Drushtvena igra chiji naziv sluzi za umirivanje uchesnika u istoj koji je frustriran gubitkom.
Pera i Joca igraju -choveche ne ljuti se- , Pera ubedljivo vodi
(tri chovechuljka su vec u kucici i chetvrti stoji ispred),Joca je dobio prvu shesticu krece sa jednim chovechuljkom, pojede onog Perinog ispred kuce i nekim chudom ga pobedi...Pera iznerviran skache, hvata se za prvi tezak predmet i nasrce na Jocu u zelji da mu razbije glavu i lishi ga ruke kojom je bacao kockicu. Joca braneci se uzvikuje "daj brate smiri se to je -choveche ne ljuti se- ", Pera se smireno vraca na svoju stolicu uz rechi "igramo josh jednu!" ....i opet su najbolji drugari...
Tip veze koja se može okarakterisati jedino čudnom i nepredvidivom putanjom loptice prilikom drop-šota u tenisu. Na vrhuncu, deluje kao magija, savršenije ne može biti. Ali kada krene da pada, sve se sjebe svetlosnom brzinom. Ne stignete da shvatite šta se desilo i kako, a već u sledećem trenutku glava je puna nespojivih misli i okrutnih saznanja. Odskoka nema, pomirenje je zatrpano 3 metra ispod svih laži i hladnih emocija. Krenuti dalje je teško, nešto najteže u tom trenutku. Pogotovu ako je prva ljubav. Sedmo nebo se pretvara u deseti krug pakla, rastrgnut samo za posebne posetioce tog tamnog mesta. Gubi se volja za bilo čim. Hladan vetar udara u rebra, iako ga nema. I od njega se ljudi tresu više nego od običnog. Zajebana stvar, ljubav.
:Kafana, kreće Ljuba Aličić:
-Da si htela, zvezde ja bih skinuo, da si rekla nemam, ja bih ukraaaaaaaoo, da si htela sunce, ja bih goreeeoooo, toliko sam te dušoooo,voooooleeeeeoooo...:vraća glavu nazad na rame najbližeg druga:
-Ajde brate, nije jedina jebote, pogle kol'ko ima riba večeras ovde! :blag šamarčić:
-Ma neću bre ove ovde bre! Jooooojj...
-Ajde brate, videlo se od početka da će da bude drop-šot veza, ajde brate, osvesti se, eno vidi, one dve onde, gledaju nas. Ajmo do njih.
-Ma jebo te Đoković i drop-šot u dupe, Mariiiijaaaaaa! Ma-ri-jaaa! :seda nazad na stolicu i dovršava Jelen:
Govno koje se plašljivo promoli i brzo vrati nazad u svoje sklonište i više ne izlazi.
- Halo, halo! Da li je to Milan Tarot?
- Jeste, recite mi vaš problem...
- Pomagaj brate, već nedelju dana neće ništa da izađe iz mene...
- Nemate stolicu?
- Jest...
- Znao sam! Slušajte me, nađite kornjaču bebu sa Galapagosa, ubacite je u vc-šolju, sedite i ponavljajte ove reči ''kornjačo izađi, kornjačo izađi'' i vašim mukama će doći kraj...
- Živ bio prijatelju moj dragi, idem odmah to da probam, javiću ja ako... (tu-tu, tu-tu...)
- Haloo, imamo li nekog na vezi? Ko je sledeći? Halooo!!! Haloo...
Izraz koji dočarava obim i težinu gradiva koje prosečni student mora da naštreba za dva dana jer je pre toga ladio jaja i gledao u plafon sa prstom u nosu
Mare: Gde si Ćomi, šta se radi? Aj' do grada na kafućino?
Ćomi: Ma kakav crni kafućino. Imam kolokvijum za dva dana, tak'o nisam do sad a imam 300 strana. Zalepio dupe na stolicu pa ne stižem ni da pišam...kupio sam pelene za odrasle
Mare: Koji si ti car. Pazi da ti se ne ojede dupe.
Ćomi: Ma neće...uzeo neke sa puderom, sad mi dupe ko u bebe
Mare: O ljubi ga mama tako upišanog. Aj zdravo!!!
