Suptilan i vrlo ubitačan način da vidite leđa gostima koji su višečasovno prisutni, bez indicija da pokupe prnje i zapale kući. I pored napadnog zevanja, gledanja u ručni sat svaka tri minuta, proveravanja nivoa pića u čašama, ovaj znak za fajront ubedljivo premašuje sve moguće smicalice.
(14:00h - ZVRRR!) - Oooo kumašine, uđi, uđi...
(21:34h) - I tako.... (deveta neprijatna tišina te večeri, domaćin se opet zakašljava) Nego, jel se sećaš onomad kad smo išli u Đenoviće '96 pa mali Miša dobio prolivčinu, pa ga vozili do Budve joooj hahah....
-Da, da... (gleda na sat)
-A sa nama krenula Milka mučena...šta je sa njom bre? Reče mi Goca iz Sopota da joj muž umro, da joj na poslu baš loše, i...
-Ne, ne znam stvarno...
- I dobila neku bednu penziju, a samo pršte otkazi; zaposlio direktor neku sa frizerskom. Nema bre, ovo je partijska država, a njen sin prošle godine diplomirao na Mašinskom, jebe se u Beogradskim elektranama za 50.000 mesečno, posla slabo, svi tenderi namešteni, treba da se ženi, nem...
-Da, da...strašno...E Branka, aj kad si već tu, donesi mi dva propafenona! Znaš, one plave tabletice, što pijem pola sata pre nego što legnem...Kumašine, hoćeš još jednu da popiješ?
-Auuu, vidi već je skoro deset sati, idemo mi polako...
Perpetuum mobile predmet koji sluzi da bi, jednom poklonjen, kruzio neprestano, neopterecen vremenskim ogranicenjima, istim krugom rodbine, prijatelja, poznanika- omogucavajuci darodavcima da ponosno, i bez ikakvih izlaganja troskovima, odu na tu-slavu, rodjendan, veceru, godisnjicu itd. Sadrzaj takvog poklona je isti i neupitan,moze biti bilo sta:od bele tehnike, slika, ali najcesci je flasa s alkoholnim sadrzajem. Jedini problem predstavlja ukrasni papir, odnosno kesa u kojem je predmet pristigao-da li ga menjati ili ne? Eventualni, dodatni problem moze predstavljati mogucnost da je isti popijen od strane maloletnog ili tek punoletnog ukucanina pri situaciji-prazna mi bila gajba ili Isao sam i sam na neku zurku.
- U jebote kumovima sutra godisnjica.
- Sta da im nosimo, ni dinara u kuci nemamo!
- Ma sta sta, onaj viski sto su nam doneli Zika i Milka na rodjendan.
- U jes, dobro si.
(sutradan...)
- E a jesi ti sigurna da smo od Zike i Milke mi ovo dobili, da bas nismo od kumova?
- Otkud ti to?
- Ma sumnjiv mi ovaj ukrasni papir, pise nesto "najboljem kumu..."
- Uzmi onaj od tvoje mame sto smo dobili za decji rodjendan pa prepakuj.
- E dobro si. Nema da skontaju da je njihov kad bude s onim mecama i zekama na njemu...
........
- Sutra kumovima godisnjica.
- Hajd ponecemo im onaj viski sto smo dobili pre par meseci od Zike i Milke...
(sutradan)
- Sine, hodi da te tata nesto pita...Gde je onaj viski, jebacu ti mamu maminu, bio je ovde a sad ga nema!
- Ovaaj...Ma ne znam ja o cemu ti pricas, cale! Odneli ste ga babi i dedi ja mislim....
Posebna vrsta humora, na listi bizarnih šala odmah iza fora o Hitleru i robijašima ili kontejnerima sa bebama. U svetu ljudi koji nisu prinuđeni da ceo bogovetni dan provedu vezani za bolnički ležaj u tesnoj i zagušljivoj bolničkoj sobi u kojoj ima od 3 do 4 kreveta više nego što je propisano u povelji o ljudskim pravima, ovaj humor je nešto u najmanju ruku okrutno, a pre svega gadno.
