Čovek koji posle trećeg piva ume da proširi teoriju relativiteta.
A:Tebra, sve je relativno...Prošo si kroz tu crnu rupu milion puta, a i dalje pričaju da si glup ko q na kub...
B:Još milion puta ću da prođem, al me i to zabole šta pričaju...Ja sam i dalje q, a ti nikad nisi ni bio...
(za primer je utrošeno 6 piva)
Ljeta Gospodnjeg 1813. rodio se jedan od najvećih sinova naroda sa ovih prostora. I od prvoga dana se znalo da je predodrijeđen za velike stvari, zaključiše Tomo i ostali glavari okupljeni oko ognja tog hladnog novembarskog jutra. Šta činiti sa mladim Crnogorcem? Neki predlagahu da se da na velike škole, a neki, s obzirom na pripadnost relativno visokom narodu te se mogao očekivati visok rast mlađanog Njegoša, da se da u kampove košarkaške. Prisutno je i bilo razmišljanje da se pošalje u Ameriku, gdje bi na nekom od koledža mogao spojiti obije stvari.
Ipak, sjutra, stiže vijest da košarka još nije otkrivena i da se čeka da se rodi ovaj što je otkrio. Razočarani glavari, ipak ga poslaše na te velike škole a od košarke ništa ne bi i nije zabilježeno da je ikad zaigrao tu igru međ' obručima.
Ali, u narodu osta, i spominjaše se od tada, da kad se neko u nešto ne razumije da se razumije ka Njegoš u košarku. Kako tada, tako i danas.
Izraz za ljude, stare, iskusne i strastvene lovce i pecaroše, i stare i iskusne švalere, ili u najbolju ruku, za ljude, koji su sve od ovde nabrojanog, lovačke priče ovih ljudi su često zanimljive...
Ovi ljudi nisu isključivo lažovi, koji izmišljaju sve svoje priče, već je stvar i u njihovom daru pripovedanja svojih zanimljivih životnih događaja i dešavanja...
Stari strastveni švaleri, koje je vreme već pregazilo, prepoznaju se po njihovim dvosmislenim i trosmislenim šalama koje aludiraju na seks, seksi vicevima i više istinitim i manje istinitim pričama iz svojih (relativno) bogatih ljubavničkih života i ljubavničkih života drugih...
Poznati su po tome što se benigno šale sa svima, i sa omladinom i sa starinom i po davanju saveta omladini, koji su pravo blago od bisera, što život znače za istu...
Reklo bi se, da se diče svojim ljubavničkim životom i kao da se ponekad prave važnim zbog istog, pa otuda i sleng za njih...
Osoba ženskog pola, koju je muškarac relativno nedavno upoznao, mada ne mora biti presudno. Sa njom deli mnogo stvari koje inače deli sa bliskim prijateljima, možda čak nekad i više od toga, iako nju ne može nazvati drugaricom, jer ipak želi nešto drugačije. U potpunosti ga otvara, ali drži distancu, i dovodi do velike konfuzije u njegovoj glavi. Ne može je nazvati ni samo poznanicom, jer oseća da je ona više od toga.
Konverzacijski flert isijava u vazduhu, ali fizički ima postavljenu blokadu točkova. Muškarac tone sve dublje, već se upecao, želeo bi sutra da je vidi kako oblači svoje stvari i zove ga da i on ustane, jer ona žuri. Blokada opet, sada je povukla i konverzacijsku ručnu kočnicu, i flert postaje emotivni izliv njenog života koje njega dotiče donekle, ali mu ubija koncepciju i spušta svaku želju za daljom konverzacijom.
Naposletku, ukoliko se prevaziđu mentalne barijere, možda će kandidatkinja promeniti status u nešto više, a da nije "drugarica". U najgorem slučaju, ostaće samo "poznanica".
Ukoliko obrnemo polove, defka se može zvati "Kandidat".
Sportista bilder/bodibilder se bavi gradjenjem skladnog, proporcionalnog, masivnog, cistog, jakog tela. On se trudi da muskulaturu tela podigne na visi nivo i da svoje misicne proporcije uskaldi kao fascinantnu celinu olicenja zdravlja, snage i lepote. Bodibilding je individualni sport koji zahteva vise vremena od ostalih sportova jer jedan terning traje citav dan, zato se za bodibilding kaze da se ne trenira nego zivi. Bodibilding se sastoji iz vise komponentni podjednako vaznih, proces izgradnje tela pocinje u teretani gde se misicna vlakna "cepaju" pod uticajem opterecenja, da bi se dalje fazom ishrane nadogradila, zatim sledi jako bitan deo, odmor. Treninzi se zavisno od ciljeva dele na aerobi i tezinski ili kombinovani tezinsko/aerobni, Ishrana se bazira na velikom unosu gradivnih elemenata proteina, dovoljnom unosu UH i relativno niskom unosu masti, prosti seceri se izbegavaju, izbegavanje katabolickog stanja i podsticanje anabolickih procesa osigurava se cvrstim snom od minimum 8h. Obrazovna struktura bodibildera je na jako visokom nivou tako da je vecina fakultetski obrazovana.
