Mogućnost da strendžeri merače i definišu bi učinio interplanetarnu uslugu našem narodu, možda bi promenio nešto u međunarodnom poretku, nekim religijama, kinematografijama, ko zna?!
Strendžerski korisnici bi imali šansu da lakše prihvate srpske unikume i da ne dolaze nepripremljeni u našu domovinu : neraščišćene saobraćajnice manjeg značaja (autoput, glavna ulica u prestonici, prilaz Urgentnom centrtu i sl) jer je nama neobično da sneg zapne da pada još u decembru; nestašice vode u „višim predelima” grada; psovačinu i tabačinu učesnika u saobraćaju, „navijača” i još mnogo toga.
Mogli bi da steknu uvid u naše navike u sferi seksualnosti, slavljenja (verskih praznika, rođendana), obavljanja velike i male nužde, uređenja stana (sa posebnim osvrtom na WC), školski sitem, radne navike i ostalo. Naleteli bi na najčešće korišćene reči u međusobnoj komunikaciji i verovatno se iz toga da zaključiti nešto više o našoj pod/svesti. Ponekad se i međsobno pokarabasimo (ima obilja istorijskih tragova na Vuki) pa bi naučili kako da nam doakaju ako im ikad izađemo na crtu.
Možda bi shvatili da se poštovanje reda i zakona ne isplati i pokušali bi da to primenjuju u svojim ultrasređenim državama (mislim na ove EU i sl.); izmenili bi pristup kinematografiji (scenario, scenografiju) pa ni film, pogotovu američki, ne bi više bio isti...
Mogli bi da zaključe da imamo nekoliko božanstava : Č.Noris, B. Živojinović, M. Canić i Milisav.
„milka canić“
Tačno ta rečmilka canić56 definicija →
Veciti derbi. Za sada, Jelen vodi i izgleda kao da se po tom pitanju nece mnogo sta promeniti u skorijoj buducnosti. Jednostavno je kvalitetnije pivo od konkurenta. Spoj stranog kapitala i domaceg iskustva je mnogo bolje iskoristen u proizvodnji i plasmanu. Prodaja je neuporedivo veca. Jelen zauzima od 45-50% trzista. To kaze statistika i ekonomija. E sad, ja odgovorno tvrdim da Lav NE MOZE I NECE nikada biti bolje pivo. Jelen je pitkiji. Ostao je "zidarski", a zadrzao je smek, procenat alkohola i boju. Lav je mozda ranije imao gorcinu kao recimo dobro pivo, ali sad je napravljena obicna brlja. Kad pijem Jelen na zurci, recimo, i nestane ga, pa sta cu, aj na Lav. Toliko se oseti razlika da je to cudo jedno! Kao da posle Milka cokolade, pojedes PVC. Moje iskustvo.
Inace, Jelen je i prihvatljiviji vecini populacije u drzavi. Lav ima manju, ali okorelu bazu fanova. Mislim da je to vise do neke tradicije. Stariji ljudi su voleli Lav dok je bio kud-i-kamo OK, pa su to preneli na mladje, s tim sto se kvalitet tog piva pogorsao. Jelen se poboljsao.
Inace, ljudi se ocenjuju medjusobno po pivu koje piju. Ima ekscesa u kojima ce doci do omalovazavanja, vredjanja pa cak i ne daj Boze, tuce, zbog piva. To su gluposti...jer je Jelen bolji i tu nema price! :))))
Nažalost, zvanična reč za smanjenje pakovanja proizvoda uz zadržavanje iste cene.
Reč je norveškog porekla krympflasjon, i 2022 je proglašena za reč godine u Norveškoj. Engleski ekvivalent je šrinkflacija - shrinkflation. Razlog za korišćenje norveške reči je to što je Norveška jedna od najskupljih zemalja na svetu gde neprestana krimpflacija, pogotovu u poslednje vreme, obične ljude praktično gura u siromaštvo u naizgled veoma bogatoj zemlji (što je fenomen koji bi morao da ima svoju posebnu reč.)
"Gledaj ove Toblerone nije 200 grama nego 170 sada. Tako je i Milka imala 300 sada 280 a pakovanje iste veličine. Dobra fora."
"Krimpflacija!"
"Šta?"
"Japanski kanister od 20 litara po ceni onog od 20 litara a koji staje u džep. E to!"
Izuzetno bubuljičava osoba.
-Au brate, skontaj ovog bubuljičavog, lice mu je ko milka sa krupnim lešnicima.
-Ajde, nemoj da si takav...
-Ali pogledaj ga kakav je, ne sme na sunce da izađe, ima da počne da prska.
-I juuuu, ogavno. Neću.
-A pogledaaaaj!!!
Gurati nos gde mu nije mesto.