Uređaj čija je primarna funkcija podizanje nivoa ''kulosti'' glavnog junaka, jer će baš on biti taj koji će je deaktivirati sekundu pre eksplozije.
Trebalo bi napomenuti da su tvorci ovih krajnje ''eksplozivnih'' sredstava najčešće umobolni geniji koji ceo život drkaju nešto oko bombi pa se sada suočavaju sa deficitom ekstremiteta.
Dalje, ovi majstori su neverovatno uviđajni i obazrivi ljudi, toliko da bi Ned Flenders pored njih delovao bar zao. Oni će elemente svoje bombe povezati raznobojnim žicama, kako bi protagonisti obezbedili što lakšu deaktivaciju. Zamisli da Vilis ili Sigal otvori bombu na 00:10 do kraja i vidi sve iste žice? I šta sad kojupičkumaterinu da radi kad mu u scenariju piše da bi trebalo da se dvoumi između crvene i plave, a ono sve roze žice?!
Pored toga, ''bombaši'', teže tome da na svoju bombu stave što kvalitetniji displej kako bi junak u svakom trenutku imao uvid u preostalo vreme.
A preostalo vreme je velika misterija!
Misterija je zbog toga što ''bombaš'', iz velike ljubavi prema bombi valjda, namešta detonaciju na od 2 do + ∞ sati, jer ne bi bila fora da ostavi taman toliko vremena da se on evakuiše a ostale pobije, kao što je i planirao.
E sad kako glavni baja uspeva da potroši sve to vreme i deaktivira bombu na sekundu do eksplozije ostaje prekriveno mračnim velom misterije, najvećim delom zbog toga što je glavna glumica negirala bilo kakav ''kontakt'' sa glavnim glumcem za vreme snimanja.
Antagonista: '' Gospodine Bond......napokon ste pali pred mojom razarajućom silom.........Sada kada vas IMAM...mogu vam ispričati sve moje zle planove, i mogu vas povesti u obilazak moje baze, možda i neki Don Perinjon otvorimo pre nego što vas stavim u specijalnu stolicu koja ne radi.........tačno pored bombe! MUHAHAHAH, HAHA, KRLJHh.. :pumpica: ........ ufffff, izvinjavam se, astma znate... enivej, gde sam ono stao? Aha, PORED BOMBE!
Bond: '' Šrko da Bog da! Nešeš še izvuši! (Šon Koneri)
Antagonista: '' Pokrenite sekvencu za samouništenje!!''
ŽENSKI glas:'' Ti majnus ejt aurs''
Svaki fakultet poseduje bar po jednog. Megdan sa njim odlažeš koliko god je to moguće, kao uostalom i sve tvoje kolege. Šestak je mračna legenda, onaj kom se ne zamera, o kom ti pune glavu još od prve godine, kreten, namćor, govno od čoveka, pakosna mala gnjida zadovoljna šakom vlasti koju je dobila i koju će iskoristiti na svaki mogući način. Ako si imao sreće upisao si faks dve godine pred njegovu penziju, ako nisi - jebi se. Kod njega se ne kasni na predavanja, vežbe se ne propuštaju, ispit se sprema iz knjige koju je on lično objavio jer čovek je u svojoj struci neko zajebano mudo, višestruko nagradjivano i priznavano.
Nadimak je zaslužio zbog veoma jasnog principa ocenjivanja tudjeg znanja i zalaganja, od kog neće odstupiti ni za živu glavu, sve dok ga sa fakulteta ne proteraju penzija ili prevremena smrt. Ovaj sistem je jednostavan - Bog zna za deset, Tesla-Lekorbizije-Mikelandjelo-Šopen (zavisno od predmeta koji predaje) za devet, on za osam, jedan vrsni student koji je diplomirao pre osam godina za sedam, a retki medju publikom u amfiteatru za šest. Za većinu, nema nade dok se ne umilostivi.