Ukratko!
Jedini nacin na koji mozes podeliti ljude je da ih podelis u dve kategorije. Procenjivati da li su dobri, ili zli, pametni, ili glupi, obrazovani ili neobrazovani, isuvise je plitko i relativno. Ali sasvim jasno mozes videti da jedni imaju nekakvu svoju pricu, da su nasmejani ili uplakani, depresivni ili vedri,da zive neko svoje ludilo. Mozes im po osmehu, po pokretima, po nacinu na koji pristupaju ljudima videti da imaju strasti, bili mrgudi ili dvorske lude. Razgovarali s njima o svetskoj ekonomskoj krizi ili o sportu i onoj stvari, na njima se uvek ocrtava taj lični pečat. Nevezano za to da li su prosli sito i reseto, ili su ziveli povuceni u svoj cosak, na njima se ocrtava zivot i mozes videti da su oblikovali svoju pricu. Ljudi koji nemaju pricu imaju samo onu turobnu prazninu u ocima, ono sto su proziveli morali su jer im se nametalo, sve sto su pokusali je da se uklope u masu, ali bez strasti, bez price... S njima mozes da pricas o svakodnevnim aktivnostima i smislu zivota, ali ne o zivotu samom, to im je teska tema, jer se nisu potrudili da sami iskreiraju isti.
To jest - šliht lock iliti pretplata na šlihtanje. Zašto pretplata? Zato što "normalno" šlihtanje (šlihtanje po potrebi) nije dovoljno. Da bi superšlihtara (poltronus maximus) uspeo da izvuče najviše za sebe, a najmanje za druge (po mogućstvu ništa), potrebno je da non-stop, kao dragstor bude u ćmrlji osobe kojoj se čepi (figurativno, naravno - ne budite perverzni).
Elem, šliht lok funkcioniše po principu: "da, šefe - apsolutno se slažem sa Vama". Prosto kao pasulj (relativno). Ne, nije to sve - nikako: čmrljognjurac (anus voršipus) mora konstantno raditi na "zapršci" šlihto-beseda. Svako može da se šlihta jednom do dvaput nedeljno (eventualno triput, ako ima snage, volje i manjka samopoštovanja) - naš "dragi" šlihtlok komandos to mora raditi gotovo celokupno radno vreme (u polučasovnoj pauzi za ručak mora nesrećnicima koji su u njegovom društvu hvaliti šefa na sav glas, ale aleeeee).
Nije to laka rabota, ne, ne, ne! Moraš biti zaista "obdaren" za takav "hobi" - nešto kao Neo, samo u mnogo mračnijoj varijanti. Puta deset.
Prestati, zbataliti neku lošu naviku. Preboljeti zavisnost, ili pobijediti je. (U nekom ranom stadijumu se pobjedjuje, kasnije može samo da se preboli).
Izraz se koristi odavno(relativno, je l'). Koja je prva povezanost bila, ne zna se(ili ne znam). Uglavnom, podsjeća na skidanje skorčale masnoće sa dna tiganja. Sundjer, feri, voda... Struganje, odvajanje, skidanje. Gomila lepljive smješe na rukama, sluzave niti izmedju sakrivene glatke površine i prstiju. I opet kidanje veza, otcjepljivanje, pranje ruku, ubijanje mirisa. Potapanje ostataka. Ispiranje.
Svi se skidaju. Sve je više potrebe za skidanje sa novih stvari, na koje nikad nismo sumnjali. Sve je više skidanja sa starih stvari, za koje smo misli da smo naučili. Ljudi koju se ne skidaju, umiru od dosade...
Ali to je kraća briga. Ono što smeta, je što se svede na naviku. Koja je sama po sebi loša. I onda skidanje, da nas ogoli, isprazni i otrijezni, pa da nabermo novi buket stvari i pretvorimo ih u navike.
Narkotici, alkohol, cigarete, kafa, video - igrice, društvene mreže, čokolada, sms poruke, koka - kola, pomfrit, glasna muzika, nespavanje, spavanje, posao, drug, bračni drug, dijete, teretana, tetoviranje, plastična hirurgija, kupovina, garderoba, automobili, sportski prenosi, tv - serije, seksualni partner, poslovni partner, rulet, poker, kladionica, kolega sa faksa, seks, ljubav.
