Izraz kojim se djevojku obavještava da bi je opalili, ma koliko se to na prvi pogled činilo nemoguće.
Prilazi djevojci.
-1: Mala, za tebe imam samo dva stiha.
-2: Baš lijepo. Reci.
-1: Da si kamen jedan dan, ja bi' bio mač u kamenu.
-2: Joj, to mi je najdraža od Čolića.
-1: Pusti ti pjesmu, aj' se jebemo.
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Pomodarstvo globalizma manifestovano kroz najdebilnije moguće praznike kojim bi trebalo da se obeleže stvari i pojave koje inače ne bi primetili ni da skinu gaće i mlataraju vam pimpekom ispred nosa. Figurativnim pimpekom naravno.
- Kakva ovo sranja slušaš, leba ti?
- Brate, pokaži malo poštovanja, danas je svetski dan Bajage.
****************
- Ma nema seksa večeras, u 11 si tek stigao kući, ispao si džukela i ćao!
- Ali draga, danas je svetski dan analnog seksa!
- Danas je svetski dan borbe protiv pušenja!
- Ma dobro, usta, pička, rč, ne biram ja.
Ukoliko vaš tim izgubi znate da vam sledi celodnevno zajebavanje od strane ortaka, kolega i ostalih ljudi sa kojima ste prinudjeni da provedete nekoliko sati. Tu vas ne vadi ni Bari ni 3 uzastopne krune. Jednostavno to morate istrpeti uz "pustili smo vas" kao neizostavni kontra argument.
Odgovor studenta kada ga pitaju o profesoru kod kojeg je turistički izašao na ispit.
- Je li, bre, kakva je ova, Tufegdžajić, jebem je u prezime, nikako da izgovorim? Dobio sam nju za ovaj rok?
- Ma, znali smo se iz viđenja, dobar dan i doviđenja!
- Šta ti to znači?
- Ništa. Došao, izvukao pitanja i ljubazno se zahvalio na gostoprimstvu.
- Pa što se koji vrag i dolazio?
- Nemam pojma, verovao sam da ću ubosti nešto, ali nije se dalo. Više sreće drugi put.
Kada ti svi baksuzi izredjaju jedan za drugim u nizu.
Zovu te drugovi da izadjes napolje.Naravno,i ti pristanes(jer se smaras kuci za kompom).Shvatas da su ti prijatelji na bajsu,a tvoj je u rastur-stanju jos od juce("Vidi rupu,ima da je preskocim!"tras).Nalazis neki preistorijski BMX na kome si se vozao kao klinac od 7-8 godina,i sta ces,uzmes da ga vozis(ocekujuci da ce te ici lagano).Drugovi medjutim imaju drugu ideju(naravno suprotnu od onoga sto si ocekivao).Posle lude(za tebe sramotne) voznje,sedate da se odmorite,i prolazi zenska pored vas,i svima se nasmesi,samo tebe ignorise(jer si se oznojao kao kreten,sto se moze i namirisati i videti).Posle nekog vremena,pukne ti i guma,sta ces,guraj ga do kuce.Vratis se kuci,samo da shvatis da si zaboravio mobilni,i da te je devojka cimala celi dan,i na kraju i ostavila(posto je mislila da si je sutnuo i/ili ignorisao).Sedas za komp,odes na fejs,samo da vidis kako te je,sad bivsa devojka,najgore oplela na fejsu.I na kraju odes u krevet(da ne razbio nesto,zbog besa),i shvatas da ti je pukao feder u njemu.I,takav popizdeo,zaspis.
Dan kada polažeš vožnju za autobus.
Ono sto za vreme raspusta pocinje u 13:00
Čovjek koji je pojeo debelu koja je pojela bambija. Hodajući morž. Gledajući takvu osobu došli bi do zaključka da je dotični kriv za glad u svijetu.
- Pogle ovog Depardje-a jebote!
- Nije mi jasno šta je Putin vidio u njemu?
- Zalihe gasa za narednih 40 godina.
