Jedini koji bi se opet vratili na Balkansko poluostrvo.
- Znam da je lepo u Švedskoj, ali kad ćete opet kod nas?
- Nikad, zovte Turke, oni bi sigurno opet došli.
--------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Pirs, kada ćete opet doći sa mladom reprezentacijom u Srbiju?
- Ni mrtav, samo bi Turci opet došli kod vas, a i to je relativno!
Moje je mišljenje da je to jedan od boljih poklona za venčanje, svejedno da li ste gost s mladine ili mladoženjine strane. Ima dosta prednosti, ali pokušaću da nabrojim neke.
Prvo, s obzirom da se ljudi sve teže odlučuju za brak, i stupaju u isti u sve poznijim godinama, ova stvarčica im je preko potrebna. Taman da kita mladoženje i dalje funkcioniše, neće još dugo.
Druga bitna stvar je što je to relativno skroman a opet vrlo, vrlo vredan poklon. Koliko ćete samo puta usrećiti mladu niste ni svesni.
Takođe, osvetlali ste obraz sa jednom takoreći proevropskom i naprednom stvarčicom, što pokazuje da niste tamo neki zatucani seljak. Kako u evropu ili evroatlanske integracije bez vibrator, kad u onoj seriji kažu da svaka žena to mora da ima?
Sigurno neće da završi u nekoj kutiji na tavanu, da vata prašinu a da se ni jednom ne uključi, za raziku od raznih miksera, lampi, fenova...
Poslednje ali ne manje važno, mlada će i pored toga što se mladoženja na svadbi uroljao k'o svinja, prve bračne noći ipak biti jebana.
80% poklona koju mladenci dobiju ne služi ničemu i obično pomisle "s ovim mogu da se jebem", ukoliko im kupite vibrator, bukvalno mogu da se jebu .
Interesantna pojava u vremenu pre nego što je internet ušao u kompjutere i telefone. U stvari, tada su kompjuteri stajali po bankama i nije se tačno znalo čemu služe, a telefoni su se nalazili u predsoblju i služili su za ozbiljne razgovore. A trebalo je prazniti muda. Električni uređaji tipa šporet, frižider, zamrzivač, pegla, bojler... nisu bili od neke pomoći pri tome, ali je zato televizor ipak pružao nekakvu šansu. Kakvo-takvo žensko telo se najduže zadržavalo na ekranu pri prenosima ženskih teniskih mečeva. Jeste da su glave na tim telima bile prilično ružne, ali su tela bar bila relativno ženska, a svakako su bila oznojena i vrlo izložena pogledu. Teniserske su nosile kratke teniske suknje koje su otkrivale noge, a često i dupeta i pripijene majice koje nisu baš previše sakrivale grudi. A ni žestoko stenjanje ne sme da se zaboravi. Kada nema boljeg i to je dovoljno za šamaranje majmuna.
Klinci se sad nešto vazdan izmišljaju... Ovaj ga baca samo na plavuše, onaj voli velike grudi, ovaj bira samo anal, onaj isključivo grupni sex... Kao da su uživo već isprobali sve ostalo pa im samo to predstavlja zadovoljstvo. Pitao bi ih ja da su morali da ga šilje na Martinu Navratilovu ili Štefi Graf ili Aranču Sančez Vikario.
Verovatno najverniji navijac domaceg fudbala ali pre svega to je cuveni beogradski prodavac stadionskih kanditorskih proizvoda i sokica, koji su inace relativno jeftini van stadiona, ali su kod njega skupi (po tim cenama ne bih mu nista kupio makar se na tekmi ja lelujao od gladi) jer na utakmici ima monopol prodaje, ali kako se utakmica blizi kraju, tako i cene padaju, a pri kraju utakmice mozete vec da sednete sa njim i glodjete orasnicu za dzabe, Kandi ce vam samo namignuti, u fazonu, jedi sine ali da se ne zna o tome...
Kandi je cutljiv covek, vredna starina i miran. Radi bez buke i ne preskace.
Prodaje uz poznati diskretni uzvik: ''Kandi!'', zbog kog je jelte i dobio nadimak.
Inace ima brata iz iste branse, ponekad rade istu utakmicu, neverovatno lice, i on je isto Kandi.
