Ja, ti i mi. Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara... Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200... Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja... I sada pomnoži. Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika". Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih. ------------------------------------------------------------------- Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
Izuzetno suptilni i romantični poziv na sudar, koji se pride ograđuje od ispijanja kafa i buljenja u nebeska tela.
''Mislim da je vreme da se naši svetovi sudare.'' ''Kako si romantičan? Gde me vodiš? Na Avalski toranj? U Coffe dream da sanjarimo uz bogati šlag?'' ''Dušo, nema sudara bez BUM! Pravi, eksplozivni sudar svetova! Da ti uletim sa strane uz zvuk eksplozije, pa tek onda da brojimo zvezde... Jer, ljubavi, buljenje u zvezde i mesece nije ništa naspram uživanja u tebi, tvoje telo je meni čitav svemir, ona nebeska mogu samo da crknu od ljubomore!'' ''Ahhh...kako si samo romantičan! Uleći mi u svemir!''
Kuhinja očajnih domaćica, u kojoj uglavnom obitavaju ugljenisana tela životinja.
- Ženo, ŠKK, opet si kremirala ručak? Opet moram da idem kod "Malog Minga" da jedem njegove sline i bale? - Dušo, malo je zagorelo, morala sam da saćekam da mi se osuše nokti. - Ma kurac moj zagoreo, šupičkumaterinu, kakav je ovo način, si obećala da ćeš da kuvaš ako ti budem platio silikonske sisurde? I`šo sam u Arilje da vučem gajbice da bi skrpio! Koštaš me ko Svetog Petra kajgana! - Pa jesi ali... - Šta ali? Večeras ide u rč, ima cvajta sam da puca! Ja častim!
Aktivnost koji se upražnjava za vreme vršenja velike nužde. Punjenje duše, praženjenje tela.
Naravno, pod uslovom da ste poneli novine ili knjigu. U suprotnom, morate se zadovoljiti čitanjem nalepnica na deterdžentu ili najbližem dezinfekcionom sredstvu.
Pitanje koje spušta na zemlju svakog dokonog, a obavezno nadrkanog seratora koji je umislio da drži govor pred širokim auditorijumom, a u stvari mlati praznu slamu u amfiteatru u kom prazne reči još praznije odzvanjaju (karakteristično za komunikaciju preko neta).
B: "Alo, stoko! To što govorite je u najmanju ruku debilno! Vaša ogavnost i ljigavost me zadivljuju! Stvarno mislite da ste duhoviti? Ma naj** se ja vama svega svetog kad niko ne sluša šta mu pričam! A ti, gaduro, ti si posebna priča, pli ti materina! S takvim ološem neću ni da razgovaram! A jednog dana će vam biti jasno sve ovo što vam pričam, videćete vi ko je bio u pravu... hvala vama koji me podržavate, a vi kojima nisam dobar j* se i duvajte mi k*!" D: "S kim se svađaš, jbt? Nije tebi lako."