- Sinoć za malo srce da mi stane, otvorim oči negde oko dva, pola tri ujutru kad neka baba gurnula glavu kroz prozor i gleda me kako spavam.
- Pa ona nije normalna! To ti je moja baba Milka, ona mnogo voli da gargameliše po kući i komšiluku.
Jedino sigurno mlijeko u Srbiji.
Komšija: Si vid'o na TV oni otrov sipaju u mleko ,aaaa komšija je l' si vid'o?
Vojkan: Ja sam se osigur'o komšija, imam ovu moju kravicu, je l' tako Miiiilka?
Milka: Vojkane, oči cu ti u snu iskopat', jes' me čuo?
Prostorija u kojoj se pred nekim priznaju svi gresi i greške koje ste počinili. Naravno, priznajete to pred ovlašćenim za to licem, mali, sitni i pokorni, svesni svoje krivice. Kad sve lepo izađe na videlo, nađe vam se način da grehe okajete (čitaj: neka vrsta kazne), uzdate se u milost više sile i to je to.
- Petkoviću, direktor te zove u kancelariju, odmah!
- E, jabiga! Šta sam sad uradio da opet zaglavim ispovedaonicu?
- Ne znam, to bi ti trebalo da znaš!
- Uf, otkud znam... Poduži spisak... dajte mi bar neki nagoveštaj, Milka.
- Ne znam, samo je uleteo kao furija i dreknuo da Vas pozovem. Predlažem Vam da SVE ispovedite i tražite milost.
- Uf, pa nemojte sve, da ne prođem kao Tošić... Sećate se kad ga ovaj pritisnuo, pa Toške krene sve i ispliva i za neke stvari za koje ovaj nije ni znao, pa najebe za sve pare?
- Kako god, hoćete, Petkoviću, ja mogu samo da Vam dodam vazelin...
- Hehehe, ima se to u torbici, Milka, a?
- I ja sam ljudsko biće, grešim, moram da nađem načina da grehe okajem. I Vama isto savetujem da se nekako snađete. Samo, zapričasmo se, a direktor čeka...
- Ijao, jeste, krećem! Uf, samo da mi nije našao štek sa onom domaćom iza ormara...
Usred neke nesreće ili smrtnog slučaja naši matorci uglavnom izgovaraju ovu frazu.
Milka: Znaš li ti da je umro Mile juče?
Rada: Bože me sačuvaj i sakloni,pa mlad je on bio.
Ratko: Moj Marko juče pao sa motora..
Živorad: Bože me sačuvaj i sakloni,pa jel polomio nešto?
Bilo kakav oblik konkurencije koji direktno ugrožavaja integritet, korisnost i važnost postojanja jedne prosečne bake.
Supa iz kesice vs. Domaća pileća sa knedlama,
Mikrotalasna vs. Smederevac,
Pecivo iz pekare vs. Pita, gibanica i pogača
Pamuk vs. Vuna,
Sokovi sa konzervansom vs. Prirodni sok od zove,
Milka 300g vs. Slatko od belih trešanja,
Kupovni krastavčići vs. Zimnica,
Zet/snajka vs. Sin/ćera,
Štrajk južnoameričkih scenarista vs. Počinje mi serija,
Bejbisiterka vs. Čuvanje unuka.
Moje obaveze vs. Sine, kad ćeš da mi dođeš?
Da mi poživiš bako još sto godina!
Osećaj koji, bar po meni, malo šta može da prevazidje. Naročito ako se gore pomenuti ritual obavlja vikendom u ranim jutarnjim časovima. Hodate ka kući, srećni što ste napokon došli na red u pekari od silnih penzionera koji logoruju ispred pekare od 5-6 ujutru, da bi razgrabili najjeftiniji hleb. I dok razmišljate o tome kako ste oduzeli red komšiji iz zgrade preko puta, osetite kako iz kese dopire miris vrućeg, taze hleba, što je moj deda govorio. I ko može da vam zameri ako vam padne na pamet: "Ej, štrpnjuću malo sa oba kraja". Kada uz one hrskave zvuke odlomite vruće "dupiće" od hleba, pa ih okusite, to je nešto najbliže raju, u to doba dana. Dok onako lagano, zatvorenih očiju žvaćete, zaboravite na sve probleme. Zaboravite na školu, besparicu, to što vas je devojka ostavila. Zaboravite i da ćete da dobijete prekor od ćaleta zato što ste mu pojeli omiljeno parče hleba, okrajke, pa sad ne može da maže domaći sir i čvarke na nji'. A nekako vam se i čini da dok grickate hleb na putu do kuće, mnogo brže stignete kući, nego što vam je trebalo do pekare da dodjete. Tako da, možemo reći, da za ovaj ritual možemo da upotrebimo moto iz reklame za "Milka" čokoladu, malo izmenjen, naravno. "Jedan štrp, i kući ste".
