Nešto što vas čini jednakim sa prelepom ribom i mačo likom sa reklame za Orbit. Razlog da se žvaću žvake, taman posla da vam smrdi iz usta. Posle svakog ručka ph vrednost u vašim ustima opada, što vi naravno nikako ne želite, iako ni ne znate šta je ph vrednost, i šta je loše u tome što ona opada, čass izuzecima.
I pošto želite da budete tako privlačni i belih zuba kao i prototipi sa reklama, i želite da i vama ph vrednost opadne, za početak pojedite onaj lepi sendvič i obučite džemper preko košulje.
„cast izuzecima“
Tačno ta rečcast izuzecima8 definicija →
Ples koji od prilike izgleda kao da vas drma 220 volti a vi mlatite rukama u krug preko glave. Svaka cast onima koji znaju da ga plesu ali zbog mnogo "smekera" koji misle da znaju da ga igraju postao je omrzen medju ljudima u klubovima. Naravno ziljave ribe se loze na to
Nauka koja pomaze u situaciji kada gazda namlati tol'ko para i uvidi da mu je preostalo josh samo par godinica aktivnog seksualnog zivota i postavi sina ili kcerku za generalnog direktora u firmi pa je potrebno zaposliti josh 10-ak menadzera da bi uspeli izmenadzirati ono shto generalni (ne zna da) napravi.
Primer su sve vece privatne firme. Chast izuzecima.
Ucjena pičkom. Postupak koji žene koriste kad god mogu, u cilju uništavanja i ugnjetavanja muške populacije, te pribavljanja protivpravne koristi, u fazonu: Nisi ispunio uslove, nećeš dobit pičku. Većina žena smatraju da nagrađuju muškarca spavajući s njim. A vi žene, ne uživate u tom seksu? Čast i slava velikodušnim djevojkama, koje svoje čari plemenito dijele sa muškarcima, tražeći zauzvrat samo ljubav.
- Hm, dragi, danas si mi nešto srećan.
::počinje da masira partnera::
- Mora da si nam kupio karte za koncert, ljubav moja.
- Nisam, sutra ću.
- Dobro, dragi. Ah, nešto me boli glava.
::silazi sa njega i odlazi iz sobe::
Obavezno odmeravanje snaga kada je ponos i čast jedne strane ukaljana. Oštećena strana izaziva protivnika na lični obračun. Obično se on dešava u ranu zoru, na nekom zabačenom mestu, uz upotrebu golih ruku, mačeva ili pištolja, kako se obe strane dogovore. Neretko je krv padala zbog žena. Kroz istoriju se čin dvoboja menjao. Od primitivnog, skoro životinjskog ratovanja homosapiensa, preko mačevanja, do današnjih "ferki" sa noževima.
Nekada:
- Dobar dan, mladi gospodine! Pošto ste juče pogledali obline moje izabranice, izazivam Vas na dvoboj u 6 časova na napuštenoj Železničkoj stanici kod Borove Šume. Izbor oružja je na Vama.
- Prihvatam izazov, odlučujem se za mačevanje. Srećno sutra!
Sada:
- Je li bre pičko, čije si sise našao da gledaš, moje Tamare, oćeš odma na ferku je li ribice?
- Ma nemaš ti muda za to.
- Sad ćeš da vidiš dal nemam muda. Pero, Miko, Lazo, izlazite iz tog žbuna... Šta je bilo sad? Maca pojela jezik...
Kraduckanje po dinar, dva, pet na naše oči od nas samih. Pojava toliko raširena kod nas da je već smatramo za normalnu. Direktna posledica nezajažljivosti i želje za što većim profitom bez obzira na posledice po obraz i čast.
Čvrsto sam rešio da se borim protiv ove pošasti i neću dozvoliti da mi postane normalna.
- konstantno nemanje sitnine za vraćanje kusura u pojedinim prodavnicama
- konstantno pretvaranje konobara da smo im oprostili kusur
- kradja na pumpama sa plinom, gde ti za naručenih 500 din sipa 495,
- zabrana preturanja na pijaci i biranje boljih "komada" sa ciljem da se sigurnoj mušteriji utrapi škart ne bi li potencijalnu buduću očarali dobri komadi...
itd.
Hoćeš reći: "ti jebeš?" Vau, jebote, ćoveće - svaka čast.
Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.
Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.
Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u "sveživost", da ne kažemo - lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.
Uozbiljimo se, pre svega. Ne, ti nemaš život, barem ne onako kako ga zamišljaš. Ti dišeš, jedeš, spavaš, prdiš, pišaš i sereš, ali to nije život. Jeste deo života, sve to stoji, ali to nije ništa posebno i ne razlikuje se od onoga što drugi ljudi rade. Toliko o tvojoj posebnosti.
