Kraduckanje po dinar, dva, pet na naše oči od nas samih. Pojava toliko raširena kod nas da je već smatramo za normalnu. Direktna posledica nezajažljivosti i želje za što većim profitom bez obzira na posledice po obraz i čast.
Čvrsto sam rešio da se borim protiv ove pošasti i neću dozvoliti da mi postane normalna.
- konstantno nemanje sitnine za vraćanje kusura u pojedinim prodavnicama
- konstantno pretvaranje konobara da smo im oprostili kusur
- kradja na pumpama sa plinom, gde ti za naručenih 500 din sipa 495,
- zabrana preturanja na pijaci i biranje boljih "komada" sa ciljem da se sigurnoj mušteriji utrapi škart ne bi li potencijalnu buduću očarali dobri komadi...
itd.
Сетих се оног филма "Office space", кад лик у некој (великој) америчкој фирми пусти у оптицај програм који сакупља ту ситнину и преноси му је на рачун...