Izraz "BRATE" se upotrebljava u sledećim slučajevima :
1. Kada želite nekome nešto da objasnite, a ne znate kako, onda samo kažete BRATE, razumeš me! 2. Kada želite da izrazite svoje zaprepašćenje kažete BRAAAAATE 3. Kada želite da upozorite nekoga samo ga popreko pogledate i odsečno mu kažete BRATE ! 4. Kada nekome želite da izrazite naklonost nežno mu kažete BRATE 5. Kada vam se desi nešto što niste očekivali ( kao na primer kada na ruletu ne izađe broj za koji ste bili SIIIGURNI da će biti izvučen ) kažete BRATEEEEE i eventualno dodate : NE MOGU DA VERUJEM !! 6. Jedini izuzetak je kada se obraćate rođenom bratu; njega NE oslovljavate sa BRATE, već po imenu.
Stavljanje sagovorniku do znanja da traži mnogo od vas. Izraz nema mnogo smisla, ali uz odgovarajući ton, sagovornik će tačno znati šta ste hteli da mu kažete.
1: E brate, danas mi dolazi riba, Tijana, pričao sam ti o njoj. Ja sad idem da kupim pićence i neki film, a ona će skoro da stigne pa ti časkom namesti moj krevet, ali nemoj previše da zatežeš malo mi to pederski, složi mi u ormar one stvari sa fotelje, prebriši malo prašinu jer je alergična, pa onda onako usput usisaš malo bar spavaću sobu i spremi pohovane tikvice sa kačkavaljem za dvoje, a možeš i za troje pa ti da jedeš kasnije kad ode.
2: Eee važi, da nećeš i da ti prdnem možda?
1: Znači tako. Nikad nisam mogao da računam na tebe. (Pokunjeno odlazi pomiren sa sudbinom i kreće sam da namešta krevet.)
Šta bi bilo kad bi bilo. Da baba ima kurac bila bi deda. Teoretska postavka o kojoj bi oni najmaštovitiji mogli da razglabaju danima, i da, kako diskusija napreduje, srpskim mačem i štitom osvoje svaki pedalj kugle zemaljske. A kada bismo uz te dve alatke imali još i topove? Jaoooo! Ugare bismo lomili natenane, s užitkom. Veneciji bismo izbijali potporne stubove, jedan po jedan, dok razmišljaju o predloženom savezništvu. Vizantija? U Carigradu ne bi ostao kamen na kamenu. Turci? Kakvi Turci, kakvi bakrači. Napunili bismo im rečnike srbizmima. Svet bi bio naš.
Samo, topovi Dušana ne bi spasili od smrti. Opet bi ga nasledio neko nejačak.
Rečenica kojom se isključivo služi prosečni muškarac koji je posle mnogo godina lutanja, mučenja i rintanja konačno uplivao u mirne vode i sada za sebe može da kaže da je zadovoljan. On ima dovoljno para, sve dugove je isplatio, u kladionicu ne mora da ide sem kad ode na piće sa drugarima ili da osmotri novu radnicu, auto ide bez problema, deca ( ako ih ima ) se pooženila, poudala i otišla iz kuće, ima sasvim razuman višak kilograma, primeren ostatak kose...jednom rečju on je SREĆAN ČOVEK. Pa...skoro.
D : Je s' to ti, Miroslave, gimnazijski druže moj...? M : Jeste, ja sm Miroslav, samo ne mogu da se... D : Pa, ja sam, bre, Dragoslav, išli smo zajedno u Prvu Petoletku! M : Jooj, jeste! Dragoslave, 'de si prijatelju sto godina...! D : A ja baš ovih dana razmišljam o tim vremenima... M : Pa, jes' bili smo mladi...Nego, šta ima novo? D : Ma, ništa me ne pitaj - sve naopako. Posle gimnazije sam pokuš'o nešto da upišem, nije išlo pa se zaposlih kod pokojnog tate u garaži. Aaaaa, krvav je to pos'o, Miroslave moj. Evo, i dan-danas to radim i pravo da ti kažem, muka mi je više. Odvrni, zavrni, odvari, zavari...ode život, jebiga. Nisam, bre letovao 5 godina! Sin i ćerka već 10 godina studiraju - nikako da završe, stoke nijedne...i tako. Odem ponekad u kladionicu, samo da bacim pare, šta ću. Gubim pare, kosu i živce k'o i svi. Dobro, a kakav si ti ? Kako preživljavaš? M : Pa, ne znam kako da ti kažem...Eto, još samo da pustim sise pa i žene da se rešim...
Drevna narodna izreka koja na veoma plastičan ali i bizaran način govori o beskorisnosti, suvišnosti i totalnoj nepotrebnosti postojanja jednog ljudskog bića. Diskretnosti oslobođen komentar, upućen nesrećnoj majci koja je verovatno propljuvala likvor rađajući jednu, ispostaviće se, običnu cepanicu. Ustvari, siguran sam da bi i jedna cepanica bila mnogo korisnija od osobe u biti - zgubidana koji badava troši vazduh i džaba hleb glođe, što se kaže. Njegova ili njena nesposobnost poistovećuje se sa sposobnošću nadgrobne ploče da diplomira na FON-u, što je, priznaćete, ne baš previše težak zadatak. Elem, srpski narod je uvek umeo da bude duhovit u situacijama koje su to od njega zahtevale i ovaj slučaj nije ništa drugačiji. Naravno, niko se pametan nije setio da jadnim svinjama donese taj jebeni kamen iz naslova ali to je već neka druga tematika.
- Sine, ajd' molim te skokni do šupe i nacepaj malo drva. Za'ladelo nešto u kući, promrz'osmo živi, jebotebog...! - 'Oću, ćale, 'oću...
***
- Pa, dobro, doktore, kako je naš mali...? - Ah, šta da vam kažem...Ja i dalje ne mogu da pojmim kako je samo jednim jedinim zamahom uspeo sebi obe noge da odseče! Jeste li vi sigurni da ga nije napala neka kriminalna grupa ili horda...? - Ama, kakvi, doktore, pa znamo mi našeg sina! E, Radmila, Radmila...Bolje da si drvo rodila, hlad kravama da pravi nego što si doživela da ti rođeni sin sopstvene noge za potpalu seče...!