Imaš 2 fakulteta i treći završavaš. Bravo si ga tebi. Jednu jebeš u rč, dok ti druga blajva. Ron Džeremi plače kada se ime tvoje pomene. Samo Džekija cepaš, dok se konobari biju da te usluže. Superiška! Mislim, svaka čast. Samo, da te pitam nešto, a da se ne uvrediš: kako jedan jedva-pa-pismeni dvadesetdvogodišnji ljajan, koji je do juče verovao da Mesec utiče na dolaske tetke iz Crvenke, koji po ceo dan šamara majmuna na slike sa mora drugarica koje nikada uživo nije video, sa kojima reč nije razmenio, postiže da od ranog jutra (oko pola jedan popodne) reši svetske egzistencijalne probleme i pride klabinguje, ako mu najveći deo dana ode na bleju po fejsu?
Odgovor na komšijino pitanje "Kakva je rakija?! Ja je lično pek'o". Lepše zvuči nego ustajali odgovor "Pitka je, svaka čast". Ovim izrazom poručujemo domaćinu da je odlično investirao novac u 300 kg kajsije, bolje u to, nego da je slao ćerku na ekskurziju da je tamo mangupi časte đus-votkom, a posle kao kompenzaciju pipaju za sise.
-Mile, oooo, Mile !!!
-Eeej, bre!?
-Ajd kod mene na jednu, samo mi ponesi listu da ispišem neki tiket, da platim porez na budale, he he...
.....................
-Maro, 'de si, jebem ti 'lebac... e, odoh do komše, nešto ga zeza letva volana, samo da pogledam, brzo ću...
-Ajde, al' nemoj da ostaneš do zore, čula sam kad te zvao na rakijicu..
-Pu, jbm li ti... a, ja kad zovem iz garaže da mi doneseš kilo-ključ ti ništa ne čuješ, ako te ja jednom zviz...
-Ajde idi, da te ne čeka čovek...
....................
-Komšo moj dobri, vidi kakav venac, mora da probaš...
-Uuuuu, sunac ti jebem...klizi k'o mače niz oluk, svaka ti dala...
-Pek'o ja, eeee, to me još pokojan deda naučio, najbitnije ti je kako naložiš i da ti voće nema kožuricu preko sebe, znači, svaku voćku očistiš, pa tek onda u kazan.
-Vidiš ti to... znao sam ja da negde mašim, al' to mi nikad ne bi palo na pamet...
-Ma, idi...al' mnogo me izašlo, nisam čak ni 'ćeri platio ekskurziju...
-I koj' će joj ta ekskurzija?! Zna da se vraća u pet iz grada, a matematiku jok...ne sekiraj se ti, moj komšo. Bolje što je nisi poslao, tamo mangupi oni...eeeee. Ne treba ti to. U naše vreme nisu ni bile ekskurzije, samo radna akcija i to ti je ....
-Nego, šta da gadjam na ove Šveđane?!
-Ne bih da ti komentarišem, i sam znaš da kad sam ti prošli put dao sistem, kad si izgubio pe'sto evra, jesi mi sam priznao da si ti otrovao mog Šarka?! Eeee, a kakav je to šarplaninac bio...
Najveći mogući stepen poniženja koji može doživeti muška osoba sa pretenzijom na alfa stanje. Bilo kakav blam da se desi, da te išamaraju zbog dugova, da popaseš kaznu od saobraćajca, da gologuz prođeš pored crkve jer su ti pijanom sinoć maznuli odelo, ništa od toga nije zapravo toliko strašno ako s time nije upoznata najuža familija. U fazonu ko ga jebe, bilo pa prošlo.
Ali ako tome prisustvuju žena i deca, dobro znaš da te nikada više neće gledati onim istim očima kojima su gledale svog dojučerašnjeg heroja, zaštitnika i najboljeg jebača. (*Potonje se odnosi na ženu, najčešće.)
A: Aman čoveče smiri se šta ti je bre?
B: Šta šta mi je, on će meni pred ženom i decom kako meni manja kita od kvake na spoljašnjim vratima. Mor'o sam da ga izvadim, čast je bila u pitanju.
A: A žena i deca, stric, strina, familija cela gleda...
B: Sve je to u redu, priroda je priroda, al' čast je čast.
Pojava koja se nekada dosta cenila. Ljudi su davali živote braneći svoju zemlju u krvi od okupatora, bivali su proglašeni ponekad i za heroje, a imena svih palih boraca urezivana su u mermerne ploče na trgovima mesta gde su živeli. Verovali su u slobodu, voleli svoju zemlju i vaspitani u uverenju da je velika čast dati svoj život braneći svoj narod i domovinu.
Danas je situacija nešto drugačija..
Od rodjenja (pre celih 25 godina), ovo je četvrti naziv zemlje u kojoj živim. Promenili smo tri politička ubedjenja, ako odu Kosovo i Metohija biće to četvrta izmena granica, menjali smo čak i himnu (čiji tekst u suštini većina ljudi i ne zna), ovo nam je četvrta zastava. Ljudi su nekada ginuli u borbi protiv nacizma, kojeg je danas na ulicama sve više. Ne učimo istoriju, ne znamo ništa o velikim bitkama, ko su bile vojskovodje a za one koji su tamo ostavili život nas očigledno savršeno zabole ona stvar.
Šta ja da branim? Za nešto da ginem!? JEBE MI SE!
