Romi ili ti cigani su narod poreklom iz Indije, a pošto Indija nema veze sa Kama Sutra nju ćemo odmah preskočiti. Ciganski Kama Sutra predstavlja nepisanu zbirku seksualnih poza u romskim zajednicama.
Karton naselje, prvi mrak u pozadini se čuje Zvonko Demirovič i pesma "Simaroni" ciga: Mange kalabaster tućinela, ma ken dizante e kamudarafto soske guzica. ciganka: (počinje da radi blow-job i zastaje) Kar ti kardela na kisel kupus.
prevod: ciga: Da pušiš k...c pa kad se digne ima da ti ga udarim od guzicu. ciganka: (počinje da radi blow-job i zastaje) Pa k...c ti smrdi na kiseo kupus.
Pre nego što je izgrađen “Delta City” Jugosloveni su kupovali stvari u Trstu. Trst je bio most koji je spajao Jugoslaviju sa zapadom, tj. prva stanica sirotih Jugoslovena ka zapadu. Grad Trst nikad nije pripadao nama i pored parola “Život dam, Trst ne dam” i “Trst je naš”, nikad nije bio naš (ovo malo potseća na parolu “Kosovo je Srbija”). Trst sedamdesetih godina je bio naš u nekom drugom smislu, kao grad u koji je ceo narod odlazilo pazariti komad neke Italijanske odeće ili obuće jer je kod nas vladalo sivilo socijalističkog dizajna. Te sedamdesete su bile zlatne godine šverca. Fenomen šverca iz Trsta je došao do izražaja zato što je roba bila jeftinija nego u centru Beograda a i izbor je bio znatno veći. Švercovalo se sve sto u SFRJ nije bilo dostupno, ali najviše farmerice. Farmerice su za socijalističke zemlje predstavljale simbol slobode (Česi, Slovaci, Mađari su jedva čekali naše švercere sa farmericama, i plaćali su ih ko suvo zlato). Farmerice koje su se najviše švercovale su bile marke “Lee”, “Super Rifle”, “Madres”, “Wrangler” i “Levis 501”. Titovi pioniri su se delili na one koji nose ove ili one marke. Najveći šmekeri u to vreme su iscepali svoje zvoncare. Pored famoznih farmerica iz Trsta stizale su i prve “Starke”, onda jakne tankerice i vijetnamke, šuškavac, najlon košulje, cipele, majice sa velikim natpisom ADIDAS… ali nije samo odeća i obuća bila zanimljiva jugošima, kupovali se i satovi, žvake, cigare, viski, kafa, prašak za pranje, kišobrani, tranzistori, ploče, Zippo upaljači i PORNO časopisi. U Trst su jugoši nosili Gavrilovićevu zimsku salamu, Rubinov viljak i Napoleon. Danas Ponte Roso je pust ko Vranje, zatvorene su prodavnice u kojima se moglo plaćati u dinarima, sa raspadom Jugoslavije raspao se i jedan grad u Italiji.
-Ženo, gde su farmerice? -Koje? -One iz Trsta… one indigo boje.
Ova, na svu srecu, marginalna grupa vezana je za vece gradove. Verovatno ih ima i umanjim ali su isto tako verovatno omrznute od strane lokalne zajednice. Naime glavni moto ovih riba je "urbano i samo urbano". One su drugacije od svih. Totalno. imamo 2 vrste 1) ribe koje misle da su cool, oblace se malo cudno, slusaju neku eksperimentalnu muziku, koja na youtube-u nema vise od 100,000 view-a, stalno su u nekom nafuranom fazonu jer su one emancipovane, nisu kao vecina drugih i ne daju se tako lako frajerima. Vecinu cine gaborke. 2) Fensi ribe, koje imaju dan od 300 sati. Za to vreme one uspeju da idu na razne modne revije, liftinge, pilinge, usklade stajlinge, odu kod frizera, na jogu, wellness i fitness i da dzogiraju u lokalnom parku. One uvek prate modne trendove i takoreci napamet znaju svaki broj Cosmpoliten-a i slicnih magazina za zene koje vecina cita samo dok ceka red u frizerskom salonu. Ako neki nesrecni predstavnik muskog pola ima sastanak sa doticnom - nacekace se jer ona mora da uradi sve gore-pomenute stavke, kako bi zadovoljila samu sebe, nemajuci obzira ka mladom i cesto napaljenom muzjaku koji je ceka. Ovakve ribe imaju uzor mnogih "trendi voditeljki" na raznim TV stanicama. Svoje nezadovoljstvo ovom grupom ljudi je fino iskazao i Sergej Trifunovic u filmu "Kad porastem bicu kegnur".