Čemu se ti ljudi smeju, sa čim zbijaju šale, o čemu govore, ne možete drugačije saznati nego priuštiti sebi jedno popodne u takvom okruženju posle koga će vam i ortak sa raspalim forama postati novi Džimi Keri na lajv stejdžu. Raspravljanje ko je izbacio veću "lopatu", ko je budio sestru u pola noći za jedno diskretno "maženje" ispod čaršava i na kome se nataložio veći sloj znoja, apsolutno su neodoljive, oraspoložavajuće, futuristički oplemenjene dok gledate ta pospana i umorna lica čiji je minimum jedan deo tela uvijen u zavoj, a boca sa infuzijom iznad maltene svakog ležaja.
Posetilac u terminu za posete (15-16h): (vedro) Pa... gde ćete vas dvojica za vikend?
Krevet 1: Mića će u neku diskoteku, ali prvo mora da se istušira jer mnogo smrdi. (hahahaha)
Krevet 2: Đole, ćuti tamo, ako ja odem, ko će da ti menja lopatu? Ti ćeš živ da se usereš dok se ja na vratim! (hahahah)
Krevet 1: (Hahahaha) Jaoj jeste! Mićo, odlično mirišeš drug, ne moraš da se tuširaš, ne smrdiš majke mi, šalio sam se! (hahahahah) Jaoj, jesam ti pričao kako mi se prikenjalo jutros oko pola 4, pa gledam u Miću da li će da se probudi, a on ništa. U'vatim ja flašicu od soka, bacim mu na glavu, on se trgnu i donese mi lopatu.
Krevet 2: Pa nisi valjda stvarno mislio da ću da se probudim u pola 4?! Doduše, da je sestra Milka došla, ne da bih se probudio, nego bih đipio da skinem zavoje s noge i dao bih joj da mi izmeri pritisak. Donji! (ahahahah)
Krevet 1: (hahahahahaha) I ponudio bi je čašicom infuzije! (ahahahhaha)
Još jedan u nizu tradicionalnih smaračkih atributa skovan od najpoznatije legalne mafije. Alat iz porodice svih tih bogougodnih, bože 'prosti i bože me sakloni mantričnih mehanizama anesteziranja mozga i ispravljanja vijuga strahom od večnog guranja zagrejanog Luciferovog trozupca u rčminu i podmazivanja iste ključalim prerađenim uljem kad grešan otegneš papke i odeš na onaj svet, jer pobogu, popravka senzora na ajnšpric pumpi nove popine bembare i popadijina lisica neće same da se otplate, a strah je oduvek bio najefikasnija uzda u kljovama žgadije. Dalje je istorija...
Ohoho, pomaž' bog domać'ne, derde da i u ovoj čestitoj kući osvetimo vodicu...
Dobar dan, pope Ilija.
Oče, oče se kaže, a otpozdravlja sa dao bog.
Dobro, tata Ilija. Ja samo ne shvatam kako to "dao bog", pošto kad svaki put navrneš od mene uzmeš nekad 10, nekad 20 evra, a prošle godine kad mi je baba Milka klepila čekali smo te na groblju nekoliko sati po kiši jer nisi hteo nosa pomoliti bez stotke, ako se ne varam. Uzevši da si za sat vremena mlateći kandilom i spominjući kroz nos nekog sina Imanuila i raba božijeg uz'o skoro pola moje plate, uz to si dvaput tražio repete pečenja posle za sofrom, satnicu ti računam 10 evra u vr' glave jer si školu završio, ono pečenje i piće što si smlatio računam dvadeset, stoga, tatko, vadi stotku i cenera, il' da kazujem mom malom da ti odvrće točkove sa Rekstona, bogobojažljivo narafski.
Onaj koji slavi slavu zato što je to tradicionalno srpsko obeležje a ne veruje u boga.
Sve on zna o Hristu i apostolima ali ne veruje u boga stvaraoca svega tj univerzuma. Slavi slavu da bi se video sa prijateljima i održao kumstvo koje su mu preneli još njegovi stari.
