Jedan veliki razlog zasto bi trebalo da cutis k'o zaliven kad te neko isece ispred semafora.
Ti: Vozis. Ispred tebe crveno. Odjednom se pojavljuje neki auto s desne strane i iseca ti put. Kocis i u znak protesta zatrubis.
On: Otvara prozor, izbacuje glavu kroz nj' i ide neka psovka (P Ti M)
Ti: (posto ti je prozor vec bio otvoren) Refleksno izbascujes ruku i pokazes mu srednji prst. Refleksno!
E sad ono bitno.
On: Otvara vrata i izlazi sa sekirom tipa "tomahavka" u ruci. Dolazi do tebe i pocinje da se dere kako je on imao prednost (ceo govor je propracen sa 4-7 psovki izmedju svake 2 reci), a ti ne skidas pogled sa sekire kojom on ne prestaje da mase.
Naravoucenije: Rukice unutar kola kad vozite... da je nesto ne odsece.
Ako je samoća najgore moguće drustvo u koje čovek može da upadne onda je društvena interaktivna mačka-robot izronila direktno iz pakla. Novotarija za tešenje usamljenih i tužnih ljudi. Nastala je minimalnom zaslugom inženjera robotike i maksimalnom ciničnom kreativnošću psihoanalitičara usamljenosti.
To je najnoviji lek za planetarni trend porasta broja usamljenih ljudi, ne piški, ne kaki, nema teranje i ne razmnožava se, ne traži da ide u šetnju, ne bira hranu, ne razboljeva se, vremenom ne postaje gojazna.... jednom rečju savršena. Ah da, zaboravih baterije, ne treba ih menjati, kad joj oči “pocrvene” sama pronađe “bazu” i “sedne” na punjač ne prekidajući svoj šou ali sada u sedećem položaju. Ima krzno, usta i zube koji se ne kvare i lome, ‘vata samo FM stanice (jebi ga ništa nije savršeno) a kad stigne email ona “kaže” “mail-jau”, razume oko 20 komandi i ima softver za mačji i pseći govor tela. Jebi ga, ukusi se razlikuju, pa jedan dana može pružiti mačje društvo a već sutra uz promenu krznene presvlake pseće. A kada je situacija toliko jebeno beznadežna da je i društvo limene mačke suvišno “dugme” Off je uvek tu. Divota. Šta će nam raj pored ovakve zabave, možemo zauvek ostati ovde, usamljeni ali u društvu limenih mačaka.
Tvrdnja kojom se iskazuje tendencija društva da svako žensko dete, bez obzira na uzrast, posmatra kroz prizmu materinstva. Pojedinci kojima se ovaj iskaz nalazi u rečniku pomno prate svaku njihovu reč, pokret, gest, ne bi li na vreme došli do zaključka kakve će majke biti. Pojedine nesrećnice automatski bivaju osuđene na propast, bez obzira što o sebi na taj način nisu ni razmišljale. A i što bi, kad ima ko će.
I (12 godina): “Mama, mama, je l’ mogu da uzmem bebu malo da se igram s njom?“
Mama: “Kakvu bebu tebi u ruke, si normalna? A ono mače što si pre neki dan grlila, pa zamalo da ga zadaviš? Ne može! Za tebe su samo lutke!“
*
(Profesor fizičkog zatiče sedamnaestogodišnjakinju sa cigaretom u ruci; to joj nikad neće oprostiti, jer ipak mu je ona bila miljenica i najbolja iz tog predmeta; sledi postrojavanje i govor)
G: “Lepo bogami! Leeepo bogami!! Koju si zapalila, onu damsku, a? Da budeš u modi?“
I: “Ma jok, Drindžu, nema se za bolje.“
G: “Vidi, vidi, još i pametuje... Pogledajte je svi dobro, nek’ vam bude za primer! Tako će sutra kad rodi – cigaru u levoj, pa dimi, dimi, a dete u desnoj da ga doji!“*
(Momak i devojka (22) na gajbi; ona iz nekog sedmog razloga nervozna, nije joj dan; ne uspeva da otvori kesicu kafe, pa je besno baca na pod)
S: “Ha! Tako ćeš i sutra kad rodiš! Danas kafa o pod, sutra beba!“
I: “More, da se terate svi u pičku materinu!!“
Za neke ljude majonez je ipak nesto vise od priloga jelu...
