Verzija čuvene ollanikove nakon individualno stučene gajbe Jelenka.
„od drveta ne vidi šumu“
Manifest lokal patriotizma. Ta vukojebina, smještena negdje u blizini Božijeg međunožja, toliko ukopana u planine da se sunce vidi samo dva sata oko podneva, je raj na zemlji. Idila opjevana u pjesmama romantičara koja sidu leči.
- E, vidi jagode jesu fine. 'Oš malo?
- To nisu jagode, gle kol'ke su k'o jabuke. A kisele k'o limun. Kod mene gore one šumske u oko da ti stanu, ali zato med medeni, tope se u ustima. A kad uđeš u livadu gdje ih ima, ona se crveni čini ti se ima ih mali milion. A kad počneš brati vidiš da ih je samo za šaku, što samo čini slađim one koje si ubr'o.
- Aj ne seri nego mi dodaj vode.
- Vidi ti ovdje kakva je voda. Žuta. Jeb'o mater ako mi nisu i zubi počeli žutit' od nje. Kod nas gore ona 'ladna, za srce ujeda. A čista, čista k'o suza. Dolazili ovi iz Beograda htjeli da flaširaju, no mi nismo dali.
- Jes'. Pa što se ja onda otrova' kad sam pošli put pila tu tvoju vodu?
- Nisi navikla na zdravo. Ne može organizam da ti podnese nešto takvo.
- Ja, ja selo moje lepše od Pariza.
Dronfulja nad dronfuljama. Riba koja je svesna da čim prođe ulicom izaziva momentalni porast alatke kod svakog muškarca i neverovatnu eskalaciju zavisti kod žena, i zato kao da namerno izaziva sa suknjicom koja je tek nešto duža od trake za kosu.
- E brate, je l' si video Maju sinoć u gradu? Meni nije bilo dobro...
- Au brate, ja bi' to jeb'o sve i da mi prenese sidu, triper i šta sve ne... Kakvu je samo suknjicu nosila, još malo kraći minić pa da se vidi pičić...
Kurvanjski potez od strane žene koja bi da pravi majmuna od tebe. Nadrkala se, al ne samo da nece da ti kaže zašto, već hoće i da se osetiš glupim i nesposobnim.
Mara i Mirko kreću u krljanje. Nakon 5 minuta iscrpne predigre, Mara prelazi na trominutni oral koji se nastavlja u misionarku, cirka 7 minuta. Iz misionarke Mirko okreće Maru na stomak, 2 minuta petljanja oko prave rupe, podizanje Mare na kolena i uspešna penetracija s'zada, nastavak koitusa jednolicnim umerenim tempom. Nakon tacno 4 minuta, Mirko ga vadi i svršava Mari na leđa. Mirko se baca na krevet, hvata pljuge i zadovoljno pali jednu, dok Mara besno ustaje, uzima Mirkove gaće (ionako su prljave) i pokušava da obriše spermu sa leđa, pritom isfrustrirano frkćući jer ni ovaj put nije svršila i odlično zna da se Mirku jebe za njene orgazme (jednom joj je čak rekao da ne veruje da ženski orgazam postoji, već je to izmišljotina onih raspalih kurvi iz Seks i grada). Nadrkana Mara baca prljave Mirkove gaće direkt njemu na facu.
"Alo bre, koji ti kurac, šta mi bacaš te smrdljive gaće na facu?! Koji ti je? Ja sam mislio da si baš uživala, stenjala si ko da te Ron Džeremi tovari!"
"Znaš šta kretenu, ako ti sam ne znaš šta mi je, onda ja to tebi ne mogu sad da objašnjavam!"
"A?!"
kres varijanta
ona: "ne mogu ja da budem ni sa kim...a moze neka varijanta 'vise od druga, manje od decka'"
on: "ah...daj sta das"
Nema šanse. Nikako. Ni za živu glavu.
Krajnji izraz odbijanja bilo čega što smatraš da nikada nećeš reći ili uraditi, jer u principu i nemaš ništa vrednije od života, ma kakav on bio.
Možda ne kulji izraz od, ni za brdo karamela i od, ni za hektar gibanice, ali svakako stariji.