Najpoznatiji primeri ove vrste su Snezana Dakic, Luna Lu, Sanja Marinkovic, kao i citava garnitura voditeljki koje vode ili su vodile CITY... Sadrzina njihovih emisija je "sta ima novo po gradu", gde se posecuju urbana mesta cije otvaranje uvelica i po koja "poznata licnost". Ostatak je samo razglabanje o modnim trendovima. Ovoj grupaciji zeli da se prikljuci i Lea Kis, medjutim njoj to definitivno nije urodjeno, i ono njeno "Aplauz za moje goste" joj prosto ne da.
Redovna i, nažalost, neiskorenjiva pojava među pripadnicama lepšeg pola - kategorizacija muških jedinki na osnovu predrasuda i svrstavanje istih po principu ''svi u isti koš'' u jedinstveni skup gadova, smradova, prostaka, pijandura, siledžija, impotentnih i Bog samo zna čega još, u narodu poznatiji pod jednostavnim i odomaćenim nazivom – MUŠKI. Poznato, zar ne? Izmešanih osećanja, u afektu i pomirene sa sudbinom, žene su stavile večnu anatemu na sve što ima bradu, skrotum i voli fudbal, iako svesne nepobitne činjenice da bi život bez opisanih ''nakaza'' bio nemoguć, u najmanju ruku NEINTERESANTAN. I već ih čujem kako naoružane zaraznim refrenom ''Svi muškarci su isti'' i nadajući se životnoj mudrosti u jednoj od dužih epizoda 'Sex&City-a', po ko zna koji put grakću jednu te istu pljuvačku ariju: ''ONI lažu!'', ''ONI piju!'', ''ONI varaju!'' i tako u nedogled, kao perpetum mobile. U čitavoj stvari, međutim, najviše boli to što zbog zanemarljivo malog broja tih ''muških'' koji svojim sramotnim ponašanjem ruše još od vremena Adama građen ugled muškog roda i koji su jedini odgovorni za fenomen iz naslova, trpimo MI - pametni, lepi, vrli ( objasnih, složićete se ), verni i požrtvovani muškarci koji ne podriguju, ne prde i ne traže analno. Ipak, da ne preterujemo. Mi muškarci smo rudimentarna bića, lovci, vojnici, prehranjivači porodica i od nas se ne može očekivati poetičnost, suptilnost i oduševljenost ponudom cvetnih bruseva prilikom šopinga kod Kineza. Za to služi najbolja drugarica ili eventualni gej prijatelj. Bilo kako bilo, ovakvo stanje stvari se nikada neće promeniti. Bar ne dok postoje žene sa jedne a muškarci sa druge strane. Hajde, umuknite već jednom...
Rekle su...
...o MUŠKARCIMA :
Ana ( 21 god., student medicine ) : Sve gad do gada! Milena ( 35, diplomirani pravnik ) : Džukele. Sve TO treba pohapsiti pa na robiju. Sneža ( 46, domaćica i majka dva sina ) : Da sam znala, nikad se ne bih udavala. Radojka ( 65, penzionerka ) : Pu, daleko im lepa kuća! GaldinatraXC ( /, sa planete Bilibobtornton, galaksija Andromeda ) : #$%&%
Čovek je prvo hodao na četiri noge, pa se njegovo pražnjenje fekalija nije mnogo razlikovalo od životinjskog. Stane uz neko drvo, digne malo nogu i obavi nuždu. Kako je vreme prolazilo i kako su prednji udovi postali ruke, morao je to da radi u drugom položaju. Pošto je već stajao na dve noge, vukli su ga životinjski koreni, pa je morao da čučne kad kenja. Malo se tresne i nastavi dalje. Počeo je da pravi alate, postajao je inteligentno biće. Bio je red i da brisanje dupeta dovede na viši nivo. Pražnjenje se i dalje izvodilo u čučećem položaju, ali je sada uveo brisanje listovima biljaka koje su ga okruživale. Posle toga su nastale i neke primitivne gaće jer je higijena bila podignuta na viši nivo. Ovo je trajalo milenijumima, do izuma toalet papira. Prvi primerci su bili hrapavi, al šta je tu je, kad se svi brišu, brisao se i on. Onda se i taj papir razvijao, prvo bio reciklirani, rozi, a danas je brisanje dupeta na nivou koji će se teško dostići. Imamo čast da se brišemo papirima od celuloze, stopostotne. Dok ne izumeju nekog robota koji će ovu rabotu vršiti umesto nas.