Profesorka istorije,rodjena negde oko Beckog kongresa,dolazi na cas i prepricava atmosferu sa maturske veceri...krece
I deco,dolazimo mi u restoran,sredjen,stolovi postavljeni,posluga na profesionalnom nivou,najbolja vina,zlatiborska sunka...
Neki primerni ucenici odzali govor povodom rastanka,svi plesu,vesele se,proslavljaju i naravno jedu.
Prvo ide neka supa,pileca,zacinjena,pa slede neke pilece korpice sa salatom od paradajza,kupusa i luka naravno.I onda donose savrseno ispecenu curku teske kategorije polivena vinom i onda je tu magicnu rec rekla sa tolikom kolicinom odusevljenja sa kojom je Sarenac komentarisao Teodosicev kos pre koji dan i onda,deco moja oni donesu MAJONEEEZ.
Vrhunac veceri bio je MAJONEEEEZ.
Lagano slažeš majice, dve-tri čiste košulje, nekoliko knjiga i jednog sebe. Po specijalnoj depeši, koja je stigla iz vrhovnog Ministarstva, čak od Gore, proglašen si za nepoželjnog uljeza u predgrađu njenog srca. Molim te da odeš pre podneva, tako je bolje za mene, a i za mene. Nikad nije bila vešta u pisanju poruka, a ti ni u čemu ostalom. Naizgled poštena kompenzacija.
Ranije nisi znao da baš Ona čini značajan deo moždane kore. Ja bih mogao ostati. Zbilja ti ne bih smetao, časna reč. Mogao bih da budem tvoj lični cimer za samoću ili šta već. Čoveče, ima li smisla sve ovo? Shvati da je gotovo. Gotovo? Ne. Samo sam ja gotov. Ti znaš da... I ja znam da... Smišljao sam svakojake gluposti za nas dvoje gospođice N. Otkriću ti, jer znam da si previše ponosna, kako bi to iskoristila protiv mene. Baš za danas sam isplanirao, kako ćeš upasti u moju sobu, baš u moju sobu i kako ću komotno prestati sa gutanjem lekova za smirenje. Kažem ti, totalno sam pošašavio, mada na nalazima piše Akutna nervoza. Hej prijatelju, moj ti je savet da zaviješ duvan u taj papir. Ti me se okani. Ko si uopšte ti? Samo glas ili čitava bit mog stradanja? Gospođice N, ja vam više zbilja neću smetati. Znam da sam to govorio i ranije i da sam vam se i pored toga javljao, ali ovaj put ću ostati pri izrečenom. Želeo bih da znate, pročitao sam mnoge knjige i sve, ali ponajviše sam voleo da slušam vas. Nadam se da će te naći za shodno da održite jedan pristojan govor na mom pogrebu. Unapred vam se izvinjavam za sve neprijatnosti. Zamoliću vas još, nadajući se da ne tražim previše, da u nekoliko rečenica spomenete i one blesave Lingulodinium polyedrum planktone, ili kako već. Srdačno vaš...
Nemio događaj koji se dešava kada neko vama blizak umre i kome svako prisustvuje pre ili kasnije. Odvija se po sledećem rasporedu (za primer ćemo reći da je umro deda...):
1. čin
Kuća pokojnika, on u otvorenom sanduku, najbliža rodbina i prijatelji u sobi oko odra, prve komšije muškog pola već dobrano pod gasom od ispijanja rakije "za pokojnikovu dušu i našu gušu".
Baba: Kukuuuuuuu meniiiiiiiiii Živkooooooooooooooo. Kako ću ja sad samaaaaaaaa...
Matore komšinice: Šmrc, jooooj jadna Milka... Ostavi je kad joj najteže.
