Jedna od iritantnijih pojava na ionako iritantnim televizijama u Srbiji. To je novinar koji pogrešno i preozbiljno shvata činjenicu da su ljudi koji se bave javnim poslom dužni da polažu račune javnosti (to jest njemu), tako da ih ne tretira kao goste televizijske emisije, već kao posetioce istražnog zatvora. Ponašanje mu je svojevrsna kombinacija nevaspitanja i šizofrenije. Govor mu je pun strogoće, agresije i težnje za dominacijom, a naročito voli da prekida gosta i postavlja mu novo pitanje pre nego što je uopšte imao vremena da odgovori na prethodno. Ima ih mnogo, ali nabrojaću klasične predstavnike - Jugoslav Ćosić, voditeljke beogradske hronike na RTS-u (i ona hiperaktivna Rada i ona druga dobra matorka). Navešću primer ove poslednjepomenute, ne previše izmenjen...
-Recite mi, opet se dogodila krađa telefonskih kablova...
-Jeste. To je...
-Koji je to put ove godine da se to već događa?
-Sad sam to hteo da kažem. To je peti put ove...
-A kolika je šteta načinjena?
-Tri miliona dinara. Sveukupno ove godine...
-To je dosta novca.
-Jeste. Problem je što...
-A šta vi radite na tome da se to spreči?
-Malo šta mi možemo da...
-Nešto sigurno možete da uradite.
-Pa kažem, malo šta možemo, preveliki bi bili troškovi da plaćamo čuvare, previše je tačaka koje bi morali da pokrijemo, to je...
-Kažete troškovi... A šteta je višemilionska. Zar nije bolje da platite čuvare?
-Pa već sam to pokušao da vam objasnim, ti troškovi bi bili još veći, jer...
-Znači, vi ništa nećete uraditi?
-Nisam to rekao. Mi smo već otpočeli sa...
-Dobro. Dragi gledaoci, čuli ste, rešenja očigledno nema. A sad, idemo na rubriku "gledalac reporter"...
Pošto su pretnje/psovke kopulacijom sa majkom i sestrom ušle u svakodnevni govor i obesmislile samu pretnju/psovku, dovitljivi plebs je smislio nov način davanja do znanja sagovorniku da je njegovo dotadašnje ponašanje postalo neizdrživo i bude li nastavio da se koristi istim radnjama i vokabularom ubuduće, poziv istražnom sudiji i patologu je neminovan čim policija obezbedi mesto zločina i uokviri kredom već rahmetli bezobraznika jer nikakav drugačiji scenario, jednostavno, nije moguć. Gore napisana rečenična forma se u kratkom roku od svog nastanka odomaćila u našem narodu jer je moguće prostim nadovezivanjem stare, dobre penetracije tetkinog rča i majčinih usta dobiti uber pretnju/psovku, a naročito je često korišćena u ugostiteljskim objektima duž južnog dela državnog puta M22, poznatijem kao Ibarska magistrala.
Miloje: Milisave, bude li onaj tvoj mamlaz od sina opet dirao moju ćeru dok peva kod Raje u kafani, ono sto je deda Mića uradio Turcima kod Jedrena i Švabama na Solunskom frontu će bude ništa 'spram onoga što će teb' i njeg' da snadje.
Milisav: (xexexe, mali je opasan na tatu) Dobro, bre, Miloje, će da mu kažem, da l' zbog toga da me prekidaš dok gledam dnevnik, sad treba da puste šta je Voja danas sve poručiJo iz Haškog kazamata ovim izdajnicima i stranim plaćenicima.
Miloje: Nemoj ti meni "će da mu kažem", nego da je ne dira više, seno ću da ti zapalim!
Milisav: Kome, bre, ti seno da zapališ?!? Iščupaću ti noge iz dupeta da ni u kolicima ne možeš da sediš, jebem'iti prvi red na sa'rani i sitno žito, Ščuo?!?
