Patkice, šotkice ili pilići: šta ste već, svi zeleno opervaženi, zarobljeni u svežinu mente, miris kajsije, breskve, leticije kaste, mekoća njenog pogleda, sav u cvetićima okružen natpis da je čovek govno: pravi savršenstvo mekote i nežnoće da bi u sledećem, odlučujućem, momentu po samu bit i kratki vek toalet papira unizio i zaprljao najgore samu tu mekotu i nežnost.
A svesno si, znam, Istoče, masteru marketinga turio pačiće malene nežne kako bi prodao robu i širio laž o svetu a znao si da će se ti pačići i pilići ugušiti prvo u smradu i prljavštini a onda u nezamislivim kanalima nastaviti mučno polupostojane plutanjem među govnima; znali ste to, govna, znali ste.
I zašto estetizovati sve? Zašto to ti nije samo parče belog papira, nešto samo higijenski, bez upliva izmišjenih bajki, nešto čisto tehnički – ne, neću od sranja praviti nauku, niti se diviti govnima već je to jednostavna stvar koja još nije rešena napretkom tehnologije – čisto životinjstvo, kao i smrt, nešto nužno: pa da, nužda se i zove, ah kako ružna riječ ta nužda prosto smrdi na školski wc i gugutanje usranog golubarnika: nužda ko neka golužda i govnurda i snuždena nužda prdeža i muža njemačkih baba, i tu nuždu neće ulepšati klonirane patkice utisnute na listiću mekom ko duša reklamnog slogana, ne, ne želim patkice kako cvile u ruci dok čekam, želim samo parče nemog, mrtvog, papira.
S r e d s t v o i samo to, trebovanje, potrepština, stvar bez žiga duše živog oblika.
Ili za terenutak postavši balegar:
Sanitariši slobodno ovu divljinu keramikom ali ostavi mi poljski wc van kuće i trenutak smrada i sopstva glibavog, nestalnog: dnevna doza sećanja na propadljivost, sirovost, majmunstvo, čučanje, propuh vjetra odozdole, granje, paučina, pauci, sumnjivo šuškanje, trošni krov, trošne daske, mogućnost propadanja, siromašna roze boja Diva toalet papira, zeleni omot siromaštva, sve to u nekih deset minuta presabiranja samog sa sobom a posle ću već biti Keri Grant koji izmiče stolicu sveže opranoj i neobranoj studentikinji ekonomije Evi Mariji još mirsinoj na more i imena na jorgovan koju po ramenu dirkam neopranom rukom nežnu ko pilence iz perfeks reklame - uostalom sve u isti stomak ide, sve se, na kraju, izmeša.
*
Žig je isti, kalup je isti i samo udara po toalet papiru, po tapetama, po tetovažama ispod sisa, po igračkama za djecu, svuda samo pile pile pile
đavolje pile.
Ono što je nekad bilo "Molim" ili "Nema na čemu", u upotrebi isključivo na televizijama. Pojava nastala prvih godina 21. veka, koja se očituje u voditeljevom/kinom zadihanom zahvaljivanju gostu što je svoju pamet i logoreju podelio s nama, a on uzvraća sintagmom iz naslova.
U korenu pojave je psihološka podložnost autoritetu Televizije, kao i marketinško shvatanje života koje podrazumeva da si se, pošto si imao svojih 5 minuta na tv-u, izreklamirao onoliko, pa ćeš posle te glamurozne pojave nadalje bolje prolaziti u životu i radu, i da ćeš možda za Prvi maj dobiti čestitku od predsednika, ili bar od njegovog savetnika za medije, propalog Idola.
(Njiva negde u Vojvodini.)
Poljoprivredni stručnjak:... pa će, tako, žetva ove godine podbaciti za oko 10 procenata u odnosu na prethodnu godinu jer je zrno natopljeno vlagom.
Voditeljka sa frenč manikjuriom, u miniću, klateći se na visokim štiklama po oranici: Hvala na učešću u emisiji!
Poljoprivredni stručnjak: Hvala i vama!
****
(Hidrometeorološki zavod. Meteorolog uglavljen u stolicu, krut ko motka, bulji u kameru. Voditeljka Dnevnika ga fiksira iz studija, buljeći u ekran, okrenuta leđima kameri.)