Slava
- Je li kume? Čega bi zaštitnik sv. Arhanđel Mihajlo?
- Sv. Arhanđel Mihajlo je zaštitnik vojnika, oficirska slava. Moj pradeda je bio oficir u kraljevoj vojsci pa mi ostala slava od njega.
- I šta još znaš o tome?
- Znam da je Mihajlo vodio vojsku anđela protiv palih anđela i Lucifera, kad je lucifer prognan u pakao
- A dobro kad smo već kod pakla i raja jel veruješ ti u to?
- Nemoj sad kume teške teme, na slavi smo , daj da popijemo i pojedemo.
- Ma vidim ja kume da ti nisi baš uveren u sve to.
- KUme da ti sipam vina. Milka daj vamo još sarme za kuma,
- Dobro dobro, videću ja sa ocem Miloradom da malo vi porazgovarate o tome
- Ma kume nema potrebe bre, šta ti je
- Vidim ja da si se ti mnogo družio sa crvenima
Bilo koja osoba koja raspolaže finansijskim sredstvima i utiče na to da li ima ili nema za nešto, to jest kako će se i na šta trošiti. Moć za sebe, često u stanju da zavrće jaja onima koji su u prvom planu i od razjarenog rasipničkog tigra stvori pravo umiljato mačence.
- E pa, direktore, i to rešismo. Red je da se ode u kafanu, hehehe.
- Jao, Ivo, komunjaro stara, navik'o u kafanu još kod crvenih, a? Dobro, samo da proverim šta će MMF da mi kaže... Halo, Milka... Dajte mi na vezu...
- Šefa računovodstva? Trenutno nije dostupna, čim je videla da vam u kancelariju ulazi onaj poltron svake vlasti, Iva zvani Debeli Krpelj, odma' je udarila duplo bensedinče i rekla da Vam poručim da će nekako da ima za kafanu! I eno je, bulji u knjige i digitron i kuka!
- U, bre! Pa nije valjda dotle došlo?!
- Pa, ako se ne sećate, prošli put kad Vam pomenula da se pripazimo oko krkanja, da nema, rekli ste, citiram "Ima da ima, snađi se, pa makar vas tri morale dole da siđete na regionalni put da vrtite tašnice"!
- Uh, al' ste vi žene zlopamtila...
...........................
- Ženo, bile nam plate, a auto malo trokira, pa ako bi moglo...
- Ne! Videla sam mnogo lepe cipelice!
Doplerov efekat je pojava da usled kreativnog mešanja prijemnika ili izvora dolazi do menjanja sadržaja vesti koja se prenosi. U narodu se ova pojava naziva još i trač.
(Milka prenosi Rajki)
- Juče ova mala Miletova sedela u kafiću, pila neki koktel pa se sva zacrvenela, a konobari svi gledali u nju!
- Stvarno? Jadna devojka, ona je tako fina, sigurno joj je bilo neprijatno
(Rajka prenosi Veri)
- Jesi čula da je ova mala Miletova juče sedela u kafiću, pila neku žestinu, a neki konobar je startovao!
- Stvarno? Pa i delovala je meni uvek malo previše slobodna, ako znaš na šta mislim...
(Vera prenosi Miri)
- Jesi čula, ova mala Miletova juče u kafiću se napila kao svinja, pa su se svi konobari izređali na njoj!
- Uopšte me to ne čudi od nje, znam ja takve
(Mira prenosi Milki)
- Jao da ti pričam. Juče mala Miletova sedela u kafiću, napila se i izdrogirala, konobari se svi izređali na njoj, pa su je još i snimali, nije ona ni znala. Kažu da se snimak već pojavio na onom internetu
- Ma nije tako bilo. Ona je znala da je snimaju, čak je ona to i tražila!
Pridev koji je pretrpeo komparaciju do drugog stepena. Vrlo pogodan za izbegavanje izjavnog karaktera, kakav bi u kombinaciji sa pozitivom ili superlativom iziskivao obrazloženje ili argumentaciju. Čak i prilozi koje se nečastivim putevima uzgamižu do stepenika II bivaju obavijeni velom nekakve dogme, i ostavljaju pozitiv-pitača (kao i superlativ-pitača) nemoćnog.