- Evoooooo! Evooooo! - Šta oćeš Adame više koji kurac? - Evoooo, aj uberi mi list sa te zabranjene jabuke, da se obrišem! ----------------------------------------------------------------------- - Sine kupi gajbu piva i karton kisele za špricer. Možeš to da poneseš? Ma šta možeš moraš, za šta sam te pravio koji kurac! I kupi mi onaj toalet papir žuti sa cvetićima, troslojni, što miriše na livadu, podseća me na detinjstvo!
U tom trenutku iz raspalog obrenovačkog busa izlazi legenda srpskog slenga i nosi karton vinjaka u rukama.
-Ne seri da je poneo i nešto za cirku?! Ovaj je puko, keve mi Nevenke! Ajde bem te pijana, kao da si krenuo na svoju saranu! -Alo mojne vičeš na mene, morao sam neke Moldavke da ukrcam na bus za Budimpeštu. -Ma boli tebe patka ti si jebo ceo dan, a ja sa ovim pajdomanom obilazim sve lerdije od Žarkova do Žagubice, travu sam zadnji put vido na Marakani kad je Zvezda ušla u Ligu Šampiona! -Ne seri nego šibaj pozadi i drži ovaj vinjau! -Oću kako da ne, oćeš i da ti popušim usput...
I dok su se banderaš i Džankan svađali ko dva klinca oko korneta, Motika je pripalio džokavac i dao mu ga po gasu. Dok si reko buksna eto naših putnika na Pančevcu. Kad ja tamo ono međutim... Neka baba se u busu pošibala sa vozačem, jer je u cegeru nosila mrtve četnke pa je bus napravio kolonu od mosta do granice sa Albanijom. Posle pola sata Džankan završava sa poslednjom flašom vinjaka i pali skajp da se čuje sa Frenkijem i Tulumom, jer su ugovorili neke rave za vikend kod Frenkija u stanu. Znači nemam pojma gde nađe net na sred Pančevca, ali znam da je Motika posle treće buksne počeo da priča sa jelkicom na retrovizoru o uticaju globalnog zagrevanja na parenje člankovitih glista. Električar je naravno izašao iz zadimljenih kola i krenuo prema pandurima da vidi šta se dešava. Ha prepoznao je pandura, neki Džemalovortak koji ga je dovozio kući posle bančenja preko mosta.
-Jel bre Palica kakav je ovo krkljanac? -Ma stoka bre, potukli se oko kila smrdljivog luka. Gde si ti pošao? -Ma mi pošli preko kod baba Radojke, ali izgleda da ćemo morati na skelu. -E aj prođite vi, reći ću ovima pajvanima da ste iz Crvenog krsta. -Tebraimaš vops za ovo, samo ako mi je šofer još na zemlji...
-Motinjo pali taj krš i pravac Borča plantaže! -Fala kurcu, nestalo mi rizle pa sam počeo da rolam u ove tvoje novine. -Šipu Rac to mi je diplomski džankosu jedan! Šta sad da nosim pred komisiju, gajbu vinjaka i Evertonov dres jebem vas falične!
Diže se rampa ko Mandingov palamar kad vidi sitnu Azijatkinju sa tetovažom na leđima i pičkom ispoliranom Fa proizvodima na bazi meda i kavurme od Patagonijskog jazavca. Pred kapijom deda puši neki skank i razgovara sa komšijom, nije nas ni izvalio kad smo ušli. Na vratima baba Radojka kuka na sav glas kako se gudra nije primila i kako je Džemal otišao u blokove da traži novi zeleniš. Pošto smo se mi smorili kao turski šofer na Labudovom jezeru, seli smo u kola i pravac blokovi. Kako smo prešli Pančevac ja i dalje ne znam, ali onaj skank što smo našli pod sedištem je bio TAMAN.
