Pojava uslovljena bolesnom manijom profesora i organizatora da sve rade sabajle.Tako vama uleće razredna i dere se da je doručak u 7 a polazak u 8.Naravno tih sat vremena praznog hoda vam deluju kao melem za vašu vinjakom natopljenom dušu,pa fala Bogu niko ne silazi na doručak.Zato na prvoj pauzi na nekoj socijalnoj pumpi novopečenoj imigratkinji kasirki predajete kesu sa legendarnim artiklima.Tost hleb,vakumirano pakovanje šunke i mazivo koje varira od čoveka do čoveka (kečap,majonez,nikad senf ponekad krem sir)...Onda se sve to sa srećom sprema i hasa na zadnjoj klupi autobusa i zadovoljava organizam do sledeće pijanke.
Nemam reči...