Šestak je onaj idiot zbog kog štreberi pristaju na sedmicu, a manje agilni studenti na bilo šta. Zbog njega se napuštaju fakulteti nakon pet godina studiranja, nepotkupljiv je, imun na pretnje, položiti ispit iz osmog pokušaja kod njega predstavlja velik uspeh, ruši za sitnicu, zabranjuje ponovne izlaske kod njega u tri naredna roka i ne jebe živu silu. Često dodješ u iskušenje da ga opsuješ, pljuneš, ošamariš..No nekako se suzdržiš. Ponekad se zadesi da neki student popizdi dovoljno da bi mu spalio automobil ili ga vezao za stolicu i prebio, a imena tih heroja se dugo pamte i veličaju. Zbog toga, šestak neretko na ispite odlazi naoružan, jer vremena su zajebana i nikad se ne zna...
Možeš ga pobediti jedino na poljima gde njegova moć nije značajna - kada dodje da mu popraviš kola, prepišeš uput za specijalistu, prodaš foto aparat...Tada mu daješ do znanja da si ga dobro upamtio i da ćeš mu jebati milu majku, što mu daje novu snagu da ode na ispitni rok i poobara 147 neobrazovanih, loše vaspitanih i lenjih maminih i tatinih kretena koje mora da spreči u nameri da svojom nestručnošću nastave da sjebavaju svet.
Vremenski period,iscekivan tokom cele nedelje...Pruza toliko mogucnosti da dok se odlucimo za najbolju,prodje.A kad prodje,shvatimo koliko smo je bedno utrosili...
Nedelja popodne,razmisljam...
Mogla bi sa ortacima na basket...Ili bolje fudbal...Ma jok,kisa ce...Bolje PES...Ili sa ortakinjama do kafica...Ma jok,ostaje mi se gajbi...Upalim tv,nema nista,po obicaju...Mozda i krenem da ucim danas,evo,za 5 min..i tako u nedogled,od izlazenja odustanem,ucenje odlazem,vrtim sve kanale dok mi se zenice ne rastope,pa potamanim sve jestivo,i na kraju se zavalim u stolicu i ukljucim net...I tako se nedelje vrte u krug,a za svaku sledecu imamo NEVIDJENI PLAN !
Totalni fataliti industrije. Gomila sluđenih ljudi, koji kao muva bez glave jurcaju kroz tržni centar, bivaju startovani od strane stomatologa (čitaj. lokalni prevarant, dnevnica 2 000 din, bole ga patka).
Majka sa malim detetom, naravno razigranim đavolčićem. Seda na stolicu. Lepa kosa, svezana u rep, neutralna odeća, bukvalno čovek da je ne primeti. Ali, kurac. Stomatolog je provalio da ona ima karijes na četvorci, da joj je zubna gleđ otišla vragu, a dentin je nagrižen. Ali, gospođo... nemojte se sekirati, tu je nova pasta, es tri'iljadedvesta superstenžn, koja će vašu gleđ vratiti kao u mlade ždrebice.
Dalje. Kul muškarac, tipa, menadžer, da ga jebem... odelo, tašna i opake cipele. Zubna pulpa osetljiva na dodir, dentin u kurcu. Ne brini se, tu je naša dva'es'četvoročasovna pasta za kompletnu zaštitu sa ekstratom selena i kisele vode.
Mlada devojka. Jebem li ga... sedamnaest leta, ne bih joj dao više. Američki tinejdž fazon. Šaren kačket, razdrljen duks, drečave patike i helanke. Problem sa kamencem. Postoji i za to lek. Pasta za osetljive zube, mint miris. Opa. Sad ponovo može da se ljubi sa dečkom, bez brige da će ovaj osetiti da je dan ranije krljala pihtije i lučenu papriku na svadbi u Donjim Liparima.
Sportista. Dečko dvadeset i neka godina. Krenuo na trening, ali je k'o za kurac zalutao u tržni centar. Zubi nagriženi od steroida kojima se puca u dupe. Potreban hirurški zahvat, ali sa novom pastom za mesečnu zaštitu i one dane, to će moći bez pomoći hirurga. Sad ponovo može da se puca i tako spremi za leto.
