Veoma rasprostranjen tip studenta. Zapisivanje svega šta profesor kaže na predavanjima (nezavisno od toga koliko je to relevantno, bitno ili nebitno) shvata kao imperativ.
Zbog toga pribegava tzv. "stenografiji": brzom pisanju (sa puno logičko-stilskih i pravopisnih grešaka),pisanju skraćenica, simbola, kineskih hijeroglifa, bilo čega što može relativno brzo da nacrta a da ga to asocira na pojam koji zapisuje.
Najčešće kasnije ni sam ne shvata šta je napisao jer mu sada te slike izazivaju po 50 asocijacija a najviše mu liče na mandarinski koji je pisao nepismeni Arapin, nastaje opšta konfuzija, te onda ono vreme koje je "uštedeo" na normalnom zapisivanju teza i bitnijih rečenica sada svojski troši na dešifrovanje svojih spisa.
Zanimljivo je da lenji studenti koji od njega pozajmljuju beleške postaju izuzetno vešti ili čak mnogo bolji od samog autora u njihovom dekodiranju.
Kizo: Ej Šomi, da nemaš slučajno beleške sa ovog zadnjeg predavanja? Mrzelo me da pišem.
Šomi: Ma i meni isto, evo kopirao sam Džonijeve, pogledaj ako hoćeš.
Kizo: ŠKK je ovo!?
Džoni Stenograf je prevazišao samog sebe, daj brzo Tolkinov Rečnik Sindarskog, možda nam se posreći pa i skapiramo 2-3 definicije...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ali tako on sve vreme ima utisak da ozbiljno studira, a okolina se pita kako to da ne polaže ispite kada je redovan i na predavanjima i u čitaonici.
Vr`!!!
+++
Da znaju da od toga pare mogu dobre da se naprave... +++
Ovo sa rečnikom si ubo majstorski. ++