Stavljanje sagovorniku do znanja da traži mnogo od vas. Izraz nema mnogo smisla, ali uz odgovarajući ton, sagovornik će tačno znati šta ste hteli da mu kažete.
1: E brate, danas mi dolazi riba, Tijana, pričao sam ti o njoj. Ja sad idem da kupim pićence i neki film, a ona će skoro da stigne pa ti časkom namesti moj krevet, ali nemoj previše da zatežeš malo mi to pederski, složi mi u ormar one stvari sa fotelje, prebriši malo prašinu jer je alergična, pa onda onako usput usisaš malo bar spavaću sobu i spremi pohovane tikvice sa kačkavaljem za dvoje, a možeš i za troje pa ti da jedeš kasnije kad ode.
2: Eee važi, da nećeš i da ti prdnem možda?
1: Znači tako. Nikad nisam mogao da računam na tebe. (Pokunjeno odlazi pomiren sa sudbinom i kreće sam da namešta krevet.)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ovo je jako slično kao jedna defka...Ne znam koja tačno... -