Čest početak jedne duge, duge pridike kojom stariji pokušavaju da ti probude malo sažaljenja i savesti, da ti svojim primerom pokažu da nećeš ceo život moći bezbrižno da lenčariš i izbegavaš obaveze.
A: Ej, daj mi čašu vode, kad si već u kuhinji! Majka: Ja da ti dam čašu vode? Pa jel ti znaš da sam ja ceo dan na nogama? Od jutros nisam sela! Perem, čistim, kuvam, peglam, radim kao kobila da bi ti imao šta da jedeš i obučeš, pička ti materina. Da ne bi možda i muzičku želju? Na koga si tako lenj da mi je znati! A: Dobro, 'ajde, uzeću sam.
Stanje totalne konfuzije. Za sopstveno ime i prezime treba dobro promisliti i tad je tačan odgovor pod znakom pitanja. Razlog ovog delirijuma je strah od nepoznat.
- Kaži mi koji je razlog tvog takvog ponašanja, ideš danima ko muva bez glave? - Kakvog ponašanja, do jaja sam? - Pa izgledaš mi ko da će svakog trenutka da te vode na klanje, ko ćurka pred dan zahvalnosti... - Sanja je trudna, eto. - Pa to je do jaja čoveče, čestitam ti. I vreme ti je bilo da postaneš tata, mislim ako je stvarno dete tvoje, mada poznavajući Sanju... - Odmažeš mi!
Neki mnogo tužan čovek. I ne samo to, on se uvek trudio da svima oko njega bude bolje, i zbog toga je svoj život totalno zapustio. Tužan je jer nije očekivao da je svet ovako surov, već toplo i prijatno mesto za svakog, i zato što je imao burnu prošlost. Ne mora uvek biti siromašan, ali je zato uvek bogat u duši. Uvek je bivao baksuz pa mu državne institucije nikada nisu htele dati pomoć. Mnogi su ga zajebavali, radio je za mnoge ljude, a većina ljudi su mu za uzvrat davali go šupak. Ima samo jednog prijatelja. On mu govori tajne i dogodovštine, ali sve u jecaju, plašeći se da se on ne naljuti. On je neiskvaren, uvek iskren, velikodušan i human. *Čovek koji ne zna da mnogo više vredi od ljudi koji su mu zatvorili vrata.*
-Gledaj ti ovu budalu, zašto radi za onog Dragana, kad zna da mu nikada neće platiti dnevnicu? -On ti je jako dobar čovek. On je svoj deo posla odradio. Ispao je ljudina. A to što je Dragan seljak, to je već drugi padež. -Hoćemo da mu damo po 200 dinara, da ga iznenadimo? -Ajde! Meni ga je žao. Proplakao je dan kada se rodio. O tome ću ti pričati kasnije.
-Izvolite, ovo je za Vas! -Jaooo... Hvala... Treba šta da vam pomognem?
Kao sto se kod vukova pripadniku drugog copora stavlja do znjanja da je na pogresnom mestu, tako je i kod ljudi razvijen osecaj jake pripadnosti i nepovredivosti copora i naravno stavljanja do znanja istog nepozeljnoj osobi. Cim se pojavi nepozeljni kurjak krece se sa bezobraznim prozivkama na sav glas kao sto su " O pa to nam je nas zetic stigao " ili " O pa to je snajka znaci, pa sto je nisi ranije doveo da barem pomogne u kuhinji "
- Zeleo bih ovaj nas danasnji dan da pocnem zdravicom nasoj slavljenici Mileni, cerki jedinici na koju sam mnogo ponosan, zelim da joj pozelim mnogo srece u zivotu, uspeha na poslu. Necu da duzim mnogo, pozvali smo vas, nase drage prijatelje i rodbinu da podelimo zajedno ovu radost i diplomu nase Milice, dobrodosli dragi gosti( pogleda ka stolici u cosku) a i ti zete. Prijatno vam bilo.
Baksuz. Od 100 pički i jednog kurca, on izvadi kurac. Niko ga nije pošteno prežalio, niko tog dana nije ni saznao da je umro. Držan u hladnjači nedelju dana pa tek onda sahranjen uz minimalne počasti.
maj 1980.
~Rumenkaaaa, Milutina pregazio kamion ! - Kog Milutina ? ~ Pa tvog muža Milutina ! Kog drugog imaš ?! - Kad ? ~ Pre dva dana, sad mi javili, našli ga pored puta. - Gde i on sad našo na svu muku, pa još i njega da žalim..
Nešto što ne postoji u srpskom poslovnom rečniku,a svakako tamo pripada,jer se koristi obilato. Nikad,možda ni tad.
-Halo,da li je to gospodin Jovanović? -Da? -Ovde Vesna iz mUni-credit banke. -Izvoli te? -Kasnite sa uplatom po rati kredita,pa bih Vas molila da to uplatite... -'Oću Vesna,uplatiću. -Kada će te uplatiti? -Kad mi legne plata. -A kad će Vam plata? -Ne znam Vasna,nisam ja direktor u firmi,nego običan fizikalac.... -A jel znate.bar okvirno kada će to biti' -Ja se nadam jedan dan od nedelje. Tu,tu,tu,tu.... Vesna je bila mlad i ambiciozan bankar ,pripravnik kojoj je prvi posao bio da uteruje dugove preko telefona od mušterija banke.Posle n tog ovakvog razgovora,odlučila je da se prekvalifikuje. Danas radi na vrućem telefonu jedne lokalne televizije.
Izraz koji koristite kada svome sagovorniku želite da date do znanja da vam uopšte ne smeta što je čuo to nešto što ste mu rekli,a što mu smeta. Primjer objašnjava stvar.
- ...i onda ćeš da zaliješ cvijeće,nahraniš piliće,odeš u trgovinu i kupiš ono šta sam ti rekla,pomotaš robu,pokupiš smeće iz dvorišta,a kad sve to uradiš,javi mi se pa ću ti naći nove zadatke. - (sebi u bradu) Ma možeš mi nabiti i francusku kapicu na glavu,da ti budem prava služavkica. -Šta si rekla !? -Ma,niš',reko' lijep će dan.
Obavezna rečenica muškarca kada žena ne uradi nešto što je on zamislio. Ni ne shvata koliku težinu ta rečenica ima i koliku dozu uvrede nosi sa sobom. Onda se toliko nasluša svega i svačega da mu ne pada na pamet da je više ikada ponovi.
: Što mi nisi ispeglala košulju? : Nisam stigla. : Kako nisi stigla?! Bila si kod kuće ceo dan! Hoćeš izgužvan da idem?! : MOLIM?! Sad si to rekao i nikad više! Hajde da se menjamo, da ja sedim u kancelariji, a ti da voziš decu u vrtić, vraćaš decu iz vrtića, čistiš govna koja kenjaju po celoj kući, da pereš, da kuvaš, da čistiš, da sklanjaš svoje gaće i čarape sa svih mogućih mesta, da se prepireš sa svojom ludom majkom na svakih sat vremena, da... : Opeglaću sam košulju, jebala te košulja.
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale. Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju. Ali standard jebiga..
Ponedeljak: - Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.
Utorak: - Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.
Sreda: - Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.
Četvrtak. - Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.
Petak: - Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!
Subota: - Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.
Nedelja: - Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
