Izraz iz šezdesetih korišćen mahom po Beogradu za osobe koje sviraju nesvakidašnje dobro, kao Đango Rajnhart.
A: Eh, mali, druga su to bila vremena... Ja i kum Mita putujemo, sviramo k'o Đango i boli nas ševac za sve. Eh...
B: A Čehinje i Mađarice ništa, deda?
A: A tek to...
Stereotipan uvod u najavu blokbastera, na RTS-u. Takođe, aludira na negativan uticaj žene na dobro stojećeg čoveka.
jenkijevski izraz za otrov dobro ...
"čupa, vadi, i baca na stranu" .. podrazumeva se da se radnja ponavlja mnogo puta
Dobro poznata rečenica iz kragujevačkih "Šumarica" koja je poprimila i šaljiv oblik kada se nađete u situaciji da ste suočeni sa nekom neminovnošću od strane priznatog autoriteta.
(na malom fudbalu)
Goksi: "Alooo, bre, sinak, jesi gluv... jesi čuo "sirenu" za kraj termina, što ne staneš?"
Miki (zanesen): "Uhh... pucajte, ja i dalje držim čas!"
-----------------------------------------------------------
("rano" popodne)
Majka (budi sina): "'Ajde ustaj više, lenštino jedna... normalni će se ljudi još malo vratiti sa posla!"
Sin (bunovan): "Mhmmhm... pucajte, ja i dalje držim čas!"
U čovečijem bivstvovanju na pijadestalu ljudskog karaktera negde u nebeskim visinama sede vrline, dve sestre, dva pobratima, bliznad - čojstvo i junaštvo. I zato, kad naiđeš na ovakvog čoveka koji skromno gaji ove vrline dobro ga pogledaj i zapamti. Kad naiđeš na čitav narod pokloni mu se i divi mu se. Nije greh poštovati. Ipak, najvažnije je da ne zaboraviš koga si video ili čuo.
Čovek je rođen da spoznaje, ali tako isto i da zaboravlja. Problem nastaje onda kad često zaboravlja, a još je gore ako nikad nije ni znao. Zaborav je smrt istine, klica neznanja, koren laži. Ako je pojava masovna, pandemijska, od grupe napravi robote, od naroda robove, od nacije pleme.
Dođe trenutak kad istorija zataji, a sadašnjost poludi, kad đavo k'o transilvanijski vampir isisava sve ono dobro što je jedan narod nekad imao, kad čojstvo i junaštvo u očima zaposednutog bednika pređe u sebičnost i strah. E baš tada ne treba pokleknuti. E baš tada treba dignuti bedem zaboravu da istina ostane čista i neokrnjena.
Život je i prošlost, i sadašnjost, ali i budućnost, turbulentna ali sasvim izmenjiva. Može se otrgnuti zaboravu i postarati se da onaj kamen što preteć suncu još uvek dere kroz oblak.
Vidovdan je svanuo. Mali plače. A Marko ima već deset. Juče je prvi put sam sa volovima poor'o onaj njivak. Biće čovek od njega. Moja Milica je baš dobra žena. Pripremila mi je oklop, sav blještav i sjajan. Mač sam vala sam podoštrio. Neće biti lako. Neprijatelj je brojan. Odakle li dolaze? Ma nije ni važno! Idem zbog Marka i Milana. I unučadi, praunučadi, a valjda će i poneka bela 'čela da zna za mene.
Moram da ustanem i pripremim se. Odlazim da se ne vratim. Sveti Petre sačuvaj mi dobro mesto.
To je ono kada nas kao svrbi teme, pravimo se mutavi, a u stvari kao senzorom navođeni gledamo u tako dobro dupe.
Jutro posle pijančenja.Jetra otišla u kurac,glava ti se raspada...Želiš da umreš.I zaista je tako,sve do jednog trenutka.Kada ti se creva prenapune raznim smećem,i priteraju te da odeš da kenjaš.Tada dolazi do izbacivanja pijanog govneta.Prilikom vršenja velike nužde osećaš kao da iz tebe izlazi sva ona rakija,pivčina,vinjak i ostala govna koja si zgut'o.Neverovatno olakšanje...
Smrt umetnika i stvaraoca, taman nakon vrhunca karijere. Kada karijera krene nizbrdo, onda se treba povući, i ne brljati ono dobro što smo stvorili.
- Brate, Bora Čorba opet ženi neku klinku.