Sa neverovatnim porastom urbane i suburbane metroseksualne populacije, ambalaža postade najbitniji deo svake industrije, naročito kozmetičke. Nema tu ništa što je taj bogom dani kolagen koji rešava sve probleme: od podbratka i spalih obraza do otromboljenih sisa, toliko velik molekul, da ne može ni da prodre u tu kožu koju treba da ponovo učini elastičnom poput dvanaestogodišnje kineske gimnastičarke. Na kutiji piše kolagen plus, i to mora da se kupi. Naravno tu su i čitave studije o tome kako urbani i osvežavajući parfemi za muškarce treba uvek da se pakuju u širokim bočicama kao trokrilni ormar, krupnim kao i njihovi vlasnici koji su popili ceo periodni sistem, a ženske u nežnim i duguljastim, ili pak okruglim, za one koje se oporavljaju od viška kilograma posle porođaja, ili se teše kako su građene kao jabuka (nisi, debela si, macxko, cmok). Naravno, mudro je zapamtiti i da ako ubacite miris mente u vodu za ispiranje usta roze boje, da ćete biti streljani kao nemetroseksualna osoba, čije seme treba zatreti sa sve vašim roze mentolom. ZA ROZE BOJU JE CIMET! Sličan problem se izgleda pojavio i u drugim industrijama. Šta će ljudi, izgleda da će uvek pre da biraju lepo, nego korisno.
-Jao, slatka, vidi što sam kupila novu kremicu, ima tri puta više kolagena i hijaluronske kiseline, nego standardna pomada, a vidi kutijicu! Pored ima i testić kakva si ličnost, pa ti na osnovu toga udele drugu boju kutijice. Ja sam dobila ovu ciklamu!
-A to što ni 50% toga neće stići do tih tvojih bora...
-To su samo tragovi umora, dušo...
-Tragova umora, to ništa. Mesto da rade na nosačima tih supstanci, kao što se izgleda samo Japanci zanimaju, oni samo dizajniraju. Bar da si uzela onu vitaminsku kremu koja bi koliko toliko pomogla, znaš, ona bela obična...
-A, ti mi nešto znaš. Odbijam da prihvatim stručni savet od osobe koja gugla Dracorex Hogvortia. Viiiiidi jeeeee!
_______________________________________________________________
-Gospodine, ako ne uspete da smanjite nivo stresa, umrećete!
-Ali on je besmrtan!
-Ko je ovde farmaceut? Besmrtnost ga neće spasiti ovde. Sada, pored regularnog, da li vas mogu zainteresovati za ove kreme sa mirisom cimeta, pored toga što lepo mirišu, naučno je dokazano da su ponekad relativno uspešni u lečenju stresa*.
*potvrđeno na 1,564 korisnika i jednom relativno nervoznom basetu
Znak raspoznavanja prosečnog hejtera sa ovih prostora u njegovoj endemskoj sredini i endemskim godinama. Retoričko pitanje sa nesagledivim mogućnostima variranja i primene u evridej hejtu prema životu & drugim zločinima a da je pritom relativno opravdano utemeljeno na istini koja se krije u sopstvenoj aluziji mu.
Jer naš čovek se u Golgoti preživljavanja u "divljini" podno ovog parčeta neba za sve ove godine stradanja navikao razočarati u sve i svja, pa čak i u glagol "razočarati", a povremene kolektivne pobune u cilju poboljšanja opšteg životnog standarda bile su akutne i, ispostaviće se, krajnje "kratkog hoda". Verovatno zbog toga što se razočarao i u hodanje, tja, ko će ga znati. Elem, sve ovo dovelo je do toga da narečeni potpuno "izgubi kompas", ode u kurac i zadrži se tamo na neodređeni period vremenskog kontinuuma.
Uostalom - kada je vremenski kontinuum ikome doneo nešto dobro?
- Milovane, 'ajde molim te idi da pokupiš malog iz vrtića, ja moram da skuvam ručak...
- Vrtić...Kada je to ikome donelo nešto dobro?
...
- Tata, idem ja u školu polako...
- Eh, sine moj...Kad je škola ikome donela nešto u životu...
...
- Ćale, ae daj neku kintu, treba da se vidim sa Anom i to...
- Sa Anom i to...Ma, kad su devojke ikome donele neku vajdu?! Samo ostanu trudne i zajebu te za ceo živ...ovaj, drži 'iljadarku i beži mi s očiju.
...
- E, pa, dragi roditelji, želim da vas obavestim da smo ja i Ana odlučili da se venčamo!
- Jaooo, sine, ljubi te majka, da ste mi oboje živi i zdra...
- Njah, kada je brak ikome doneo nešto dobr...
- *E SAD JE DOSTA, MILOVANE!!!* Ceo, bre, život te slušam kako nam truješ dete i govoriš mu da ne vredi živeti a on odsluži vojsku, završi fakultet, dobi pos'o i sad hoće da se ženi k'o svaki normalan čovek a ti i dalje po starom! Ma, kud te nisam šutnula onomad kad sam trebala nego sam sa tobom još i dete naprav...ovaj...Sine, 'oćeš da trkneš do radnje po neki šampanjac, a? Valja se...
