Veoma rasprostranjen tip studenta. Zapisivanje svega šta profesor kaže na predavanjima (nezavisno od toga koliko je to relevantno, bitno ili nebitno) shvata kao imperativ.
Zbog toga pribegava tzv. "stenografiji": brzom pisanju (sa puno logičko-stilskih i pravopisnih grešaka),pisanju skraćenica, simbola, kineskih hijeroglifa, bilo čega što može relativno brzo da nacrta a da ga to asocira na pojam koji zapisuje.
Najčešće kasnije ni sam ne shvata šta je napisao jer mu sada te slike izazivaju po 50 asocijacija a najviše mu liče na mandarinski koji je pisao nepismeni Arapin, nastaje opšta konfuzija, te onda ono vreme koje je "uštedeo" na normalnom zapisivanju teza i bitnijih rečenica sada svojski troši na dešifrovanje svojih spisa.
Zanimljivo je da lenji studenti koji od njega pozajmljuju beleške postaju izuzetno vešti ili čak mnogo bolji od samog autora u njihovom dekodiranju.
Kizo: Ej Šomi, da nemaš slučajno beleške sa ovog zadnjeg predavanja? Mrzelo me da pišem.
Šomi: Ma i meni isto, evo kopirao sam Džonijeve, pogledaj ako hoćeš.
Kizo: ŠKK je ovo!?
Džoni Stenograf je prevazišao samog sebe, daj brzo Tolkinov Rečnik Sindarskog, možda nam se posreći pa i skapiramo 2-3 definicije...
Ali tako on sve vreme ima utisak da ozbiljno studira, a okolina se pita kako to da ne polaže ispite kada je redovan i na predavanjima i u čitaonici.
Vr`!!!
+++