- Je l' bi jeb'o u isto vreme Mariju Šerifović i Mariju Milošević za soma evra?
- Njih dve ne bi jeb'o ni da mi život zavisi od toga.
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Nikola, zovu iz finansija da odeš po račun što im je stigao, pa da odneseš direktorki da pogleda.
- Bole me kurac.
- U jebote, šta ti je čoveče? Čemu taj bes?
- Ma daj bre, koji ozbiljan bezobrazluk. Iz finansija, čiji su i posao računi, zovu da ja pređem pola kilometra, da bih odneo račun direktorki koja deset metara udaljena od njih. Pa ni da mi život zavisi od toga ne bi otišao.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Što mi se jede nešto slatko.
- Imam neku Za-Za čokoladicu. Hoćeš?
- To sranje ne bi pojeo ni da mi život zavisi od toga.
- Nikako da je uvalim nekome. Već šest meseci mi stoji pored kompa.
Za onog čoveka koji se rukovodi devizom "daj šta daš", ne bi li ućario i potpuno bezvrednu stvar, kad već ne može izvući nešto vrednije, pretvarajući je tim postupkom, bar za trenutak, u dragocenost.
Po nepisanom pravilu, najveći broj sakupljenih stvari mu nikada neće poslužiti.
Ali na svaku od njih gleda kao tvrd i čuvaran domaćin, misleći "može mi za nešto valjati", koji se sa vremenom saživi sa svakim od nepotrebnih i neupotrebljivih predmeta, potpuno zaboravi zašto je neki predmet sklonio i sačuvao, a najdraži su mu oni za koje uopšte ne zna šta bi s njima.
Ja: (vičem, jer mi je svega dosta) Šta će ti, bre, ćale ovaj neispravni motor od vartburga, ova kurbla od pre-anlaserskog automobila, ovaj predratni Obodov kompresor, crno-beli ekran od televizora, štampana ploča od komodora 64, žice, gajtani, vidi ovo: visoko-naponski kabl od trafo stanice, taman da se o njega obesim, pa da više skončam ovu agoniju, bre čoveče, ne možemo više ni da hodamo po kući, a da se ne saplićemo o stvari koje si ko zna odakle dovukao, još samo da se nabodemo na nešto pa da kolektivno dobijemo tetanus !!!
Ćale: Kako šta će mi ?!? Može valjati, još kako, šta ću ako mi baš to treba, a ja nemam!
A! A! Ovako mi je pri ruci, 'leba mi ne jede, a i sve to đuture me nije izašlo više od 2000 dinara!
Ja: (kiptim u sebi i dim mi izlazi iz ušiju, brojim u sebi do deset i mislim se:) Doći će i mojih pet minuta, raščistiću ovaj brlog na otpad gde mu je i mesto, pa makar mi to poslednje bilo !!! (Odlazim, šutirajući razbacane stvari ljutito nogama, šta god mi se nađe na putu)
Kaze se kad neko ide negde bez nekog posebnog razloga ili kad od toga puta nema nikakve koristi.
Ja:"Idem ja do Bezdana sa devojkom".
Keva:"Cime"?
Ja:"Biciklima".
Keva:"Pa crci ces do tamo, sta ti je".
Ja:"Pa idemo malo da se provozamo".
Baba:"Ma pusti budalu, vidis da ide da mu dupe vidi puta".
Veza potpuno neshvatljiva svetu, i što je najbitnije tebi. Kako takva prepička, može da bude sa njim, nikakvim, bednim, džiberom. Ona tako savršeno jebozovna, a on, nije čak ni neki arapin, pa da je smuva na džip, prosek, čak i ispod toga. Stadijum kad ne možeš da pronadješ objašnjenje za svoj neuspeh. Neš jebat i to ti je.
-Au, vidi kakva bijonsara brte.
-Što je divna, pazi retardiranog brata...
-Loooooooooool, brat joj krno žvaku.
-Nevera matori, ladno je taj šeta...
-Ju,ju,ju šta li ona vidi u njemu...
-Sigurno ima veliku kitu.
Opis izuzetno ružne ženske osobe.
