Sega mega.Verovatno bila najpopularnija konzola,kako kod nas,tako i u svetu.Generacije kao sto su 97,96,95 ,a ponekad i neko stariji obožavali su pustolovine "Super Marija" dok ubija na svom putu kornjače i pečurke (bar ih ja tako zovem).U to vreme,bilo je moderno i šmekerški imati "Segu".Svako ko nije imao ovu konzolu bio je proteran i izbačen iz društva,jednostavno nije bio zanimljiv,jer nije imao nijednu pricu za prepričavanje,kao na primer:"Jao,ubio sam 10 pataka iz 9 pokušaja,prokleti ker mi je uhvatio desetu" ili "Na tetrisu sam stigao do 43 nivoa,a onda sam mahinalno zakačio konzolu i igra se prekinula".Jednostavno rečeno,"Sega" nam je bila sve,ceo smisao naseg života,dok se nije pojavio zli kompjuter (Pentium 4 naravno) i srusio sve to.Tastatura,miš...PAINT,CALCULATOR...kasnije i GTA Vice City okončali su visegodisnju eru "Sege" za kojom smo tako bili ludi.A gde je sad "Sega"?? Od prometnih prodavnica elektronike zavrsila je kod kineza po ceni od 200 do 400 dinara uz sve moguce igrice uz to....
„poza 96“
Tačno ta rečPoza 965 definicija →
Otprilike; više-manje, zanemarljiva količina, nevažan faktor.
- Kevo, daš mi neku kintu, treba mi za nove tike?
- Koliko?
- Pa, nekih 100 hiljada, gore-dole.
- Koliko bre?
- Kažem ti,oko 100 hiljada.
- Koliko tačno, parazitu?
- U jeee... Šezdeset. Gore-dole.
=====
- Brate, izvini, dao sam ti minus,slučajno, ali defka jebe!!
- Ko ga jebe, batice, jedan plus gore-dole.
=====
- U kakvu sam ribu dodo na fejsu,nevera! Plavušanka, oko 170 visoka, savršene proporcije 90-60-90, mislim tu je negde, gore-dole.
- E, matori, bitno je jel gore ili dole, da ne bude posle 60-90-60.
=====
- E, kakav ti je novi dečko? Je li trsitelj?
- Pa, onako,nije baš karašnjikov ali ne žalim se.
- E! Ne zabušava valjda?
- Ma ne to,kakav, jedno tri-četir' puta dnevno gore-dole.
- Znači, akcioniše, menjanje poza i to?
- Taj rad.
Ne, nisam čitao mrtvog Harisa Potera i m’rš u pizdu materinu!
Elem, iskoristio bih ovu priliku - ali i činjenicu da je Vukajlija jedan pretežno muški sajt – da se dotaknem ovog škakljivog ali za period postseksualne revolucije više nego krucijalnog tabua.
U čemu je, ustvari, štos sa jebenim gutanjem? Nama muškarcima, realno, nikako nije dovoljno to što zbog nas danas žene maltene gole šetaju po ulici, primaju u gotovo sve rupe koje imaju u opticaju i konstantno se odriču svog sopstvenog zadovoljstva zarad našeg ( da se ne lažemo, bre ). Čak su svarile i ideju spavanja u rč kao jedan od vidova kontracepcije - iako ih isti NAJVEROVATNIJE boli – ne bi li nam se eventualno još dodatno dodvorile, ali mi smo i dalje jebeno nezasiti.
I evo, već nas čujem kako se iz sveg glasa deremo o nekakvom poštovanju...Kakvom kurac poštovanju, bre?! Šta - ako zguta moje ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju OGAVNO seme, pokazaće da me poštuje?! Pa, to je ne sprečava da jednog lepog sunčanog utorka ( ili srede - gotivim srede ) ode i zguta nečije TUĐE ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju ogavno seme! U čemu je onda, ponavljam, stvar? Odgovor se nameće sam po sebi - ŽENE. Zapravo, od onog istorijskog trenutka kada im je – siroticama – priznata polna jednakost i omogućeno pravo da glasaju ( za nekog muškarca, naravno ), žene su te koje se jebeno pitaju za SVE. Ta čudovišna tvrdnja leži u zastrašujućoj ali i nepobitnoj činjenici da iako danas svetom vladaju muškarci, ŽENE SU TE KOJE VLADAJU MUŠKARCIMA a to je, priznaćete, istina koju ni Den Braun ne bi mogao da isere.
Ta vladavina počinje još od malih nogu preko majki, baba, tetaka, strina, učiteljica i profesorki klavira a kako muški subjekt stari i sazreva u sistem se uvode i oni teži oblici vlasti: simpatije, prve ljubavi ( držanje za ruke i taj rad ), peting-devojke (obogaćen program ), skidačice mraka ( mnogo zajebane drolje ), veze i vezice i, kao šlag na tortu, SUPRUGE, taj najteži od svih autonomno-letalnih oblika.
Ne gutaju one nama, ljudi, već SEBI. Što pre to budemo shvatili lepše ćemo živeti. A ni onanisanje nije loša opcija. Samo treba češće menjati ruke. Pozdrav.
Eto, moja draga ne guta pa je ja opet slušam. Mojne me izdate.
Muškarac kome erekcija traje k'o indijska serija.
Kamerman: Jeste li vi normalni, evo već treći sat vas snimam kako se rokate iz svih uglova, pa udenite mi malo odmora, sunce mu poljubim!
