U godinama tihovanja Roberta Nemečeka, zaključno sa 2009., Ivan Klajn je smatrao za shodno da se obe filmske kategorije (partizanske pandanije nad neprijateljskim taborom (pre podne) i seksualni pohodi Ričarda Gira iz '90-ih (predveče pa nadalje)) podele na više podkategorija, pa smo tako, pored akcione komedije, romantične komedije, Čkalja komedije, partizanske komedije i Jeff Goldblum se pretvara u muvu u 04:00h mamu svoju plašio komedije, dobili i ženski film koji je stupao na snagu isključivo nedeljom u 21h, i kao prava mala podgrana se, unutar sebe, još delio na:
a) Sandru Bullock koja je pandurka i ne polazi joj za rukom učešće na konkursu za pičku i po, pa se jedi b) Richarda Gerea koji inače jebe, ali se možda i predomisli usled svetosti ženskog filma i nedelje uopšte c) Hugh Granta koji ne jebe ni kad se predomisli, a ni frizuru ne voli da menja, pa je valjalo loviti početak filma, da znaš koji je
Keva gleda obavezno (žena je, to joj je pos'o), a svi ostali se spontano okupe, jer još niko neće da ide da pere kosu i prizna poraz pred ponedeljkom.
Ništa od svetosti, kreće Gere blasfemiju nad nekom smernom učiteljicom u prvih 20 minuta filma, i scena se pretvara u trilogiju Gospodara Prstena; svima neprijatno zbog mame, a ne mo'š ni da odeš, onda će njoj bude neprijatno... Opcije za prekraćivanje muka:
- Prebaciti kanal - jok, što bismo se seksa stidili, svašta - Napustiti sobu - nedovoljno spontano - Skrenuti pogled - pridavanje značaja neprijatnosti situacije - Nestati struju - teoretski, odlično rešenje - Zaofftopičiti tipa "znate koga sam danas video?" - opet nedovoljno spontano, kasno je sad - Piljiti u ekran nepomično u nadi da niko neće uočiti bilo kakvo izbacivanje iz takta - 'oće. Ali što je najgore, mahom svi pribegavaju ovom rešenju, pa kad se karanje završi, uzdahnu i raziđu se uistinu obavljajući neku od funkcionalnih radnji koje bi za vreme seksa bile neumesne - Otići do frižidera - optimalno genije, ali onda sedaš i jedeš k'o čovek, dok si gotov ti gotov i Gere, keva ustaje i skriva osmeh, ali neposredno potom kreće cika "ja zadnji perem kosu".
A i Gere ne mož' k'o sav Srbin diljem sveta da se popne i siđe, nego se još i menja mesta, presvlači gaće, čeka dobar ugao mesečine, šalje poruke Džuliji, pušta Wind Of Change, brkove...
Recenica kojom fudbaleri izbegavaju odgovor na svako pitanje,posto se drze toga,da o dogadjajima iz proslosti ne pricaju(ma kolko se taj dogadjaj skoro desio),a znaju da o sadasnjosti i buducnosti teoretski ne moze da se govori.Po nekom nepisanom pravilu,na ovaj izraz se nadovezuje recenica ,,okrecemo se buducnosti i novim izazovima''.
Zigic:To je sve iza nas(dogadjaj koji se desio 3 minuta ranije)....idemo dalje,okrecemo se buducnosti i novim izazovima koji su pred nama.
Bankarski način da se zadužite na najduži mogući rok i na najveću moguću cifru koju možete teoretski da izdržite i to kupujući sitnice, gluposti i svakodnevne stvari. Sa njom čak možete da se zadužite a da i ne izađete iz kuće(internet). Zanimljivo je da kao njen vlasnik nikada nemate tačan i realan uvid u to koliko ste zaista novca dužni banci koja vam je izdala tu karticu.
Bez pritiska, opušteno. Šta god da uradiš, ništa ne gubiš. Naime, poznato je da su penali lutrija i da se dosta toga svodi na sreću prilikom izbora strane na koju će se golman baciti, tako da niko ne može da ga krivi ako primi gol, a ako odbrani, postaje junak. Sve u svemu, teoretski stanje potpune opuštenosti. Teoretski.
- E, brate, šta radiš, kakav si, nema te da svratiš na basket nikako... - Ma ćuti, stisli me na poslu, otiš'o šef na odmor, sve na mene palo, nemam vremena da dišem. - Au matori, šta da ti kažem, jebiga... - Ti kakav si, kako tebi na poslu? - Meni? Pravo da ti kažem, k'o golman na penalima. Firma u kurcu, radim koliko mi treba, šta god da uradim dobro je, boli me kurac... - Taman i jes'. Samo, pazi se da vas ne privatizuju pa da krenu da otpuštaju, najeb'o si onda... - Nas da privatizuju? Jesi lud ti, veće su šanse blizancima da prezime u Evropi nego da se nađe neka budala da nas kupi... - A i to što kažeš.
Nekad svakodnevno, nekad letimično nađe se po neka osoba na nižem intelektualnom stupnju od nas samih koja smatra da nam je neverovatno zanimljiva i da će nas oplemeniti svojim (ne)znanjem. U tim trenucima dolazi se do ivice nervnog sloma a vrlo efikasan (a nenasilan) mehanizam odbrane predstavlja korišćenje super dugih reči koje vaš sagovornik ne razume. Mala napomena, reči mogu a često i moraju biti plod naše mašte kako bi se gorepomenuti smarač definitivno zaglupeo još više (iako ponekad to izgleda teoretski nemoguće).