Ne misli se na glavni voditeljski par, već na one koji se javljaju iz svake države ponaosob kako bi pročitali glasove. Njihov govor je poput govora mis sveta, sve se unapred zna, prvo se zahvale zemlji koja je organizator za fantastičan šou, pa onda pohvale izgled voditeljke, eventualno nešto promrmljaju na jeziku te zemlje koja je domaćin i krenu u čitanje glasova. Kada stignu do 12 poena naprave dramsku pauzu poput Saše Popovića u zvezdama granda, misleći da se mi kidamo od neizvesnosti kome će 12 poena otići, iako mi znamo da tih 12 poena ide susedu (Bosna Srbiji, Azerbejdžan Turskoj, Belorusija Rusiji, Kipar Grčkoj, Monako Francuskoj itd.) ma koliko god ta pesma bila dobra ili loša.
Pseći govor tela i izraz vrhunskog poltronstva i poniznosti. Inače, među ljidima vrlo cenjene veštine.
Visoko kotirane na listi poželjnih osobina podvijanje repa nije moglo da ostane samo pseća privilegija. Hteli smo i mi da imamo TO. Na kraju smo uspeli, kao i uvek i kao u svemu. Mada, težak anatomski hendikep nedostatka repa nas je totalno osakatio u mogućnostima da i bukvalno podvijamo rep. Ali zaboravili ste na magiju imporovizacije jer kao surogat repu i njegovom podvijanju pade nam na pamet da u te shvrhe upotrbimo mozak i ostatak tela. Da, pa time možemo sve, možemo čak i nepostojeći rep da podvijemo. Simulacija, ali uspešna, malo spuštena ramena, blago povijena glava i kičma nadole, opuštena muskulatura lica uz laskave zvuke palacanja jezikom i eto efekata podvijenog repa. Čak raskošnijeg i delotvornijeg. Kad se bolje razmisli, mogućnost da stvarno imamo rep bi nas samo ograničavala u bogatstvu i raskoši prezentiranja poltronskih veština.
Kontraverzni pokojni fudbaler, a samim tim što je pokojni i bivši reprezentativac Obale Slonovače sa falsifikovanom krštenicom. Puno ime mu je Žilimi Jaja Ture.
Po prelasku u Romunski Rapid, postaje nerazdvojan prijatelj sa Šipu Racom sa kojim i prelazi u paketu u Kalčo, gde čini stub odbrane jednog Sicilijanskog giganta ali biva uvučen u svet droge i orgija koji je došao glave njegovom najboljem prijatelju Šipu Racu, koga je isprangijao legendani Divi Gavajo kada ga je zatekao kako mu spava ženu, čuvenu Sajsi Galoma vlasnicu modne linije Sajsi Kuđo.
Nakon toga karijera mu kreće silaznom putanjom i da bi finansirao svoju zavisnost od koksa počinje da snima pornjave ali ubrzo umire od fatalne količine gudre i vijagre i to u sred scene sa čuvenom MILF-ačom Pica Kojama u koju je potajno bio zaljubljen od malih nogu.
Na sahrani govor je držao njegov bivši saigrač Toti Žemka koji je morao da stane na pola govora jer nije mogao da priguši jecaje.
- Tebra mojne tako da me gledaš da te ne bi isprangijao.
- Alo bre indijanac Žilimi Jaja.
Kaže se za nekog ko previše oponaša nečije postupke, reči ili ideje, a ni sam ih ne shvata. To se obično završi tako što se gore pomenuti postupci i reči svedu na idiotizme.
Tito drži govor u kome izjavi kako neprijatelj nikada ne spava. Svi u publici su se smorili u toku govora i zadremali, samo jedan tip iz prvog reda napeto sluša. Po završetku govora Udba hapsi tog tipa jer, je li, jedini nije spavao.
Mozda se ocigledno muvanje ne desava bas cesto, ali devojke zapravo mnogo cesce muvaju frajere nego sto to oni misle.