Porno glumica: Ćuti da ne okrenem šefa da ti smanji platu! A to što mom partnerčiću baš teško pada to mi savršeno odgovara...
Osoba čija je inteligencija u najboljem slučaju jednaka broju patika koje nosi, kantar za glupost. Cepina je osoba inferiorne inteligencije u odnosu na ma kog sagovornika. Krajnje neobrazovan, nekulturan i što je najgore nezanimljiv/neduhovit lik. Cepinu je lako prepoznati u masi, bezvrato, ćelavo stvorenje sa tribalom na ruci i kašičicom u ustima. Cepina živi u vakuumu između 93-96 godine. Samsonu je kosa bila izvor snage i moći, cepini pak novi remiks Bakija Bi Frija. Svoju inteligenciju, zanimljivost i stavove izražava jasno,glasno uz obilje gestikulacije. Cepina je karakterna osobina, često nasleđena od roditelja, koji su ga igrom slučaja napravili na poselu između pauza izvedbi (u protivnom jedino logično objašnjenje je da je ispušten na glavu sa trećeg sprata porodilišta ili da mu je pala bregasta osovina na glavu) Elem, cepina ne vidi dalje od prsta, sluša šta mu se servira, upija kao sunđer i gradi, gle čuda svoje mišljenje-krajnje debilno i nenormalno ali jebiga. Cepina će nastaviti vrstu-spavanjem kurcem u pičku sa ženskim primerkom vrste i tako produžiti vrstu. Na žalost okoline cepine u današnje vreme rastu geometrijskom progresijom.
Seljački način da saopštite devojci da biste je opalili.Čak ni najveće rave ne padaju na ovo.
S: Znaš možda još nije vreme da pričamo o seksu ali nisam odavno vreme bi mi bilo...
D: Manijače jedan pa ja sam 96 godište, meni treba ljubav!
S: Izvini malo sam napet, hoćeš na kafu kod mene večeras?
D:Može.
Decxko koji je slavu stekao odmah po rođenju. Od oca srBskog heroja i majke pevaljke.
Tog sunčanog decembra daleke '96 godine Srbija je dobila najmlađeg vipovca. Nije imao ni 5 sekundi života a već je popunio naslove svih novina, od *PolitikedoSvet-a*.
Već u bolnici počinje šizenje-ludenje, intrige i skandali. Brižne babice i med. sestre su bile isterane iz porodilišta jer su one za sirotinju, a mawenog Welju čuvao je konzilijum pedijatara. Budnim okom telohranitelja bilo je sve nadgledano, kako ga kupaju, nose, postavljaju u boks i kako mu tepaju. Za to vreme Ceca je ladila pičku u pansionu sa klimom i gledala televizor.
Nije prošlo mnogo i sinčić je već poč'o da gostuje po emisijama. Ajd sad, dete ko dete, ne možeš da ga mrziš, nije ni on kriv što je poznat, sudba je takva. Više su bili iritantni voditelji i roditelji koji su se za svako malo kezuljili i benavili šta god ovaj mali uradio.
Kako je detinjstvo sve više i više odmicalo, status *Veoma Iritantne Pojavedobio je zasluženo. On je sad kao neki gengsta, šatro glumac, reper, uzurpator, poeta... Napisao neko pismo, posvećeno ocu, koje je izašlo na fejZ il' novine, ne mogu da se setim, i odma' je i talentovani spisatelj. Novine su posebna priča,šta je izjavio za Maju Nikolić,koga mrzi na estradi,zašto je odbio zahtev za prijateljstvo Suzane Jovanović,gde ide u šoping,ko mu je nova devojka*...
Mali, bole nas kurci šta ti radiš.... tol'ko.
*Definicija za takmičenje Mizantrophy II*
čuveni, ultra mamojebni, neprevaziđeni klub u BG-u devedesetih... tzv. „Industrija”... klub u kojem su, u sitne sate, padale kapljice sa plafona (kao kiša) od kondenzovane pare... i u kojem si mogao da radiš šta god si hteo, a da te ne gledaju kao čudaka... naravno, ovako smo je MI zvali, a bila je još poznata i kao znojara, šuljara... maaa...
ko zna ZNA!
daleke '96. godine u Vasinoj ulici...
riba- brate đols, ako ti bude šelo ti me cimaj pa idemo napolje... prošli put zoći bilo megahevi i kad smo izašli on peglao na platou ko najgori...
đols: ma samo opušteno... do jaja mi je... baš mi prija ova strija ,)
Klik momenat tokom neke debate ili akcije kada se saigraču jasno stavlja do znanja da se sa vremenom i živcima ne manjka, te da ni po koju cenu neće biti odstupanja od zacrtanog.
- Da se ne natežemo više, na kraju krajeva nije ni bitno...
- Predaješ se?
- Ne brate, ali trošimo energiju na gluposti i...
- Što? Ja ovako mogu do sutra.
- Ok.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Joj, kasnim kući! Ubrzaj malo!
- Mislim da ćemo morati malo bugarski.
- A štoooo? Baš je dobro ovako...
- Da, al' ja ovako mogu do sutra...
Zajednički naziv za sve vrste rekvizita, u svim sportovima, koji su upućeni na pravo mesto, ili nisu završili u autu, koliko god se u prvi mah činilo suprotno!
Kad pri promeni poze, iz misionarske u 'od pozadi', zamalo zabodeš rč, umesto baklavicu, al' u poslednjem trenutku poentiraš u društveno-prihvatljivu rupu.