Nakon sedam dana, oni su ponovo tu, u istom tržnom centru, a stomatolog je nasmejan, ponosan na svoj posao i vidno zadovoljan osećajem da je nekolicini ljudi vratio osmeh na lice. Niko više nije onako sluđen i svi se smeju k'o kriške lubenice.
-Šta ti je, idiote? Šta mi se smejuljiš u facu? Ono od sinoć zaboravi... bila sam pijana, dečko me ostavio, ti si se tu našao, ne pridaj značaj samom sebi...
-Nije to dronfuljo. Prenela si mi nešto, imam neki kurac na unutrašnjoj strani usne, pa me ovako ne boli... moraću do nekog tržnog centra da me pogleda onaj zubar. Videla moja baba na reklami i kaže da čini čuda...
Osobe koje čine da društvene igre postanu nedruštvene.
Navuku te na igru u kojoj su tate-mate samo da bi ti, pošto te rasture, pili krv na slamčicu.
- Komšija, 'aj' na partiju šaha. Nešto mi dosadno, pa da ubijem vrijeme nekako.
- Ma, tanak sam ti ja šahista.
- Nisam ni ja bolji, 'ajde, nećemo igrati u pare.
Pola sata kasnije...
- Dotak'o sam dno života... ŠAH! I pakao, i ponore.
- Čekaj, je li ovo mat?
- ALI TI MI DUŠU UZE TI PROKLETI ŽENSKI STVORE, PA ZBOG TEBE NEMAM MIRA U SNOVIMA, NI NA JAVI! :penje se na stolicu: KAKO DA TE, TUGO MOJA, KAKO DA TE MUKO MOJA...
- Marš u pizdu materinu i kad me nagovori da igram! :ljutito izlazi:
- ...ZA TRENUTAK ZABORAVIM!!!
'Štovani genseče,
Odma ću preći na TI. Misliš da ne znam? Varaš se.
Pa 'bem mu život, dal ste toliko providni?
U istoj godini, vi što ste odrasli na bakalaru i pirinču, da se popenjete na krov Evrope i sveta? Pa to je bezobrazluk bez presedana. Znam SVE.
Znam da ćeš reći " Vi Srbi ste skoni teorijama zavere", al tako jebeno bode oči da je ovo prelazak sa teorije na praksu zavere!
Puklo mi pred očima , više neću da režim, ima da lajem na sva usta.
Dakle sve je počelo, davne 2004. Vi domaćini Evropskog prvenstva.Sećaš se? Idealna prilika da se okitite tom dugo čekanom krunom. Ostale da zanemarimo, al izbacite Engleze, 'Olandeze i ostalu kompaniju, a izgubite od udruženja penzionera Atina- Solun?! Ajte molim vas... Figo, Maniš, Plačko, Deko - pojebe ih sve kapiten Zagorakis? Nečuveno. Znam da ste se prodali. A ove godine sam shvatio i za šta. Pa i niste loše prošli da ti kažem... Izašli ste u susret EU, da se "ugasi požar" u napaćenoj Eladi, tako što će osvojiti prvenstvo i skrenuti misli sa dnevno- političkih tema. I uspelo je. A cena je bila - ista ta titula, i to sa kamatom, a ta kamata si TI. Izdali ste Euzebija, poserem vam se po Rui Košti i Nunu Gomešu.
Samo, mogli ste na ovom prvenstvu da namestite da bar dobijete nekog u 90 minuta, ovako je baš jadno, mislim, strašno.
Elem, šta god dalje da ti napišem isto bi se završilo. Zato ću preći na stvar. Raskrinkani ste! I ti, i sve te skraćenice EU, UN, NATO, USA, CEFTA i kompanija. Postoji način da ovo pismo ne izađe u javnost. A i simbolično je nekako, 2018, u Majčici, Srbija na krovu sveta- znam da zvuči nemoguće, al dokaži da si čovek od položaja. De završi to genseče čoeče da ne pukne bruka, jer u tom slučaju seda ti Jeremija na stolicu.
U nadi da ćemo se rukovati 2018,
Srdačan pozdrav.
zahvalite mi se kad dođe vreme