To je jako suptilno i cesto muskarci ne primete jer misle da su oni smuvali devojku a zapravo je obrnuto.
To je umetnost, momci :D
Ocigledno muvanje : prici decku i poljubiti ga (pre toga NE poslati izvidnicu)
Ne toliko ocigledno muvanje : Govor tela je ponekad dovoljan
Zanimanje koje sam ja cesto poistovecivao sa vrhuncem gluposti sve dok nisam dobio priliku da porazgovaram sa ljudima te struke i shvatim da sam ih mnoogo precenio. U zelji da dokazu da su pametni cesto u svoju terminologiju ubacuju prefinjene reci ali ih to, zbog nepravilnog izgovaranja, jos vise ukopa.
Pre neko vece izbila frka na rodjendanu, dolaze panduri i jedan od njih zapocinje standardan govor:
-Momci ja razumem sve, i da izadjete u grad, i da se napijete, al' da napravite ovakav EKSCEG!!!, to nikako ne mogu da razumem.
Kad bi doslovno primenjivali onu Vukovu "Piši kao što govoriš" onda bi se ovako pisalo "Ne ume da hoda"
-Vid'ga,ženo, Mijat al' se uneredio pa nume doda?
-Joj Milisave oj dumrem od tvoj govor. Sve me stid poje' kad progovoriš medj' ljudima. Nemo' me brukaš više!
Osobe čija se svrha postojanja zasniva na dovođenju Beograđana do ludila. Karakterišu se načinom govora opisanim u medicinskim rečnicima pod: „šlog“ , „moždani udar“ ili „kap“ . Gotovo je nemoguće imitirati taj govor bez pravljenja grimase a la Beyonce . U stanju su da iz 2 reči/min pređu na 180 reči/min u toku jedne rečenice.
Oni nikada nisu iza ili ispred tebe više od dva mesta u redu. Oni nikada nisu tu kada poneseš slušalice, nikada kada si u društvu. NE! Ta pakosna stvorenja u čitaonicu ulaze samo kad si ti tamo da bi prepričali koga su videli kod semafora/kontejnera/kružnog toka ili kakve druge unikatne pojave za gradove zapadne Srbije.
Primer broj 1
(U sred posla, trkeljišem mašinu koju prvi put vidim u životu)
Č: Koleeeeeeegaaaaaa jel bi mi objaaaaaaaasnio kako raaaaaaadi taj spektrofoooooootometar.
( pizdim jer ne znam ni gde se otvara, a asistent puši buksnu ispred )
Ja: Ne znam Marijana, vidiš da pokušavam da provalim
Č: Menijerekaoasistentdatrebadapritisnešovo duuuuuuuuugme
(šta reče ova jebote, jednu reč nisam razumeo )
Ja: Mmmmm da, da...
Primer 2
(Četvrti sat čekanja u redu za povlasticu, 30 sekundi nakon što mi je nestalo baterije na telefonu)
Č1: OOOOooOooOOoOOoooooo
Č2: eeEeeeeeEEEEEeeeeeee
Ja: (Oh ne čačanski etno pozdrav, najebao sam)
Č1: Znaaaaaaaaaš kogaaaaa sam videeeoooooo
Č2: Koooo(n)gaaaaa
Ja: (jao ovaj još priča kroz nos. pa ako ga ne odrobijam dobro je prošao)
Č1: Pa MiiiiiiIIIIIiiiiiiiša (karakteristično čačanski akcentovano, dugosilaznopauzlazno , obeležava se u literaturi sa ~ )
Č2: ajoooooOOOOOooooj MiiiiIIIIII(n)šo, pa jaaaaaaAAAaaa sam mislio da je oooooooon u zaaaaa(n)tvoru
Č1: MajoOoOok videosamgauKOOOOOOOOooOOoooooOOšutnjaku
Ja: (Nije u nego na, i nije KooOooOwhatever nego Košutnjak jebem ti mater primitivnu)