Meteorolog: ... pa će zbog kiša koje ponovo padaju u gornjem slivu Bojane, sutra sa lica zemlje nestati Ada Bojana, a u donjem Štoju će kafana "Mira Furlan" biti potopljena do prozora. Padavine će se pojačavati tako da se očekuje da uskoro samo Njegošev mauzolej na Lovćenu ostane na suvom, ali situacija se prati iz časa u čas.
Voditeljka (okreće leđa monitoru, vraća se kameri): Hvala na gostovanju u emisiji!
Meteorolog, ukočen, gledajući u voditeljkina leđa: Hvala i vama!
Alfa i omega svakog objasnjenja i opravdanja tvog uspeha; sticaj okolnosti u kojima je sreca iskljucivi faktor za postizanje istog. Stepen userstva je, po definiciji, direktno proporcionalan velicini postignutog uspeha cime se, u krajnjoj liniji, nipodastava svaki skill koji (eventualno) posedujes.
- Uboo sam 5 tekmi, kv 150!
- Ma, usralo te...
Totalno je nebitna cinjenica da dva dana nit' si drk'o nit' si leba jeo, prateci na netu da l' ce Ben Arfa da zaigra.
- Flecer do Gigsa, ovaj do Nanija, 2x krug, Runi i raslje! Kakva bravura, kakav ples po terenu...
- Usralo te! Moj golman samo stoji u mestu! I ljubicast je!
Opet nebitna cinjenica to sto je isti na drugoj stativi i da mu nedostaje skocni potencijal Lebrona i vremeplov da uopste stigne do lopte.
- Kako sam rasturio Sociologiju danas, al' mi dade 9...
- Ma, usralo te - i ja da sam imao tvoja pitanja, ne bi pao (po 69. put).
Nebitna je i cinjenica da si bel' dan i ulicu video samo na razglednici od tetke iz Svice, kao i da si toliko zagrejao stolicu za 10 dana ucenja da si verovatno ubrzao proces globalnog otopljavanja za par godina.
Klozet, WC, bilo koje mesto koje nudi mir pri istovaru debelog creva. Platon je to još odavno shvatio a nauka potvrdila da se ideje rađaju tokom sranja u klozetu. Pri olakšanju prelazimo na višu vibraciju zbog radi osećaja rasterećenja posle obavljanja fiziološke potrebe, menja nam se talasna dužina i tu smo, na frekvenciji sveta ideja.
A: Ima l' koga?
B: Ma de si navro na vrata čekaj da obrišem dupe.
A: Ajde i meni se sere...pa požuri više, ne brišeš halu fabrike nego dupe.
B: Čekaj izeš mi kurac! Putuj igumane!
. . .
B: Izvolte u rezidenciju vaša visosti.
A: E fala kurcu...
Monolog u mislima A: Uf, jebem ti suvu 'ranu, ko da kenjam vrengiju...To Mile, ajmo, to, izađi, ulaz je ionako bio džabe...uuu, to batice. Nego, da stavim još 300 na Jablonec, što da ne, do sad me nisu zajebali. A koliko li je sati, kad li počinju...au čoveče za 10 minuta počinje a ni dupe nisam obriso...ma kad dođe Jablonec kupiću 48 rolni. Bahati živote evo me. (istrčava spuštenih pantalona, gologuz, uzima listu, papirić i olovku i seda za stolicu neobrisan)
Odreagovao je, što bi se reklo, po difoltu; sa rezonom i nema tu šta da se prigovori. Svako bi tako uradio na njegovom mestu. Jednostavno, situacija, Saturnova putanja, baba Vangino proročanstvo i sopstveni osećaj su tog trenutka učinili da se neka situacija okonča - onako - FUDBALSKI.
Lokner: ...upravo vidite jedinu polušansu u prvom poluvremenu meča Srpske lige "Istok" između domaće Sloge iz Despotovca i gostiju iz Kladova, ekipe Đerdapa. Mlađani Popivoda, Slogina perjanica, se kao brzi voz stuštio ka šesnaestercu Đerdapa i nakon uklizavanja Miloša Dugića lopta se odbila do Zečevića, koji je iz prve poslao projektil u deveti red kukuruza. Jednostavno, povukla ga je lopta, odreagovao je fudbalski, i tu nema mnogo priče.
_______________________________________________________
________________________________________________
Lea Kiš: Na vruću stolicu ideeeeeee Duško Tošić. Aplauz! Prvo pitanje postavlja Goran iz OK benda. Gorane, izvoli.
