Spava.
Mare:“Brate, gde ti je Mira?“
Goksi:“Kod kuće je - pegla.“
Mare:”U ponoć?”
Goksi:”Ma pegla krevet, sutra mora da ustane na sabajle.”
„sabajle“
Tačno ta rečsabajle11 definicija →
Sleng starina za loženje, paljenje i dolivanje ulja na vatru, a može biti i u vragolastoj konotaciji.
Ljubo moja, derde osedlaj dorata, spremi sablju i topuzinu, i donesi barkač rujna vina pa da te sabajle ocajcarim i omrsim kose pred ustanak na Turke Arnaute.
Univerzalna i nenadjebiva rečenica koja se može koristiti u zamenu za čitavu lepezu osećanja i misli. Njome se možete složiti sa sagovornikom, utešiti ga, izraziti nezadovoljstvo ili, pak, pokazati da vas zabole ćošak od ormana za ono što vam prilča...
- A da idemo sutra u bioskop?
- Da, da, to je skroz okej...
----------
- Napila sam se sinoć i poslala mu poruku, jbt zašto sam to uradila!?
- Ma ne sekiraj se, nije strašno, pa to je skroz okej...
----------
- E ne mogu da te vodim na onaj balet večeras, zvali me ortaci na pivo!
- (nervoznim glasom, naglašavajući svaku reč) Aha, pa dobro, to je skroz okej...
-----------
- E krenem ja juče od sabajle po one cigle, kad sretnem komšinicu, kaže da će da poskupi struja, a ja taman mislio...
- E, ma to je skroz okej... nego daj da vidimo šta ćemo sa ovim cementom....
Pojava uslovljena bolesnom manijom profesora i organizatora da sve rade sabajle.Tako vama uleće razredna i dere se da je doručak u 7 a polazak u 8.Naravno tih sat vremena praznog hoda vam deluju kao melem za vašu vinjakom natopljenom dušu,pa fala Bogu niko ne silazi na doručak.Zato na prvoj pauzi na nekoj socijalnoj pumpi novopečenoj imigratkinji kasirki predajete kesu sa legendarnim artiklima.Tost hleb,vakumirano pakovanje šunke i mazivo koje varira od čoveka do čoveka (kečap,majonez,nikad senf ponekad krem sir)...Onda se sve to sa srećom sprema i hasa na zadnjoj klupi autobusa i zadovoljava organizam do sledeće pijanke.
Namaz koji isključivo doručkuju srećni muškarci oženjeni prelepim ženama oko kojih veselo skakuću njihova još lepša deca. Čitava porodica žvaće zatvorenih usta dok cvrkuće ptica i sunce se pomalja po njihovim ozarenim licima.
Sad, pošto nisam oženjen, a pogotovo ne prelepom ženom te ista nije imala prilike da mi izrodi nešto što će sabajle vileniti oko mene, a pritom kad ustanem sam raspoložen kao leš u poodmakloj fazi raspadanja nalazim da je sasvim u redu da za doručak sažuljam dlan slanine, tri legla jaja ili eventualno neku jučetinu i da budem isto tako srećan.
-Ljubavi, 'ajde ustani namazala sam ti dva parčeta margarina da doručkuješ!
-Ma da se teraš u pičku mater'nu i ti i margarin i "Dobo jutro", ili me pusti da spavam ili skuvaj kafu i ispeci pet jaja na oči!
U ušima prosečnog srpskog deteta, misteriozni objekat na kome leže roditelji, zbog čijeg prisustva oni moraju da budu jako tihi i idu ranije u krevet. Nije poznato šta je to tačno, ali uvek ustaju sa njega rano i očito da neće da valja ako su deca nemirna.
9 sati uveče
Mama: Hajde, deco, u krevet! Tata i ja ustajemo sutra sabajle, moramo da spavamo.
Oboje: Laku noć! (kreću u krevet)
Seka: Bato, da te pitam nešto- šta je to ta bajla?
Bata: Ne znam, seko, ali kad god spominju tu bajlu, ustaju u 6 i kreću na posao.
Jutarnja erekcija. Radost i ponos već zanemoćalih muškaraca i prilika koja se ne propušta.
-Maco, maco, ej, budi se!
-Mmmm? Šta je sad? Pa spavam pobogu!
-Vidi maco, ustanak! Zatego se, ko što nije odavno.
-Pa gde nađe sabajle?
-Jebiga, nisam mu ja komadant već neko vreme.