Veoma rasprostranjen tip studenta. Zapisivanje svega šta profesor kaže na predavanjima (nezavisno od toga koliko je to relevantno, bitno ili nebitno) shvata kao imperativ.
Zbog toga pribegava tzv. "stenografiji": brzom pisanju (sa puno logičko-stilskih i pravopisnih grešaka),pisanju skraćenica, simbola, kineskih hijeroglifa, bilo čega što može relativno brzo da nacrta a da ga to asocira na pojam koji zapisuje.
Najčešće kasnije ni sam ne shvata šta je napisao jer mu sada te slike izazivaju po 50 asocijacija a najviše mu liče na mandarinski koji je pisao nepismeni Arapin, nastaje opšta konfuzija, te onda ono vreme koje je "uštedeo" na normalnom zapisivanju teza i bitnijih rečenica sada svojski troši na dešifrovanje svojih spisa.
Zanimljivo je da lenji studenti koji od njega pozajmljuju beleške postaju izuzetno vešti ili čak mnogo bolji od samog autora u njihovom dekodiranju.
Kizo: Ej Šomi, da nemaš slučajno beleške sa ovog zadnjeg predavanja? Mrzelo me da pišem.
Šomi: Ma i meni isto, evo kopirao sam Džonijeve, pogledaj ako hoćeš.
Kizo: ŠKK je ovo!?
Džoni Stenograf je prevazišao samog sebe, daj brzo Tolkinov Rečnik Sindarskog, možda nam se posreći pa i skapiramo 2-3 definicije...
Ovo je jedan od najkorišćenijih izraza u školama i odnosi se na domaći zadatak poveren đacima da ga urade. Upotrebljava se kad je zadatak izvršen i spreman za kontolu, ali i kad nije urađen (pa je sveska ostala kući, izgubila se na putu do škole, ukradena od strane maskiranih likova itd). U naslovu stoji kako ta rečenica treba da se izgovori. Međutim u odsustvu koncentracije, nedostatku sna, osećanjem potrebe da se izvrši mala nužda, često se izgovori kao: "Napiš'o sam" što se, naravno, proprati smehom ostatka odeljenja. U OŠ do petog razreda pojava je relativno česta, posle petog prestaju da se pišu domaći zadaci, ređe koristi ova fraza pa samim tim i ne dolazi do greške (gore navedene fore više ne prolaze). Dosta slabo se koristi u nekim drugim prilikama jer malo ko šta piše osim SMS poruka i statusa na facaknjizi i ostalim e-sranjima.
prosvetni radnik: Srđane, da li si napisao domaći?
napaćeni učenik: Napiš'o sam!
ostatak razreda: hahahhahahahahaaahahha
To je osoba koja, ma koliko bilo naselje ili deo grada, po defaultu zivi relativno blizu vas. Greje klupu u fudbalskom klubu iz kraja, a sve davi pricom kako treba da ide na probu u Austriju,Svedsku,Nemacku 3. jug. Posto vremenom izvali da ga kulirate kada vas cima na telefon, krece nenajavljen da dolazi tacno na gajbu sa nekim glupim izgovorom.Ima 20ak godina,niti studira niti je zaposlen. Nosi 2+ mobilna telefona minimum sa sobom. Ukoliko ste isplanirali neku aktivnost tokom dana, on ce vam pomrsiti racune,time sto ce da vam se privali gajbi da nareze novu ziku ili neki film ili ako bas nema nista novo nabacice neki virus cisto da nije dzabe dolazio.Jebe svaki dan, uzima 100000000 na ruletu, a "lokalni trener ga mrzi i zeli iz dna duse da mu unisti perspektivnu karijeru." Toliko je glup da ako ga podjebavate na finjaka, teorije nema da izvali. Jos ce misliti i da ga gotivite.