Goran: Pa šta da pitam Duška? Eo, zašto si oženio baš Jelenu Karleušu? :javlja se Toma Blek Panters, dok glođe batak od kokoške:
Toma: Povukle ga lopte, hahahahahahahaha.
Jedan u nizu prirodnih kompasa.
Nepristupačna, hladna, suzdržana osoba nežnijeg pola s kojom bi se kresnuo svaki muškarac, koju svi žele al' ni jedan je ne doseže jer ta daleka zvezda nije padalica. Ona ne ispunjava želje. Ona zahteva.
Uglavnom je jako lepa, u najmanju ruku negovana, prefinjena i vrlo inteligentna. Šarmantna, ali u nagoveštajima.
Da je malo bliža možda bi sagorela od strasti.
Zasigurno - orijentir pripadnicima muškog pola koji su zalutali; Čim je vide znaju da nisu na pravom putu i da je najbolje da promene pravac. Ukoliko ne - biće olađeni - oduvaće ih severac sa sve muvačkim forama koje dotična zna već napamet.
Inače - veoma nesrećna. Usamljena zapravo. Previše emotivna. Čulna. Gotovo podrazumevano s nesvakidašnjom pričom koja je kob i kruna, distanca između Nje i sveta.
Zvezda samica.
- Dobro veče, slobodno? (seda na stolicu iako ga Ona ošine pogledom k'o bičem) Šta pije dama?
Ona ćuti. Spušta pogled ka praznoj čaši čije dno prožima odsjaj Njenih naušnica.
- I, zar je ćutanje sve što dama ume?
- Da li izgledam uslužno?
- Nimalo! Izgledate čarobno madam!
- Mislim da si zalutao.
- Ja ne mislim, he,he.
- Sada sam sigurna da si zalutao.
- Čarobnice nemoj tako, noć je magična, izvedi me na pravi put! He,he (kezi se)
- Ne mogu dok ti stojiš na mom putu. Tebi je do magije, a ne znaš ni trik. Nestani.
Sutradan...
- Bole šta bilo u klubu noćas?
- Čuj, noćas! Sinoć budalo, ni ponoć nisam dočekao!
- Ništa od pičke, a? Niko poznat?
- Bila je opet Golubica brate. Sjebala me, treći put. Svi su čuli. Jedva se dovukoh, nema cure koju nisam smuvao, šta je do đavola s njom?! Ima problem, šta li? A ja omađijan! Sramotim se za pola pogleda. I to ubitačnog, ledenog!
- Ta pička je Severnjača, kažem ja...
Podizanjem dva prsta skrećemo pažnju nastavniku da određenu stvar znamo ili želimo da uradimo. To je nešto što naučimo u školi pre svih ostalih stvari, premda je vrlo jednostavna radnja, često umemo da pogrešimo i da izazovemo smeh čitavog okruženja.
(Vrtić. Nikola ne može da izdrži koliko mu se piša.)
Nikola: Vaspitačice, da li mogu da idem da piškim?
Vaspitačica: Nikola, moraš prvo da podigneš dva prsta i da pitaš da li smeš do WC-a, a ne tako...
(Sva deca u grupi se smeju. Neki upiru prstom u njega.)
--------------------------------------------------------------------
(Treći razred. Učiteljica je zadala zadatak iz matematike i pitala je ko želi da uradi. Javljaju se skoro svi u odeljenju.)
Nikola: (Izdižući se na prste i naslanjajući se slobodnom rukom na klupu, trudi se da najviše podigne dva prsta.) Učiteljice, evo ja...Jel mogu ja!
Učiteljica: Nikola, treba da se javiš normalno, a ne da slomiš klupu i da mi isteraš oči s tim prstima! Sedi dole!
(Svi u odeljenju se smeju.)
------------------------------------------------------------------
(Sedmi razred. Nastavnica biologije je pitala ko želi da odgovara. Javljaju se svega 5-6 učenika.)
Nikola: (Zavaljen u stolicu, nesigurno podiže šaku.)Ja sam učio...
Nastavnica: Nikola, treba podigneš dva prsta a ne tako...Upristoji se, dečače!
Nikola: Ne razumem...U čemu je razlika.
Nastavnica: Pa ne znam da li ti se sviđam, pa mi mašeš ili želiš da odgovaraš.
(Svi se smeju, većina na silu.)
--------------------------------------------------------------------
(Treća godina gimnazije. Nastavnik matematike je napisao zadatak na tabli i traži dobrovoljca. Niko u razredu se ne javlja.)