Veruje se da je komparativizacija priloga nastala po uzoru na mnogu unutarnju silu prideva zdravo već u pozitivu, kao i na frazu valja se/ne valja se i nemogućnost usleđenja pitanja bilo kakve vrste.
Ja - Ovo je dobro.
Pozitivpitač - Zašto, a šta fali ovome? pokazuje na nešto drugo
Ja - Ovo je najbolje.
Superlativpitač - Objasni.
Ja - Ovo je bolje.
Nemoćni pitač - 1000Hz
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
- Ćale!
- A?
- Što koj' moj moramo da čekamo da šljive otpadnu, jel' ne možemo da ih beremo k'o vegetarijanci prvog reda?
- Ćuti sine, to je zdravo. Ajde vidi tamo, pala jedna.
__________________________________
- Sine, idi ljubi baba Milku.
- Neću, baba Milka uvek 'oće da se ljubi uusta, i smrdi na Bobija, i nije mi uopšte ni moja baba!
- Nemoj tako sine, ne valja se.
_____________________
Devojka: Šta kažeš dušo, može ova haljina?
Tip: Pa nekako mi je...
Devojka: bičslepuje ga pogledom
Tip: Mislim, prva mi je lepša, da, to...
__________________________
- Brate, imaš neko govno na ruci.
- U vid' stvarno, ostalo govno...
- Govno?!
- Brate, ni muslimani ne brišu dupe papirom nego ga peru, to je higijenskije!
_____________________________________________
Lik u povećoj mešanoj grupi: Kad pogledaš, pička je u stvari dosta ružna ovako.
Muški likovi iz grupe: ispuštaju čaše i pale gej detektor na trojku Brate......?
Lik: Ma ne, ne mislim...mis'im, kurac je nekako ono estetskiji!
MOD EDIT: Definicija vraćena zgroblja na kukumavčenje i zapomaganje autora.
...
Kao što si i sam zaključio, neophodno je imati pedeset poena kako bi aktivno učestvovao u kreiranju postera i zabavljao ljude na čatu. A učešće na vukajliji i aktivnije bavljenje ovom zanimacijom je u stvari tvoja dužnost i obaveza, i brojni su razlozi za to:
- mora neko i to da radi
- život je samo jedan, a sudeći po tome da zabavu tražiš po sajtovima, uočljivo je kako je tvoj nezanimljiv - moraš ga učiniti vrednijim življenja
- od svakog novog autora se očekuje samo najbolje, kako bi ova familija živela veselije
- ako se istakneš kao kul lik i autor, možda nešto pojebeš ili u najgorem slučaju nadješ prijatelja sličnog sebi.
Pošto sam prošao sve muke i nedaće surovosti koje puža početak bitisanja na vukajliji, ja, tvoj prijatelj i drug ću ti u tome svesrdno pomoći. Krenimo sa lekcijom:
1. Prva definicija:
- Kako bi skupio 50 neophodnih poena, neophodno je napisti makar jednu definiciju (kao kad praviš mejl pa prepoznaješ ona iskrivljena slova, moraš i ovde da dokažeš da nisi baš retardiran, jer takvih ima nešto više nego što se priželjkivalo). Savetujem ti da prvo kreneš kao čovek, lepo, pismeno sa velikim početnim slovom i znacima interpunkcije napiši molbu, koja izgleda ovako:
- Poštovane kolege autori, molio bih Vas da mi date koji plus kako bih i ja mogao da pravim postere i četujem sa vama kul likovima. Hvala.
Ukoliko završi u minusu, nemaš sreće - na sajtu su trenutno sve sami hejteri! Ne daj se obeshrabriti, već sačekaj da se promeni ekipa, i udari sledeću taktiku:
2. Druga definicija:
- Moli! Igraj na kartu očajanja i sažaljenja. I najkul autori su u početku pisali bezveze i strepeli za skor, nadajući se da će preći magičnu brojku od 50 pluseva. Setiće se valda kako je bilo na početku i imati razumevanja za tebe. Dakle:
- Molim vas udelite mi koji plus, ocenjivaću pozitivno sve vaše definicije i postere! Hvala!