- Brate, taj lik je trebao da umre negde sredinom 80-ih. Sad bi bio cenjeniji možda čak i od Milana Mladenovića.
Sutomore.
Spustila se noć. Sedite sami na plaži, zagledani u jedva vidljivu liniju gde se more spaja sa nebom. Nju su preplavila romantična osećanja, a tebe potreba da polno opštiš. Što pre.
Taman kada je ruka krenula da sa romantike horizonta priču izmesti u sfere koje su mnogo bitnije u životu jednog adolescenta, u tišini noći odjeknula je rečenica:
- Dragi, da li bi mi izronio jednu lepu školjku?
E, jebiga.
Još nedovoljno iskusan da priču o morskoj školjci vešto i neprimetno preokreneš u priču o morskim krastavcima i krastavcima uopšte, ostaješ uslovljen jebenom školjkom i ronjenjem. Naravno da si već pomenuo da si vrstan plivač i ronilac. Istina je da nisi mnogo odmakao od svoje kade, ali izranjanje školjke ti je sada poslednja šansa da uđeš u svet odraslih.
- Naravno...
Ustaješ sa peska i odlučnim korakom krećeš u nepoznato. Nisi ti neka pičkica, da skvasiš nogice do članaka, pa do kolena, pa postepeno... ma jok. Stropoštavaš se u more naglavačke, pre toga udahnuvši vazduha koliko nisi u poslednjih sat vremena. Dodir sa hladnom vodom i nečim polučvrstim na njenoj površini, ohrabrio te je mišlju da ćeš možda odmah umreti od infarkta, da se ipak nećeš daviti u mukama.
No, ipak si nekako preživeo zaranjanje. Pošto se školjke obično nalaze na dnu, a odmah nakon preživljavanja se misao vratila na opštenje i uslove, shvatio si da je nalaženje morskog dna sledeći logičan korak. Međutim, taman što si to shvatio, morsko dno je pronašlo tebe, tačnije, tvoju arkadu i lakat, te ti, na neki čudan način, olakšalo posao.
Tvoj krik trajao je samo toliko, dok nisi shvatio da voda ulazi u usta što na kraju ne izađe na dobro, i da je bol ipak pametnije podneti zatvorenih usta. Sa slanim ukusom ustima, u mračnom i kravavom moru nastavljaš svoju potragu za školjkom.
Jebaćeš, ne zvao se ti Ratko.
Pipaš rukama i nogama po dnu, ali umesto školjke nalaziš morskog ježa. Opet krik, i opet more u ustima. Pipaš dalje, pipaš... dok nagon za opštenjem počinje polako da slabi zajedno sa nestajanjem kiseonika, opet nadjačan nagonom za preživljavanje, te odlučuješ da izroniš. Uzimaš rukom sa dna neki nepoznat objekat, možda bude školjka.
Shvataš da ustvari nogama dodiruješ dno, i sa objektom u ruci, krvavom glavom i rukom, pobednički izranjaš ka punom mesecu. Na površini otvaraš usta u potrazi za kiseonikom, ali umesto kiseonika, u usta ulazi mekani objekat sa početka priče, morski plod Sutomora, i sada si siguran da ne može biti gore, osim ako ono u ruci nije školjka.
Izlaziš napolje iz mora, teturaš se ka devojci koja čeka školjku. Iz arkade lije krv i sliva se po telu. Masu iz usta si uspeo da ispljuneš, ostalo je samo malo braonskog oko usta, i pola morskog ježa u desnom tabanu.
- Jao... jesi li dobro?!
- Bojim se da nisam našao školjku...
- Uh, krvariš!
- Ma ništa, malo sam zakačio neki kamenčić...
- Jaoooo, pa ti si i govno neko pronašao...
- Pronašao sam i ovo...
- Morski krastavac, vidim.
- Ličilo je na školjku.
- Joj... evo ti maramicu, sredi se, a mi se vidimo sutra, ja moram rano ustati...
Kao što znamo, kada nam poštar uručuje plavu kovertu, to ne može da bude dobro, ali ipak postoje i trenutci koji nas prijatno iznenade
-Vladimir Nikolić?
-Da?
-Molimo vas potpišite.
-(nije valjda opet za vožnju u pijanom stanju u 3pm!!!)
otvaranje koverte i pažljivo čitanje hartije:
Zbog zastarelosti postupka, obustavlja se postupak protiv Nikolić Vladimira.....
