Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.
*03.08.2016.U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.*
*22.09.2030.Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Majka Rusija'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...*
*02.11.2047.Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.*
*07.05.2057.40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu... *
*12.03.2065.Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.*
*11.12.2073.Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.*
*31.12.2073.U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.*
Smatram da će ovi memoari u određenoj meri pomoći da se neki događaji više nikada ne zaborave ma koliko se davno dogodili, i da će skinuti koprenu sa očiju mnogih.
Kao što bi moj narod rekao: Leta gospodnjeg, 173.85.9389.
Vapaj za malo pažnje povremeno. Jer niko ne zaslužuje da mu se posvećuje vreme koliko ta rodbina. Pitanje koje se postavlja rođaku koji ni ne dolazi, ni ne zove. Ima za cilj da besramnika prekori svojom žestinom i natovari mu osećaj krivice zbog povređenosti zapostavljenog nedolaženjem. Može davati izraz neizmernom razočaranju u drskost i nevoljnost bezosećajnog skota od rođaka da vam pozajmi kacu za šljive.
-Juče mi kučka oštenila petoro, a ti ni na čast da navratiš! Ma, koja smo mi kurčeva rodbina?
Istorijski malo poznato objašnjenje zašto pojedini gradovi nisu bombardovani tokom NATO agresije 1999. Sva zasluga pripada našim putevima. Naime, dok su nam agresori nadletali zemlju, videli su puno gradova čije su ulice prepune rupa, pa bi pomislili ''Ovde smo već bili'' i produžili dalje.
-Hvala Ministarstvu koje je bilo zaduženo za održavanje puteva!
Obavezna izjava naših sportista i trenera kad nam neki klub (ili nacionalni tim) bude sravnjen sa zemljom od strane neke ozbiljne ekipe, ili kad kiksa protiv nekih vodoinstalatera iz zemalja koje se bez lupe ne vide na globusu. To zapravo znači: Ispušili smo, jebi ga. Šta da se radi? - ali niko to neće tako direktno da kaže. Pred kamerama to izgleda kao da će oni da analiziraju poraz i da nauče iz svojih grešaka, što bi i trebalo, ali naravno da od toga nema ništa, jer ako treba, to ne znači da mora.
- Imali smo dve 100-postotne šanse, koje nismo iskoristili, dok su oni svojih šest uspeli da realizuju. Ali eto, izvukli smo pouku.
Fraza koja kratko i jasno objašnjava komplikovane međuljudske odnose. Ali kod muškaraca. Kod žena bi ''dobri smo'' značilo- pa znaš mi se družimo ponekad, izađemo na kafu i to, ali prosto nije to osoba kojoj mogu da se poverim, mada nju bih pitala za mišljenje o novim cipelama, ali ne i o novoj frizuri jer znam da će nešto da me slaže, uglavnom nju bih pitala i da sredi dečka nekoj mojoj prijateljici jer je osoba od poverenja ali ne toliko da joj recimo kažem u koliko godina sam i sa kim izgubila nevinost. Ona je ok da se sa njom priča ali nikada je ne bih zvala na rođendan, niti bih otišla na njen, mi se javljamo jedna drugoj i super se pozdravimo ali nikada se ne bih zadržavala duže od 10 minuta na ulici sa njom, jer bi to značilo da smo dobre drugarice. Sa njom bih otišla na bazene kad nemam drugo društvo ali ubrzo bismo i ja i ona našle još neke drugarice pa bi svaka otišla na svoju stranu, nas dve se ponekad sretnemo na kafi i onda ogovaramo kalašture, mada ne preterano jer može sa drugima da priča kako volim da ogovaram, ali kul je ona...dobra sam sa njom.
Nerazdvojni, uvijek zajedno. Najbolji prijatelji od vrtića.
-Eto Milana, sam ide ulicom, gdje li mu je Vule? -Tu je negdje iza njega 100%. Znaš i sam da su njih dvojica uvijek zajedno, baš k'o i obrve Momčila Krajišnika.
Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.
Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je "dogovoreno". Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.
No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i "komunicirao" kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati "dil" tačku.
- Znači idemo sada u banku, ali nemoj da gađaš tetu flajerima, da piškiš u hidrant i diraš uniformisanom čiki pištolj kao ono pre, važi? Dogovoreno?? - Jej.
Izjave majki koje se smatraju džet setom Srbije ili anonimnih gospođa koje su u stanju i da dokazuju kako je to "baš super".
Roditeljstvo se ne zasniva na drugarskom odnosu. Odnos međusobnog poverenja, lagane komunikacije u kojoj nema "nezgodnih" pitanja i škakljivih tema lako može da zavara nezrelog roditelja da se poistoveti sa svojim detetom (pogotovu ako je adolescent). Glupost zna da uznapreduje pa ima roditelja koji će se "požaliti" svojoj deci na svoje lične probleme i 'ladno iščekivati savet.
Roditelj nije drug, ali je najača karika svakog deteta. Dete nije drugarica i nikako nije rame za plakanje.
Roditeljstvo je na temelju koji čine poverenje i suštinski autoritet. Slojevi se dograđuju u okvirima sopstvene kompetencije, emotivnosti i životnog iskustva.