Ako je i ova u minusu, opet nemaš sreće - na sajtu je sada ekipa gora od hejterske. Ako definicija kojim slučajem nestane, sajt je zabagovao, to se dešava. Ne daj se obeshrabriti, dva neuspeha su kurac! Idemo dalje:
3. Treća definicija:
- Napiši definiciju o nečem aktuelnom, sada su to Dača i Nataša, pljuj po grandu i fejsbuku, ili veličaj Čak Norisa, Milku Canić i ospi paljbu po jehovinim svedocima i homoseksualcima, kako bi u startu bio drugima dopadljiv. Napiši neki duhovit vic koji slabo ko zna, i gledaj da liči na definiciju - redovno prolazi! Piši ćirilicom kako bi usput odigrao i na kartu patriotizma. E ako i ovo završi u minusu - baš te nće! Takvi se ljudi danas potrefili, juče bi to završilo u odabranim definicijama, kao što i svaki dan biva. Al jebiga. Predji zato na drugi plan:
4. Slanje molbe moderatorima preko PVT-a:
- E vidiš, kada odeš na stranicu autori, tamo ćeš sa desne strane naći spisak moderatora. Oni nisu omiljeni medju autorima, ali to su autori koji su ti davali minuse i jasno ti je da nemaju pojma. I moderatori su ljudi, imaće razumevanja za tvoje početničke muke. Odaberi jednog moderatora, na primer ženskog, i blago ga šamiraj - Zmia je idealna za ovu akciju, jer je ona sveta i blagodetna žena med ženama, voljna da sasluša, razume i učini. Nema greške.
Ako se stidiš, odaberi nekog muškarca - na primer Surovog ili Džimija, ne daj da te nadimak zavara - Surovi je u stvari duša od čoveka, srce dobrog samarićanina skriveno iza ovih šest slovva. Džimi je nekada bio kandidovan za apostola, ali je uzeo skromnu titulu moderatora jer mu čast nije dozvoljavala drugačije. Traži od njih 50 poena, ako ti oni ne daju, ni rodjena majka neće.
5. Startovanje ostalih autora:
- Ako su se Surovi, Zmia i Džimi oglušili na tvoje molitve, mora biti da su umorni od skidanja hejta i vraćanja bezgrešnih a banovanih autora od strane strašnog Kaizena. Ništa onda, šalji PVT Cari, Mari Munji, i Mylici, oni su drugarčine. Nemoj da šalješ Musašiju i Performeru, oni su uvek nadrkani i lupaju minuse na sve i svašta, pa i na zamolbe. Ako ne uspe, baci se na još definisana.
6. Četvrta i peta definicija:
- Jedna neka bude opširna i neka piše o Kosovu, ljudi vole opširne definicije i rado ih čiaju. Peta Neka bude po ugledu na treću, kratka i domišljata, vic, šala.. Ubaci neku pošalicu od Ivana Ivanovića, one ovde imaju naročito topao prijem. Aktivno učestvuj po forumu, otvaraj teme i pitaj sve šta te zanima, zašto ovo i ono. Kada ti obrišu definiciju, otvori temu na forumu i pitaj zašto je obrisana. Ako neće da kažu, otvori još jednu. Ako sa ovim kapitalom ne nadmašiš ograničenje od 50 bodova, ostaje ti sledeća, poslednja mogućnost:
7. Kreiranje šezdeset duplih naloga:
- Dovoljno je i pedeset, ali ti napravi još koji za svaki slučaj. Nemoj da se stidiš, ovde pola autora ima duple naloge, nije to težak greh. Pošto si dao plus svim svojim definicijama, konačno imaš blagoslov da napraviš dva postera. Kači sliku sisa, pičaka i printskrinova sa fejsbuka, i obavezno stavljaj komentare "Znaju zašto", "Jer je to i to za pičkice" ili jednostavno tri tačke. To ovde ostavlja bez daha i mami aplauze kod autora, i onih najosvedočenijih. Ako ti ih neko obriše, to je posledica ljubomore jer si se prvi setio. Tada sedi za svojih 60 naloga i rokaj minuse na sve napisano i na sve postere, kako bi shvatili da sa tobom nema zajebavanja. Kada ih banuju, napravi još 60.