-Pa ne znam, nisam se ni obrijala, a i malo mi smrdi iz usta. Ako ćeš zguza...
-Zaboravi, ustanak je ugušen
Subota, sveti dan svih kladioničara. Već od sabajle zatežu se snažni tiketi sa nadom da će lova leći i da će biti za izlazak.
Kako dan odmiče shvataš da je sve manje nade da će do dobitka i doći, bez obzira na to koliko si sve dobro studirao tokom dana, koliko je ko dao golova, a koliko primio do tada, jednostavno taj dan nema pravila, kao da su se sve lige ovog sveta urotile protiv tebe.
Ništa.
Nastupa nervoza. Razmišljaš šta ćeš sad da uplatiš.Sve je manje vremena i novaca.
Nakon još jedne gomile koja završava u korpi obliva te hladan znoj i nije ti dobro.
Nastupa akutna groznica subotnje večeri i ti odlaziš da spavaš.
- Tebra jel ti je dobro? Nešto si mi bled, da nemaš temperaturu?
- Ma pusti me u kurac, puko sam sve tikete, idem da spavam...
Retorička balega iz kategorije Okrivi tehniku, koju je verovatno svako od nas barem 11586 puta servirao drugoj strani kao objašnjenje sleš opravdanje za sopstveno kašnjenje, nepojavljivanje u dogovorenom/naznačenom terminu i, uopšte, bilo koji vid vremenskog ispaljivanja iste u onim relativno ranojutarnjim časovima, u srpskom narodu tako omraženim te popularno etiketiranim #sabajle. Floskuletina naivno-optimistične spoljašnjosti, koja umnogome računa na izvestan deficit ili, čak, totalitarno odsustvo moždanih ćelija u ciljanog subjekta, koji, pak, ukoliko i sâm nije autistični australopitekus, TO svakako misli za ovog prvog. Konačno - besramnim bezobrazlukom garnirana fraza koja najviše primene (i uspomena, kacmo već kod toga) evocira iz prepodnevnih školskih smena, vikend-treninga kod Galeta u FK Bežanija (Lavovi, lavovi, najjači smo najjači!) i ispita iz Istorije Pijanizma kod onog ljigavog pedera, jeb'o te SANU u usta te jeb'o, pičko matora! 1, 2, 3, 4, 5, 6...ok sam, ok sam...
- Markoviću, je l' se sad dolazi na čas, a?!
- Izvin'te, nastavnice, nije mi zvonio alarm, xexexe...
- Sedi, jedan, xexexe!
•••
- E, šefe, izvinjavajte, nije mi zvonio alarm...
- Već peti put ovog meseca, kolega?? Hmm, interesantno...Pa, kolega, ili ćete u najskorijem mogućem roku nabaviti novi budilnik, ili ću vam ja lično omogućiti da vam svako jutro u bližoj budućnosti bude prilika da se duže ispavate, ako me razumete...
•••
28 juni 1389 god., 12:34
- Jao, jadna, hude sam ti sreće! Da se, jadna, za zelen bor 'vatim i on bi se zelen osu...
- E, devojčice? Izvini, oouvaj...Je l' ovde bitka već gotova, a?
- Jeste, plemeniti viteže. Još pre mnogo sati, plemeniti viteže...
- Ništa. Ajd' uzdrav...
- A kako se ti zoveš, gospodaru?
- Jes', pa da posle blatiš dobro ime Brankovi...Mislim - nije mi zvonio. Alarm, tojest. Ma, više ništa ne kupujem kod Arnauta, ovoga mi krsta...
Kafanski izraz za fajront kome mora da se povinuje i poslednji gost, bez obzira koliko je pijan ili mu se jednostavno još ne ide kući koliko god bilo kasno (ili pak rano). Kada konobar/gazda/čistačica konačno uhvati metlu u ruke, zabavi je kraj. Imate pravo samo na jednu otreznujuću kafu, i to samo ako je osoba kod koje su ključevi kafane raspoložena za bacanje džezve na već ledenu plotnu rešoa.
Mnoge afere na jednu noć međ' kafanskim življem koje su kulminirale rasturanjem brakova, dešavale su se upravo 'pred metlu'.
- Jebote...već pola sedam...'de je vazda Dragan, na njega red da vozi na pos'o danas?
- Nisi čuo? Preksinoć izašo iz kafane na metlu, doveo Slađu kod kuće, njegova Rajna već imala spremnu gluvaru za njega. Sva sreća što komša Avra telio kravu sabajle pa čuo dreku, inače...