Vracam se gajbi autobusom i nailazim na lokalnog smaraca.
smarac: E, gde si matori sta ima?Razmisljao sam da dodjem danas kod tebe sa cdima da narezem neki novi haus ako imas.
ja: Ma nemam nista, sve staro.A i treba da idem danas kod tetke u Nis
smarac : Aj onda idemo odmah sad kod tebe cisto da vidim neki film,ako imas?
ja : nemam nista stvarno brate ne bih te lagao.A i treba da se spremam za put,palim za dva sata.
smarac : ma opusteno brate, necu dugo samo da prebacim nesto,winamp me zajebava.
ja : nemam ni winamp,crko mi nesto hard disk,maticna mi pregorela, a procesor mi eksplodirao
smarac: a brate, onda nista, kad ces da dodjes od tetke?
ja: za jedno 4 meseca
smarac: aj zovi kad budes dosao
ja : hocu,hocu
Osoba muškog pola obdarena odličnim smislom za humor sa kojom se svako od nas volio družiti kao klinac. On nam je na neki način bio uzor, a smatrali smo ga "legendom". Obično je to bio ujak ili stric, možda neki porodični prijatelj ili komšija u čijem nam je društvu bilo ljepše i opuštenije nego sa roditeljima, jer oni ipak nisu morali da postupaju vaspitno i kao roditelji sa nama. Nekome od nas je ta osoba bio upravo ćale i takvoj smo djeci uvijek govorili "Al ti je stari kralj, legenda... i sl."
Ono što je najzanimljivije je da je upravo ta osoba u 99% slučajeva odgovorna za izbor kluba za kojeg navijamo. Ako je on navijao za Zvezdu i ti si postao Zvezdaš, a ako je navijao za Partizan, Grobar si i kraj priče.
Pošto su se ti odnosi obično odigravali u (relativno) ranom djetinjstvu, većina nas navija za određeni klub "otkad zna za sebe".
Glavno žensko odbrambeno hladno oružje. Ima i kuhinjsku funkciju ali je ova prva daleko bitnija i bila predmet svetske kinematografije od kako je neko izdeljao iz balvana do danas.
Oklagije su uglavnom sačinjene od drveta ili plastike (za naročito ambiciozne "kuvarice" postoje i metalne ali se ne preporučuju). Služe uglavnom za napad na muža ili pretnju deci (za "vaspitanje" dece preporučuje se nešto gumirano radi smanjenja rizika od preloma). Puku kuvarsku funkciju oklagije prevazilaze sa rastom ženskog otpora muškoj torturi tj. sa pojavom radikalnog feminizma. Korišćenje je relativno jednostavno, sve je u zglobu. Bitno je samo da se dobro zama'ne. Nema komplikovanih uputstava i dugmadi tako da je svakom mozgu upotrebljiva. Ratnu funkciju oklagije proslavila je američka kinematografija dok se Jagodinka Simonović i srpska kinematografija pobrinula za njene druge funkcije... I posle reci da smo divalj narod VODITE LJUBAV A NE RAT!!!!!!! XD
Muški pandam oklagiji je bejzbol palica.
Ženska ćud je čudna rabota. Tako da ako ovo kaže muškarac, onda je nekako, mnja. Ok, super, ali nemam pojma, njima su skoro sve sise dobre, ili tako oni kažu. Nije to to. Ali kada te pohvali neka fina teta, što bi rekli, onda znaš da je to iskreno, pošto je sama estetika sisa komplikovana koliko i kažu da je komplikovana ženska ćud. Višegodišnjom analizom, dođoh do zaključka da je kod većine žena ugrađen neki relativno ustaljeni obrazac po kome one određuju kakve su sise. Ne mora nužno da se uklapa sa obrascem koji imaju muškarci. U stvari, vrlo često se ne uklapa uopšte, ali to ne umanjuje lepotu ovog iskrenog komplimenta. Taj obrazac se ne može opisati, niti objasniti, on prosto postoji, zakopan negde duboko u primarnom limbičkom sistemu i povremeno izađe na videlo. Kada ugleda dobre sise. Ili kada nešto teško zajebeš kod drugarice, pa hoćeš da se izvučeš (ako ima dobre sise, i ona zna ako ne odgovara mističnom obrascu, zato ovaj kompliment nikada ne može da bude lažan).
-Mislim ono, znam ja da ti mene mrziš i to, ali ajde bar da pokušamo da se nekako složimo. Eto, ti si pametna osoba, toliko ti priznajem.
-Ajde dobro, mislim stvarno te mrzim, ali jebiga, imaš super sise.
-Jaooooo, hvaaaala....
-Ne stvarno, vidiiii ih....
-Dobro, u redu je.
-A viiiiidi kako su slatke. Bući, bući.
