Lizalice mog detinjstva paraćinske proizvodnje.I dok je obični Čupa-Čups bio skup za moju crkavicu koju dobijem od roditelja,crvena ''Kojak'' lizalica je bila ultimativno sladilo za mene.Narandžasto-crni omot za koji je trebalo 5 minuta da se skine,predstavljao je čas fizičkog za ruke i prste toga dana.Nažalost,više ih nema u prodaji.
„domaće proizvodnje“
Prirodni preparat na bazi alkohola koji rešava probleme mentalne konstipacije.
U zavisnosti od ličnih afiniteta prepisuje se u formi pet ili više piva, dva do tri žestoka alkoholna pića ili jedne domaće.
(žuraja na nekom splavu)
A: Vidiš, Kjubrik u svojim ostvarenjima provlači bezbroj subliminalnih poruka koje se oslanjaju na samu bit ljudskog bića, večne su i univerzalne. One nisu hrana samo jednog čula, to su sinestetične kompozicije koje ostavljaju bez daha i uvode filosofiju na velika vrata uma malog čoveka, shvataš?
B: Naravno maćoreee, to je to. Konobar, može jedna domaća za mene i mog prijatelja.
(10 min kasnije)
A: IZA OBLAAAAKAAAAAA!!! TA NA NA NA NNNAAA NAANAN NA!!!
B: To, maćoreee, a ne da mi kenjas onako!
Slogan preuzet iz jedne domaće reklame za pivo. Koristi je lokalna ekipa mladića, od kojih je 70% nevinih, a preostali pate od globalnog zagorevanja, da prokomentarišu pojavu nove seksipilne komšinice.
A:”Opa batice, snimi novu komšinicu. Stigla nova roba, mora da se proba!”
B:”Brate, da vidimo i to čudo! Dosta si ti “prao na ruke”.
Izraz kojim domaće pop, turbo džihad i ostale zvezde i zvezdice opisuju svoj najnoviji hit sa rokom trajanja dve nedelje. Hit čija je glavna karakteristika da ne sadrži apsolutno ništa novo, ili drugačije.
Mlekadžija. Ali mlekadžija prevarant.
Poznat u selu kao neko ko ima krave koje muze, a mleko prodaje. Mleko? Pa shvatio čovek politiku firmi Moja Kravica i Imlek, pa se i sam počeo da vara već dovoljno napaćeni narod koji jedva sklapa kraj sa krajem.
Narod, ubeđen da je domaće najbolje, da je mleko neophodno deci u razvoju, naručuje od vodonoše litar mleka dnevno. Umesto da kao domaćin, ustane rano, pomuze stoku i dostavi narodu naručeno mleko, on ga prvo obrađuje: prokuvava ga, a zatim skida kajmak, koji zasebno prodaje na pijaci, a u mleko sipa vodu, kako bi povećao količinu. Meša ni manje ni vše nego u odnosu 1:1. I takav proizvod dostavlja naručiocima, a naplaćuje ko punomasno, sveže, domaće mleko.
- Ženo, jel tebi bljutavo ovo mleko?
- Ne znam, nisam još probala. Doneo mlekadžija Slobo jutos. Treba da mu platimo tri hiljade za ovaj mesec.
- Čuj mlekadžija! More, kakav mlekadžija, običan vodonoša. Platićemo za ovaj mesec, a ja ću mu reći da mi ne donosi više!
- Milorade, sramota je tako. Već tri godine nam čovek donosi mleko. A greota je i zbog dece. Rastu. Treba im za jake kosti.
- Vode ima i u slavini, ako će im pomoći da porastu. Bre, Slobo počeo da vodi politiku - skine kajmak, proda ga na pijaci, a nama mleko meša sa vodom. Dok sam ja živ, tako ne može. Ako treba za decu, ima da nabavim kravu, pa da je lično muzem, a ne da me neko pravi budalom.
Kafa se u Srba tradicionalno ispija još od doba turaka koji su je i doneli na ove prostore. Solo, u društvu, ujutru, uveče. Nekad je sama sebi cilj, nekad je samo izgovor da se opali komšinica, drugarica, koleginica.
Opšte je pak poznato da mi balkanci svemu volimo da dajemo neki svoj lični pečat, da se izdvajamo iz gomile, da smo drugačiji, originalni, jedinstveni. Tako smo smislili da se uz ovaj topli okrepljujući energetski napitak sasvim lepo slaže rakija, poželjno proizvod domaće radinosti, spravljana od raznih voćki i trava. I toliko se ova kombinacija ustalila u tradiciji (čitaj: još jedan izgovor za svakodnevno šikanje radže jako je dobro prihvaćen) da su ova dva napitka spojena dok ih smrt (čitaj: pravilnik evropske unije o licenciranju i brendiranju domaće rakije) ne rastavi.
Šćepan Šćekić: Zaaazo! Kavu!
Zaza: Je l' i rakiju?
Od kave mi je ne odvajaj!
Korpa za veš u svakom prosečnom studentskom stanu. (Može da sadrži svašta: klasični prljavi veš ali i ostatke rolni od toaletnog papira, sadržaj cimerovog želuca nakon žurke, iskorištene kondome, flašu domaće rakije...i naravno neizostavne plafonjerke)
Skup država koju srpsko stanovništvo (uključujući i ljude na vlasti) ne voli iz više razloga, tj, zabrana koje nam stižu od njih:
- Zabrana ubijanja pedera,
- zabrana gaženja cigana,
- zabrana tuče svoje žene i dece,
- zabrana ubijanja stranih državljana,
- zabrana paljenja stadiona,
- zabrana proizvodnje otrovnih rakija,
- zabrana ljudima koji preferiraju ove sportove da ih igraju van Srbije...
Merilo za jačinu nečije zozovače, obično domaće radinosti tokom čijeg stvaranja se proizvođač obično naliva prošlogodišnjim vencem pa mu ne pada na pamet da proverava jačinu proizvoda.
- Zvao nas Mile kod njega u stan, kaže doneo neki dedin radžastan pa da eksiramo malo.
- Ni u ludilu. Ja sam prošli put od te njegove brlje oslepeo na pet dana a kada sam progledao video sam da mi je opala kosa i obrve. Neka hvala!
Vrtoglave domaće novčanice tokom devedesetih godina prošlog veka koje su svoju vrednost dobijale i gubile u periodu od svitanja do sumraka. Nije da su bile skroz nevažeće, imale su poguban uticaj na prodaju toaletnog papira.
- D'vize, devize, ks-ks, d'vize, devize.
- Ćao, kol'ko dinar?
- Dva dinara. D'vize, devize...