Specijalni gosti u sportskim emisijama čija je uloga da u toku pauze između dva poluvremena i po završetku utakmice ukažu gledaocima na taktički bitne momente koje je nemoguće uočiti bez njihovog širokog znanja. Njihovo profesionalno proseravanje bitno utiče na utisak o utakmici.
- "Videli smo čvrstu igru sa obe strane bez puno prilika." - "Mislim da je ključni momenat bio onaj crveni karton i gol iz penala u 17-om minutu." - "Očekujem da će se gosti otvoriti u drugom poluvremenu jer moraju da daju 2 gola ako žele da nastave takmičenje."
Strajnić: "Gospodine Karadžiću hvala vam na vašim stručnim komentarima. Bez njih naši gledaoci sigurno ne bi zaključili ništa od ovoga što ste naveli.
Sestra mi je stanovala kod hotela Jugoslavija, pa kad god sam dolazio da prenocim kod nje, imao sam obicaj da idem na buvljak. To mi jedan od omiljenih rituala. Nije bio bitan dan, ni kakvo je vreme, cak i po kisi je bilo onih koji su imali svoje zasticene "baze". Jedna gospodja na samom ulazu u isti (sa leve strane) imala je stalnu postavku i rekao sam joj (a to sam i mislio) da je to Knez Mihailova buvljaka.
I kako sam voleo kada vidim i oko ograde ljude sa obe strane trotoara sa svom i svakojakom robom, pa onda omiljeno mi cenkanje... I uvek sam se vracao kod sestre sa kesetinom ili vise njih, sa stvarima i stvarcicama koje nigde ili retko gde mozete da nadjete, ali NIGDE po takvim cenama i da ih kupite na TAJ nacin.
Naravno, veliki problem, ali i jedini ( i ne neresivi ) je odlaganje silnog otpada koji se nagomilavao. Sve je to moglo da se regulise, da se napravi ulaz i da na svakih nekoliko dana da se cisti.
No, resili Srbi da budu Jevropejci! Pa, Bec, Madrid, Pariz, svi veliki i veci gradovi imaju svoje buvljake sa tradicijom dugom koja se meri i decenijama, ali... Uvek to "ali" !
Ja sam za to da se obezbedi mesto ljudima koji su se bavili tim stvarima. Pazite: nadjete neku stvar koju niste videli 300 godina. Kupite je za smesne pare, usrecite sebe, samim tim usrecite i tog prodavca, kao i onog ko se otarasio toga, a ukoliko ste uzeli nesto za nekog drugog, onda se u lanac dodaje jos jedan cinilac.
Jedan od pokazatelja da je tražnja za nekim proizvodom otišla u nebesa, najčešće jer se to daje za džabe. Često "cigani" ne mora da označava pripadnike te manjine.
1)Isplata besplatnih akcija, početak 2010.
A:"Sine, gužva za akcije je velika, cigani će se istepaju za pare, idi kasnije."
2)Deljenje pomorandži, kraj 20. veka
B:"Uzeo sam samo jedan karton, mrzi me s cigani da se tepam."
3)Edicija Novosti, Ime ruže, 2003-4. godina
C:"Potepali se cigani, sve razuzeli, džabe sam se dizao u 7 ujutru."
4)Uostalom, svako zna kakvo je tepanje kad se deli hleb na Badnji dan, osvećena vodica na Bogojavljenje i sl. "Cigani" se pobiju, ko će više da uzme.
Nema potrebe da pričaš dalje, znam na šta misliš. Čitam te ko bukvar. U situacijama kada znamo šta sagovornik smera ovaj izraz leže ko melem na čukalj. Još ako ga prati i blago klimanje glavom ceo postupak dobija još šmekerskiju notu.
-Stanje je komplikovano, ne želim da Vas lažem. Vaša supruga ima opstruktivno destruktivni disbalans fibrinogena B2 koji produžava vreme koagulacije sekundarnog eritrpoetina u limfnim čvorovima. Lista čekanj... -Razumemo se. Jel šesto dovoljno? -Taman!
-Opa čkoma, bacakaš ga na pavrpaf grls! Jel na babls a? A? Šta bih joj ja radio ufff. -Nećeš Maji... da kaž... -Razumemo se odlično. Miči dupe da sednem i vrati na karton, nije epizoda gotova.
