Francuska reč koja znači izvini. Kod nas se našla u širokoj uptrebi posle odlaska velikog broja gastrbajtera na rad u Francusku. Pri dolasku u svoje rodno selo masovno su koristili tih nekoliko naučenih reči da pokažu svoju "kulturu" pa je ponekad dolazilo i do veoma smešnih situacija.
Primere možete naći u našoj kultnoj seriji: "Ljubav na seoski način".
Situacija kada si mnogo mnogo gladan, a iz raznoraznih razloga nisi bio u prilici da ništa prezalogajiš ceo dan, i zbog toga se osećaš kao sidom zaraženi Etiopljanin koji je poslednji obrok imao marta prošle godine kad je njegovo selo posetila Andjelina Dzoli.
Mesto izolovano od spoljnog sveta. Kad prođes tablu koja obeležava ulazak u selo, zaboravi sva pravila i spremi se za jedan sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj na koji si navikao i u kome si odrastao. Tamo raste bostan od čet'res' kila, krastavci od metar i po, svinja od sto kila daje dvesta kila mast, krave daju i do 60 litara mleka. Ujutru. I predveče jos 15-20. Ovo ukazuje i na geografsku izolovanost, sto će biti objasnjeno u primeru.
Meštani koji odu u drugo selo ili grad, najčesće pijačnim danom, prepoznaju se čim otvore usta. Karakterističan akcenat i izrazi koje su svojstveni samo njima nedvosmisleno ukazuju na to odakle su. I pričaju. Puno. Mnogo. Glasno. Veoma iskren narod, nemaju nikakvih tajni pred drugima. Šta ako ceo autobus čuje da je Milka Conetova ostavila muža i pobegla sa kondukterom iz susednog sela? Pa, 'ajde, živa duša...a sve je za ljude. Pa, onda priča o gazda-Stevanu, kad ga napali u seoskoj kafani da časti jer mu se sin ženi, a on stipsa, da izbegne neplanirani trošak, drekne: "- Ne jebem ništa, dok snajka ne uđe u kuću!"
Tamo nikad nije dosadno, iako selo nema više od 250 domaćinstava. Iz te malobrojnosti verovatno i dolazi njihova prisnost i otvorenost, naime svako svakog poznaje i to obično od malih nogu. Pa do groba.
Specifični su i po stilu oblačenja. Što više boja, to lepše i interesantije. Moto je da se svaka boja sa svakom slaže i uklapa.
Inteligencija je u srazmeri sa godinama i iskustvom, tako da srednjoškolci iz ovakvog mesta dobijaju nadimke poput Ovčevina, Tuta Bugarin, Vr-Vr, Belo Prase, Taksi Kanta, Sisoje i slično. Kasnije se ti nadimci menjaju u gazda-Stole, Đole Francuz, Rade Moravac, Mita Farmer, Student, Cvikeraš...
Postoji jedan grad u Srbiji, opština, koja obuhvata 12 sela. Ne bih da ga imenujem. Grad i 11 sela su na levoj obali reke, samo to jedno selo je na desnoj. Znači, izolovano od vajkada. Današnji most preko reke, sagradjen pre više od 20 godina, je napravljen za sve vrste vozila. Sa starim mostom to nije bio slučaj. Samo pešaci i putnička vozila su mogli prelaziti i to iz jednog pravca! Pa na smenu. Autobus je dolazio do jedne obale, putnici napolje, pa pešaka preko mosta po kiši, suncu, snegu...pa u drugi autobus koji čeka tamo, na suprotnoj obali. Sećam se kao da je juče bilo...baba me čvrsto drži za ruku, da se ne bih slučajno otrgnuo, jer zaštitne ograde nema...samo metalna konstrukcija, kroz koju i konj može da prođe...pecaroši sede na sred mosta, levo i desno, čekaju da udari som, vreme prekraćuju 'ladnim BIP pivima, kupljenim u obližnjoj priobalnoj kafani. Ulazimo u drugi autobus, krećemo, vidim tablu putokaz, nisam još ni slova znao, pitam babu da li smo stigli?
- Nismo, Deki, ovde jedu kifle bez 'leba, a kad stignemo, baba će tebi da napravi kifle s džem''. Prste da poližeš...
Dobro, baba, mislim u sebi i pitam se, a što jedu kifle bez 'leba? Pa, jesu li i bez "džem"?
Nakon više godina, shvatio sam suštinu. Njima stvarno treba skinuti kapu, jer da bi živeo sa njima, moras biti rođen tamo. To je jedini način da ih shvatiš. Njihov smisao za humor, veselje, uveličavanje, laganje, sve je lično njihovo, originalno i neponovljivo!