Smarač: 'De si brateeee?! Š'a ima? Otkad te nisam video! Ti: Koliko se sećam... od juče. Smarač: Dobro bre, pa to se samo tako kaže, ne mora ono...nego si video malu Miru skoro, mnogo dobro izgleda, pocrnela na moru uh! Ti: Da, verovatno je tu zaslužna pojačana pigmentacija kože do koje dolazi posredstvom ultravioletnog zračenja koje se na žalost više ne redukuje prolaskom kroz stratosferu. Smarač: To ti kažem, garava ko vrana. Ti: Da, znaš latinski naziv za vranu je "Laurana Arauzona" a njen mitološki značaj prisutan je kroz arheološke iskopine o starovekovnim narodima...zapravo morfološki posmatrano reč "vrana" vuče korene od reči... Smarač: Brate čuo sam da je dvocevka!!! Ti: Moguće mada dvocevnost koturova primicača dosta zavisi od same polupropustljive elastidoidnosti kateterskih litijum diodnih pufni koje.. Smarač: E brate, žurim! Ti(u sebi): Moram da zapamtim ovo što sam izlupao za sledeći put.
Jedna od retkih stvari u kojoj smo (bar teoretski) u Evropi. Odlicna stvar, ako zivite u Nemackoj, Francuskoj, Engleskoj: dan pocinje kasnije - kad svi ustanu ;) - a obdanica traje do 9-10 uvece.
Medjutim, ukoliko zivite u Srbiji, svaki dan mozete iskusiti posledice guranja tamo gde Vam nije mesto - vec u 5 ujutru je svanulo, kad to ama bas nikome nije neophodno, a vec u 8 se smraci. Situacija je jos apsurdnija zimi, kada zbog ovog genijalnog poteza vecina nas, vrativsi se kasno sa posla, ni ne vidi bela dana :(
100% ce nas ranije primiti u EU zbog ove cinjenice - "...ipak su oni u nasoj vremenskoj zoni, ne ide da njima postavljamo neke uslove?!"
proliv javlja se često uz kavženje, naizmjenično, kad jedemo nenormalnu hranu poput slatkiša stalno i ustajemo rano, i ako kavženje i proliv su teoretski dvije suprotne stvari u proljeva govna su mehka, mokra i prelahko izlaze, dok u kavženja govna su pretvrda, suha i preteško izlaze nažalost mnogi ljudi ignorišu ispravnu prehranu, te sumnjaju da im je proliv od kojekakog virusa, bakterije, infekcije i druge bolesti
Doktor: "Eh šta je tebi?" Pacijent: "Imam proljev i kavženje" Doktor: "Dijareju i konstipaciju? Nemoj jesti to što jedeš, jedi normalnu hranu, mi te ne možemo spasiti ako sam sebe upropastiš hranom!" Pacijent: "Ma znao sam da je to to. Nego jedem svašta kad mi je dosadno. Ali mogu li dobiti opravdanje za školu?" Doktor: "Izvolite, doviđenja." Pacijent: "Hvala, doviđenja."
Jako čudna sorta ljudi, sa kojima teoretski nema normalne komunikacije. Šta god vi rekli u datom trenutku to njima može da se ne svidi iz čista mira. Nema zagarantovanog i sigurnog načina kako im prići, sa koje strane, kojim tonon i rečima a da njima odgovara. Osobinu su im prikačili poučeni iskustvom goveda, kojima kad kvrcne u glavi da neće više da hodaju, jedino može da ih pomeri tenk ili žar pod rep.
- E mama, ja danas teta Dani kažem dobar dan a ona meni kaže jedi govna klinac!? Da se niste nešto zakačile? - Ma jok dušo, ona ti je ni povest, ni poterat. Sutra joj se javi biće sve normalno...
Poslovna politika u maloj privatnoj firmi u Srbiji. Ima samo teoretski značaj. Poenta je u tome da ima malo zaposlenih, te se od svih očekuje da preuzmu deo obaveza nekog imaginarnog radnika koji bi bio angažovan da budžet to dozvoljava. Spektar poslova koje ove aktivnosti podrazumevaju čine poslovi: kurira, sekretarice, čistačice, kafe-kuvarice, vozača, fizikalca, đubretara, VKV majstora, projektanta, pravnika, ekonomiste, prevodioca, inženjera, lektora, lekara... astronauta. U praksi to izgleda mnogo više u skladu sa pravilom:”Sve radi samo najveća budala.”
Spopadač ženskinja, koji svoju ciljnu grupu nalazi na šetalištima, parkovima, igralištima i sličnim mestima. Startuje žene koje šetaju kućne ljubimce, a teoretski je dobro potkovan, pa mu je lako započeti konverzaciju. On jednostavno ne želi da se nadmeće sa kojekakvim tatinim sinovima, mačo tipovima, napaljenim klincima ili matorim iskusnim kerovima na splavovima, u klubovima, kafanama... To nije njegov teren, ni mentalno, a boga mi, ni materijalno.
-Jaao što je lepa kucaaa! Ali ni blizu gazdarici, ako smem da primetim, he-he... Jel to beše patuljasti šnaucer? Ja lh prosto obožavam, i mislim da su... -Vidi faco, TO nije šnaucer, već dlakavo čudo koje kenja svakih 3 minuta, a ja moram da mu skupljam ''kakicu'' papirnim ubrusima i brišem dlakavo dupe! -Ali zar tako govorite za svog ljubimca? -Gazdarica mu je babuskera od 90 godina koja me debelo plaća da joj ovo čudo ''kaka'' napolju... Mrzim ga, mrzim babu, a i ti ćeš pazariti po mozgu jer mi je pun nos takvih ljubitelja životinja! Ajmo sad šetnja!