Baba: Leleeee neutešna sam... Komša Mile ostav' tu rakiju na sto pa nek uzme ko 'oće, da se ne maltretiraš. Joco (unuk od 6 godina), dete, da poljubiš dedu u čelo jel' jasno? Takav je red.
Joca: (na smrt uplašen) Aaaaaaa ne-e-e-ee-ću-u-uu...
Baba: 'Ajde bre nemoj te bijem pred ovoliki ljudi. (seti se) KUKUUUUUUU MENIIIIII!!!
2. čin
Groblje. Pop kasni 20 minuta. Dolazi u BMW-u (kog je parkirao 500 m niže da ne vide ožalošćeni) i u trku navlači mantiju i epitrahil dok mu na nogama kao kontrast sevaju "džordanke". Popin pomoćnik pali kandilo i kreće služba za upokoj blaženopočivšeg.
Pop: (sebi u bradu) Blažovoupokojenijerababožjeg Živorada najastumnjnebjenjae VJEČNAJAPAMJAAAAAAAT VJEČNAJAPAMJAAAAAAAAAAAAAT...
Svi se krste kada im padne na pamet, a mlađane "bogobojažljive" snajke rukama nateruju dim iz kandila na sebe, iako to nema svrhu ni običajno ni religijski, al' su čule od drugarica da to valja zbog nečega. Sin pokojnika drži govor kako je bio mnogo dobar čovek, vredan, pošten, a u sebi misli da li mu je već prepisao onaj plac uz obalu Dunava. Baba ćuti kao zalivena i razmišlja gde je dedina devizna štedna knjižica.
Pop: (završio posao i klima glavom ožalošćenima) Zbogom... zbogom... (neki pritrčavaju da mu ljube ruku, uglavnom bivši članovi SKJ i SKOJ)
Grobar: Neka ostane onaj koji je glavni na ovu sa'ranu da sredimo papiri!
Svi idu na parastos.
3. čin:
U kafani ili kod pokojnika kući. Krka se i pije do iznemoglosti. Baba svaka 2 minuta nudi "goste" i traži da pomenu pokojnika po dobru na šta svi odgovaraju "bogdamudušuprosti" između dva zalogaja čorbe ili sarme. Posle sat vremena ovaj trend prestaje, pokojnika više niko i ne pominje. Baba krišom pretura po ormaru tražeći dedinu štednu knjižicu.
Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?
Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?
Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...
Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.
Česte pojave u Srbiji. Najjačeg intenziteta su uglavnom za vreme izbora, bili oni vanredni, parlamentarni ili predsednički. Ludovanja, kako od strane samih biranika i terorističkih marketinških trikova, tako i nas samih, ima na pretek i svi se izdobijamo k'o majke i provedemo bolje nego za Novu godinu!
~pobednički govor na velikoj bini~
-I zapamtite dobro ove reči, braćo Srbi! Dosta je bilo krađe...!
-TAKO JEEEE
-Dosta je bilo muke i patnje..!
-TAKO JEEEEE
-I mi vas vodimo u Evropu, da konačno živimo kao ljudi!
-EEEEEEEE SRBIJA !!!! SRBIJA!!!!! (zviždanje, alarmi kola, razbijanje koktela)
Sutradan su trgovi puni komunalaca koji čiste lomljavinu, dižu kontejnera i prskaju ulice. Benzin je poskupeo za 2,9%, uvedene su nove takse za infostan i stižu lične karte sa 3G podrškom. Naravno, otvoren je i fond za obnovu Gazele, kao i nove markice za GSP sa mirisom jagode!
Ljude naravno boli glava od sinoćnog lumpovanja, te burnu noć preživaju nesvesno i lenjo, uz jutarnju kafu i spavanje po prevozu.
Najjadnije opravdanje za trovanje alkoholom.