- Jes majku mu, ja mislim da ovi što ga dočekuju ne znaju sa koje strane da mu dobar dan nazovu.
Poznato je kolika averzija se javlja prema ljudima koji na ulici sede i u stvari ne rade ništa, već jednostavno ispruže ruku i prose. Narodu je malo svoje muke i besparice, dinar se zaradjuje u sve gorem znoju i nikome više ne pada sa neba. A prosjaka sve više, i sve je više onih koji prose a da nisu Romi.
Nekima odbrusiš da su zdravi i sposobn da mešaju malter, nekoga oteraš u kurac i kažeš mu da prestane da se drogira i počne nešto da radi od sebe..Na neke uboge starce, ratne invalide i hendikepirane se sažališ pa im i udeliš. Ali sa decom je najgore. Ne možeš ih se otresti, ne možeš ni da ih psuješ, a i ako im nešto daš skupiće se odmah još njih pet..A sve to ide bezočnom debelom Ciganinu koji danju tuče po pivu, a uveče po ženi i deci..
Nino je od ranog jutra zauzeo dobro mesto, prometni ćošak gde se ljudi obično zadržavaju kada nije zima. Bio je decembar i ljudi su žurno prolazili. Hladno je, trlja ruke i stopala da bi se makar koliko-toliko zgrejao. Njegov otac sedi u kafani preko puta. Razmišlja kako je tamo toplo, razmišlja o sestrici koja prosi na semaforu od ljudi iz automobila. Voleo bi i on jednog dana da ima jedan, beo i lep, onakav kao što ga ima Hamuš, gastarbajter iz Beča..
..Jutros su ga iz kreveta izvukli šamarima. Spavao je na stomaku jer su mu ledja bila krvava i modra od očevog kaiša - sinoć nije isprosio dovoljno. Nije dobio ni koru hleba - isteran je napolje da radi, uz poruku da bude srećan jer ga nisu obogaljili i poslali u Italiju. Majka je prosila po autobuskoj stanici sa bebom koja je bolesna i možda će uskoro i umreti..
..Surov zimski dan naterao je ljude da putuju kolima i utobusima, i ko mora da hoda čini to brzo i bez zadržavanja. Uskoro će jedanaest i ocu mora odneti novac preko..Odlazi, predaje isprošeno, dobija šamar jer nije isprosio više i izlazi nazad na ulicu. Prosi..
Nakon dva sata shvata da mu je dosta uvreda od strane druge dece, hladnoće i sedenja na betonu. Batine će i onako dobiti, danas će zaraditi jako malo, biće na njega ljuti. Ustaje i trkom odlazi, bežeći od oca, sveta, života, tuge..Trči koliko ga noge nose. Zaustavlja se ispred izloga, i razrogačenih očiju gleda u najlepšu igračku koju je ikada video - beli plastični automobil, onakav kakav je samo sanjao! Ispod je psalo nešto, ali kod kuće su ga naučli samo da broji, više mu, kažu, neće trebati.
Prebira po džepovima, ulazi unutra, uzima igračku i pod prezrivim i pogledima punim podozrenja dolazi na kasu, daje pare i pita da li je dovoljno.
Prvih sat vremena samo je zurio u veliki, beli, plastični automobil, i nije znao šta da radi sa njim. Onda mu je kupio baterije, i njegova igračka je oživela - ispuštala je zvuke i oketala točkove, kao da je pravi pravcati automobil. Igrao se sa njim ostatak dana, a kada je pao mrak, odneo ga je i poklonio jednom drugom detetu koje prosi, svestan da će mu ga otac izlomiti, da nema gde da ga sakrije i da će zbog njega samo još gore stradati.
Ušao je u kuću. Majka i sestra su još ranije oterane na spavanje, a beba u kolevci je prigušeno plakala. Stao je ukopan, čekajući šaku, pesnicu, grdnje i kaiš. Zažmurio je i u sebi budan sanjao svoja velka, bela kola..Shvativši da je to u stvari bio neobično lep dan.
