aj, može. Samo da zovnem banku da mi odobre još jedan kredit. Boli me kurac, neću ja da ga vraćam, grok grok.
Popularni naziv za vojsku SSSR-a, a sada, još uvek, za vojsku Rusije.
Ime koje je na zapadu sinonim za vojsku fanatika naoružanih do zuba, sa po pravilu nervno labilnim vrhovnim komandantom i u kojoj uz dnevno sledovanje hrane postoji i dnevno sledovanje votke.
Dok se svet delio na istok i zapad, na SAD i SSSR, na Bitlse i Stonse, mi smo vozili vespe, išli u Trst po farmerke i delili se na Đokiste i Mikiste - one koji slušaju Đorđa Marijanovića i one koji slušaju Mikija Jevremovića.
Iliti SSSR. Nekadašnja velesila na koju je danas ostala samo uspomena i izraz koji označava nešto ogromno, a najčešće se koristi u uvredama. Ne znam da li ljude više boli kada se sa setom prisete "srećnih" dana komunizma ili ih samo zaboli tužna istina preneta ovim izrazom.
- Je li bre deda, dokle više da ostavljaš ove tvoje gaće kod mene na fotelju? Pa zamalo se nisu iskidali od smeha ortaci kad su ušli i videli. I aj' što su gaće, nego što su brate k'o Sovjetski Savez! - Eeeeh, Sovjeti... Što je to bilo vreme sinko moj, kad si znao da je u Rusiji strah i trepet, a ti odeš pa k'o gospodin čovek... Braća smo bili i bićemo, to znam, ali najveća država tog vremena više ne postoji... Uh, što me steže nešto oko srca...
Tip američkog špijunskog aviona koga su Rusi oborili šesdesetih godina iznad SSSR-a. Leteo je na preko 20 km. visine. Ameri nisu ni sanjali da Rusi imaju rakete koje mogu da ga "dohvate". Pilot Piter Pauers osudjen mislim na dvadesetogodišnju robiju. Razmenjen je za ruske špijune.
Lik koji je pre 50 i kusur godina negde u dubini kazahstanske pustinje seo na 350.000 kilograma gvožđa i raznih visoko-eksplozivnih materija proizvedenih po raznim pripizdinama Sibira i na tome svemu 'ladno odleteo u kosmos, umesto da prema svim očekivanjima mrskog zapada lepo i elegantno odmah eksplodira tu na licu mesta.
Nije imao bilo kakav upravljač na tom svom Vostoku 1. Drugovi rukovodioci leta iz svemirskog centra u Bajkonuru su mu ga zaključali, jer nisu imali pojma kako će bestežinsko stanje uopšte i da deluje na mozak i telo homo sapiensa. Doduše, ostavljena je opcija da može da mu se i otključa, ali samo u situaciji kada je već očigledno da će drug Jurij orden Heroja SSSR-a da dobije posthumno.
Svima je poznat samo kao prvi čovek u svemiru, mada ima i još dve veoma bitne pionirske uloge.
Vlasnik je prvih reči izgovorenih iz kosmosa , koje očigledno niko zadužen za propagandu nije smišljao kao kolegama Amerikancima one filozofske izjave, o malim koracima za čoveka a velikim za čovečanstvo. Gagarinovo "Poehali!" u slobodnom prevodu je nešto najbliže do „Vozi Miško!“ ili čak možda i "’Ajmo, jebiga!"(sudeći po intonaciji glasa).
Takođe, on je neko zbog koga se začula i prva muzika u kosmosu. Ta, njegova omiljena melodija, „Podmoskovnыe Večera“ mu je sa radija puštena negde oko polovine tog leta od 108 minuta, verovatno da ga malo smiri i odvrati od misli na to kako će da bude živ izdinstan pri ulasku u atmosferu, zato što je možda neki pijani komsomolac u tajnoj fabrici još tajnijeg grada Krasnojarsk-26 zaboravio da lepo ošmirgla zakivke na kapsuli.
Bilo kako bilo, prvo što je beskrajni i prastari svemir čuo od samog svog nastanka naovamo, bio je neki razgovor na ruskom jeziku, pun cifri i podataka, a za manje od sata je zasvirala i prva muzika u njegovim prostranstvima. Bila je to pesma koja je počinjala nostalgičnim zvucima takozvane male ruske harmonike, a malo zatim se začuo i glas Zaslužnog narodnog umetnika SSSR-a, druga Vladimira Konstantinoviča Trošina: ♪♫ "Ne slыšnы v sadu daže šorohi, Vse zdesь zamerlo do utra. Esli b znali vы, kak mne dorogi Podmoskovnыe večera...." ♪♫♪♫ ...........