....dolazi sin mrtav pijan kuci u sest ujutru,lupa na vrata jer ne moze da ubode kljuc u bravu pa da ga jebes,cale otvara vrata i automatski te tera u picku materinu i vraca se u krevet jer si ga probudio iz sna u kome trsi Suzanu Mancic iz najboljh dana,keva te vidi i zamalo da ne zaplace,pita te "sine e si ti nesto pio?", "jok kevo,sadio sam boraniu" mislis se u sebi al ne mozes da izgovoris jer je govor naprasno posta neverovatno kompleksna stvar,cale se dere iz kreveta kako si notorni alkoholicar i da si popio verovatno celu pivovarnu lasko,ali ne,ti samo kazes "nisam cale keve mi,samo sam mesao pica".....................i ne ocekujes da ce da t poveruju,ali bar si se opravdao..........nekako..........bedno..........
Vječiti strah od razbijanja barikada stvarnosti i prodiranja u carstvo mašte vodi do ispiranja mozga i nametanja brige kao osnovnog pravila u kodeksu života u koji te taj strah uvlači. Kada kreneš persirati mašti, ispušio si ga prika, jer tada više ni sa djecom ne možeš pričati, jer si, u trenutku kada si mašti rekao Vi, izbacio i to dijete iz sebe. Dijete koje bi kolutićem sline prašnjare sa špice Beer Festa na beogradskom Ušću gađalo debelog gmaza koji pijan gmiže i smeta, koje bi kao malo maštaralo o suživotu Bubimira, Baltazara, Panoramiksa, Robinzon Krusoa, Hi - mena i Gulivera u Moglijevoj džungli; tu negdje dijete odrasta, dosta mu je crtanih junaka, prelazi na junakinje, kročilo je u svijet sanjarenja o bombastičnoj trojci sa Pokahontas i Snježanom. Kroz plovidbu životom ga nikada nije kočilo sidro straha jer, da je bilo straha, ne bi bilo krasti na koljenima od silnih padova i proklizivanja sa panja što bleji ispod koša i koji služi kao odskočna daska za Majkl Džordan let i zakucavanje plavo - bijelom Spalding loptom sa imenom Željka Rebrače na njoj. Kasnije tog dana ištampa fotografiju tog istog Željka Rebrače, nalijepi je na vreću kojoj je sekundarna namjena štek za vutru pa krenu da udara Željkovu glavu punu sjebanih tankih plavih pramenova sa jedne a profesoricu betona Milenu M. koja mu je za maturu poklonila popravni sa druge strane. Mahnito ih šajba, ispisuje se onako kako dolikuje šampionu: razvalio je te pogane face poslednjim udarcima, napušta podrum pun memle starog željeza, pali cigaretu, pred njim sablasna scena: mačka stoji na iscjepanim drvima, nakostrešene uši joj obasjavaju mjesečeve zrake, gleda u nju, prebaci koju sa njom pa joj veli da ne brine, da će dijete zauvijek ostati u njemu. Sinu mu misao o tome gdje li je taj klinac, pa ga pronađe negdje oko potiljka, obradova se, potapša po ramenu klinju koji ga pogledom punim zadovoljstva presječe i uvede u zanimljiv govor:
-Dragane, razmišljao sam malo o tvome imenu. Neku veče sam legao u krevet, pa misli krenuše onako same od sebe. Zamisli ti imaš ljubavnicu koja se zove Ena koju si udomio na par sati, dok ti je žena na časovima joge. Seksualni zanos traje, vrijeme nestaje, tvoja žena upada na gajbu, hvata te u prevari i, sva pogubljena ali i opradvano luda zagalami na tebe: ''Dragane!'', hvata katanu i kreće ka Eni, ti joj govoriš: ''Draga, ne!'', vidiš da je priča krenula niz brdo, Ena plače ne zna šta će, ti je savjetuješ: ''Ena, gard.'' Eto, jedino Dragan uključen u razgovor a u dnevnoj žurka. A sada te napuštam, idem da smislim plan za evakuaciju pesto tona dvadesetdvogodišnjeg đubriva koji pomno prati dnevnike, masira babine tabane i traži pravu riječ da otrača vladu Lemija Dikdoa.
Definicija napisana za Mizantrophy.