Nastavnik: Ja nigde ne vidim dva prsta, ne moguće da niko ne zna...
Nikola: (Pokazujući srednji prst desne ruke.)Evo, nastavniče ja znam pola zadatka...
Nastavnik: (13 sekundi kasnije shvativši Nikolinu gestikulaciju.)M'rš napolje i da se javiš pedagogu, bitango jedna.
(Svi se smeju, neki su popadali sa stolica.)
--------------------------------------------------------------------
(Prva godina fakulteta. Profesor fizike započinje već treći čas predavanja, a da pritom nije pravio pauzu.)
Nikola: (Kulturno podiže dva prsta i čeka pravi trenutak da se obrati profesoru.) Profesore, izvinite što vas prekidam, smem li do toaleta?
Profesor: Kolega, idite slobodno... Ali nema potrebe da zato dižete dva prsta i da me prekidate, pa nismo u vrtiću, pobogu...
(Svi u amfiteatru se smeju...)
Najveće razočarenje u rođeno dete.
- Otac: Bio sam ti danas na roditeljskom, vidim imaš već deset neopravdanih a tek je početak školske godine. I nije mi jasno kako si već uspeo da dobiješ tri keca za dve nedelje!
- Sin: (smoreno) Ne znam ni ja...
- Otac: Ja stvarno ne znam više šta da radim sa tobom! Rekli su da moram platiti neke dve klupe i stolicu što si polomio. Sa tobom čovek što bolje, ti sve gori!
- Sin: (smoreno) Pa šta da radim...
- Otac: Pa kako šta da radiš? Uzmi unormali se! Hoćeš da me sa'raniš pre vremena?!
- Sin: (smoreno) Hoću naravno...
- Otac: A hoćeš kažeš? E, šta sam dočekao! Pa, bolje da sam svršio u lopatu i bacio svinjama, majku ti jebem nenormalnu!
Nepisana pravila kojih se treba pridržavati da bi se uklopio u društvo.
U kafani piješ stomakliju, eventualno pivo i merkaš konobaricu.
Na utakmici pevaš navijačke pesme ili ćeš da dobiješ po pički zato što si pička.
Ne pišaš gde stigneš, iako možeš, nego to radiš u WC-u.
Dupe brišeš toalet papirom ili pereš vodom, zavisno od veroispovesti,
ali je bitno da ne navlačiš gaće na usrano dupe.
Medicinskim sestrama kupuješ kafu i čokolade, a doktorima daješ viski i keš.
U slučaju saobraćajnih nezgoda vadiš dizalicu i krećeš u objašnjavanje ko je kriv.
Ne prdiš u liftu i u avionu jer stvarno nije lepo.
Braći i sestrama ne psuješ majku, jer bi to bio incest.
Ako se pomenu pederi kažeš da bi ih prebio, da te ne sumnjiče da si i ti peder.
U restoranu, kada dama seda pridržiš joj stolicu,pa tek onda ti sedneš.
Ne pišeš dugačke definicije, jer ako si ti lud da ih pišeš, niko nije lud da ih čita.
Ovako izgleda moje jutro.....
Spavam. Svira mi alarm. U svom tom haosu nekako uspevam da skupim snage da svoju levu ruku podignem 12,68 santimetara u vis, spustim ih na regal, tj. policu i prstima pocnem da udaram u sve moguce dzidza-bidze koje se tu nalaze, da bih napokon dosla do mobilnog telefona i ugasila taj progresivni zvuk. Dalje sledi ustajanje...Spustam prvo levu nogu, pa desnu, pa onda dizem gornji deo tela. E onda tako sedim jedno 5 minuta i "drogiranim" pogledom gledam u zid, i napokon dolazi taj svecani trenutak i ja odlazim u WC! xD
(WC nije potrebno opisivati, zar ne?) E, onda umesto u svoju, skrecem u burazerovu sobu i "zakucavam" se za njegovu stolicu, palim racunar, naravno prvo proveravam postu i onda sva uzbudjena idem na Vukajliju da vidim "koliko sam porasla od prethodnog dana"! E, a kad vidim da sam porasla za nekih 2-3 santimetra.....ONDA SAM TOLIKO IZNERVIRANA DA MOZDANE CELIJE JEDNOSTAVNO NE MOGU VISE DA IZDRZE I ONDA>>>>>Pa vratim se u krevet da odspavam jos neka 2 sata....