A, da! Setih se još jedne situacije s početka devedesetih, u vreme nestašice benzina...
Majka i sin krenuli kolima na pijac, u grad, preko "moste", kako oni kažu. Sin vozi. Stižu na sred (novog) mosta,trrrr, trrr, trr....stade auto. Ostali bez goriva.
- Sine, pa šta će radimo sad?
- E, sad, mamo, moš' se jebemo!
Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...
... Ili ipak ne?!
Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.
Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.
Mesto gde se još naplaćuje gledarina.
- Sine oćemo kod dede u selo? Odavno ga nismo videli.
- Si normalana kevo?! A?! Poslednji put mi je tražio 10 maraka što sam gledao RTS na onom EI Niš televizoru iz '62, crno-beli, bez zvuka.
- Pa star je on... A popravili su zvuk.
- Kevo, marke mi je tražio. MARKE!
pored vec opsanog znacenja od strane drugog autora, ovaj izraz ima jos jedno znacenje - šorati ili ici u šor, izaci u selo i obilaziti seoske kafane i bircuze!
Izraz sam cula u jednom macvanskom selu (gde se koristi svakodnevno), a verujem da se koristi i u vojvodjanskim selima.
Hocemo li veceras malo šorati?
Obavezno, subota je!
Devojka iz grada dovedena na selo kod momkove familije. Kada dođe vreme da momak upozna devojku sa roditeljima, rodbinom, komšilukom i odvede je na selo svi se sjate da vide novu snajku. Devojka prolazi kroz proces procene, obično zatečena i nespremna na ono što je čeka. Familija odmah počinje sa ispitivanjem snajke, ko su joj roditelji, čime se bave, jel bilo ludaka u njenoj familiji, šta poseduje od nekretnina i zemlje... Zatim iskusne babe i tetke procenjuju jedrost i plodnost devojke. Koliki su joj bokovi, da li će lako rađati decu, da li je dovoljno podgojena, kakvog je fizičkog i zdravstvenog stanja. Nakon toga je vode u kujnu "da pripomogne" gde se ispituju njene kulinarske sposobnosti. Naravno i "snajkina kafa" da se proba pa da vide "dal` mož` da s` uda". Radoznale komšije zaviruju sa svih strana, iz bašte, preko ograde, iz žbunja, sa ulice, da vide snajku. Tek nakon celokupne parade familija dečku prenosi svoje utiske.
Nezadovoljna familija: Niš` ti ova ne valja! Đe nađe ti ovu ružnu? Mršava je sine, kako će ova decu rađat`?
Zadovoljna familija: Svaka čas` sine! Kakva cura, krupna, prava! Al` skuva kafu, Bog joj da` zdravlja! Šta kaže, njeni joj kupili neki stan a?
Predstavljaju grupu izuzetno saosećajnih ljudi. Zbog niske cene maline u svetu nikada nemaju zaradu, šta više, stalno su na gubitku, ali eto, dolaze u selo da obrana malina ne bi propala (čist primer čovekoljublja). Njihov težak, ali plemenit posao najbolje ilustruje primer koji sledi...
"Dođe on (otkupljivač) kod mene prve godine na staroj frezi (motokultivatoru).
Sledeće godine, eto njega na traktoru i to samo radi nas seljaka - zarada ništa.
Treće godine dolazi kamionom. Šta će mučenik, nikad ništa da zaradi od maline?"
Minijaturno je nesto sasvim malo ali nema toliko upadljiv efekat kao kad odete u rodni kraj,selo ili bilo gde ,gde niste bili od malih nogu....pa sve ono sto je predstavljalo citav svet postaje tako malooooooooo,npr.krenite od kapije..... :)
Životni blagoslov, kad svi muški iz sela odu u vojsku da se bore (ako još bude neki rat pa svi izginu), a tebi ne daju u vojsku jer imaš ravne tabane - ostaje ti celo selo puno žena da čuvaš, a one o tebi brinu jer si im jedino muško.
Mada nekima bude i prokletstvo...
Srpski fenomen koji je zadnjih nekoliko godina u velikoj ekspanziji. Cilj ijada je da se promoviše određena hrana/piće, da se promoviše određena opština/selo, da Ministarstvo turizma ima šta da ponudi strancima, da Srbi imaju još jedan razlog za prežderavanje i pijančenje.
Roštiljijada
Slaninijada
Kobasicijada
Vinijada
Rakijada
Kulenijada
Mudijada (takmičenje u spremanju belih bubrega iliti testisa)
Buregdžijada
Bostanijada
Kupusijada
Pasuljijada
Belmužijada