Srećno
Kafana beše poznato mračna i zadimljena. Prvih nekoliko gutljaja po običaju odagnaše pomisao na bukovu oklagiju koju je njegova Jovanka donela od majke u miraz, činilo mu se da nije tako mrzeo komad drveta još otkad su mu rekli da lutke ne govore i da Pinokio nije živ. Kako god bilo, ovog puta je čak i brže smetnuo s uma ono što ga čeka kad dođe kući, nije znao zašto ali ovo se činilo kao noć za velike stvari. Nije ga grizla savest jer ionako nije pio da zaboravi na brige, imao je sređen život, siguran posao u državnim jaslama, redovnu platu, ženu, decu, a i unučad je očekivao. Ono što ga je tištalo beše nepodnošljiva lakoća šeme kuća-poso-kuća u koju je tako naivno upao. Nije mogao da se seti kada je prvi put počeo da glumi kako ga zanima ono što mu ljudi pričaju a sad eto ništa drugo nije ni radio, oko sebe je toliko puta video iste stvari da je na kraju prestao i da ih primećuje a svet mu je postao prazan kao islužen rakijski kazan.
"Ne pitaj me tu pred svima, šta to na dnu čaše ima", u neko doba dopre do njega glas Panonskog Govnara sa zvučnika, nije ga nikad osobito voleo ali mu u tom momentu ionako ne beše preterano stalo, mogao je da bude i Vlado Georgijev. Srećnom igrom slučaja imao je čašu u ruci i mogao je vrlo lako da ponudi odgovor na pitanje koje je mučilo vrsnog kantautora te je polagano nadvio glavu nad nju i zagledao se u to dno poetske inspiracije. Beše neobično tamno kao da iz nekog razloga ne može da ga fokusira, primakao je glavu u pokušaju da bolje vidi i odjednom osetio kako propada.
Pad se nije ni završio a već je jurio mračnim tunelima kad se svod najednom otvorio, osećaj klaustrofobije je nestao i činilo mu se da plovi brzinom misli nekim velikim vodenim tokom sve dok nije ugledao plavo prostranstvo i nasukao se na obalu. Uistinu našao se u obećanoj zemlji, sunce je jače sjalo, trava je bila zelena i meka baš kao ona po kojoj je kao dete bosonog jurio a planine u daljini tako jasne da je skoro mogao da oseti ukus Milka čokolade u ustima.
Gledao je tako oko sebe s izrazom ushićenja na bestelesnom licu sve dok nije osetio nešto teško na ramenima i ceo film u trenu se premotao unazad. To teško na ramenima beše ruka nalik na šunku debelog Žike, koji je tu već decenijama radio kao barmen, kelner i izbacivač u jednoj visoko efikasnoj a nisko plaćenoj celini. Vest o fajrontu primio je stoički, nije znao šta mu se tačno desilo ali mu se iz nekog razloga činilo kao predskazanje predstojećih događaja. Nikad nije previše pažljivo čitao sanovnik a iskreno nije ni bio siguran da li bi u ovom slučaju mogao da se primeni i da li bi tamo uopšte našao ovaj njegov doživljaj.
Izašao je na prohladan jesenji vazduh i udahnuo duboko da bar donekle ubije zadah alkohola pa se nasmešio iskreno po prvi put u poslednjih nedelju dana, šta god bilo u pitanju i kakva god mu promena predstoji krenuće ka njoj s osmehom na usnama. Raširio je ruke i digao pogled ka nebu iako kiša nije padala da upotpuni scenu, a onda je usamljeni putnik pustim ulicama odvažno zakoračio napred i upao u šaht.
