Desilo se sranje. Ili će se desiti. Ovo mu dođe kao neka najava koja mora da se zavije u foliju u vidu ograde da mi sa tim nemamo ništa i da sve što kažemo ili uradimo jeste iz najbolje namere. Izokolo saopštavanje, pa kud puklo da puklo. Ionako nas se ne tiče.
- Gde si brate, je l' si živ? - Ej jesam, mrdam jbg. Ti? - Ma dobar sam, šta ima? Si bio sinoć u gradu, je l' si mi video ženu, bila i ona? - Jesam, zato sam te i cimao da se vidimo. Ti znaš da smo mi dobri i sve, brate, ja ti želim sve najbolje ali... - Ubiću kurvu!
Povik koji se često čuje u porodicama u kojima se deca sistematično tuku.
Takva je bila i moja porodica. Stari me je tukao do tridesete godine kad god bi mu se ukazala prilika. Useravao me je od batina. Tukao bi me čim god je stigao. Jednom me je čak istukao i gepekom. Takav sadista je bio. I uvek su ta strahovita batinjanja bila ispresecna majčinim povikom: Ne po glavi.
Najteže je bilo istrpeti batinjanje predmetima od gvožđa, štapovima za ribu ili produžnim kablom. A najlakše sam podnosio kaiš i skaj.
Srditi otac: Opet si ukrao dnevnik! Majku ti jebem!
Omiljeni uvod u rečenicu Vuka Jeremića, namjenjen da se stavi do znanja slušaocu da govornik odgovorno stoji iza onog što slijedi. Opšteprimjenjivo, duhovito:
-.....i eto, to je sve, tu smo stali...Je l' se ljutiš, dragi? -Po mom dubokom uverenju, ti si kurva.
-...čujem vrata, i okrenem se, Batistuta! -Po mom dubokom uverenju, ti lažov, onaj patološki, najgori. Ajvanu!
tweet Sunđeru Sunđeru naduvaš mi *are retweet ne mogu Nigrutine,sad sam preko bare retweet Po mom dubokom uverenju, ovo iznad je bila rima.
Zanat je kru' u rukama. Škola ponekad i izda, ali đubre nikad. Život nam je podmetnuo koru od banane pa danas svaki kurac ima neki fakultet, svako je neki menadžer, pravnik , ekonomista, ili nešto, jerbo niko ne voli da umoči guzicu u nauljeni kanal ili da se jebe razvodeći nekome vodu i struju po kući. Samo daj 20 deka fakulteta i uvali me u kakvo državno preduzeće, da zaskočim poreske obveznike kao Leptirca Petra Božovića. I otimaju im, otimaju, dok ne dođu do tih istih ruku, uzeli bi i njih da što udobnije češu jaja zavaljeni u fotelje, a onda ta ista ruka tljane šamarčinu , da te otrijezni, jer koliko god misliš da si bitan u svojoj foteljici, zanatlija zna da sve dođe i prođe, osim njegove sposobnosti da bude samodovoljan.
Sjedio sam u kući i maštao o svojoj diplomi okačenoj na zid advokatske kancelarije, u stvari, na istoj sam mogao izbušiti rupu i okačiti je na kurac. Usljed te besposlice čuo sam dida da nešto kucka u podrumu pa sam odlučio da siđem da vidim šta se radi.
-Đe si dide, šta radiš? -Je l' ti opet treba para, eno ti tamo u kaputu, uzmi i da te ne vidim, vidiš da radim...
Trebalo mi je para, ali sam ipak odlučio da pomognem čovjeku prije nego što uzmem koju žutu za kavu.
-Ma ne treba, došao sam da ti malo pomognem, samo reci... -Ne laprdaj, nisi ušao u podrum ima 18 godina otkako si tražio da ti napravim drvenu pušku da se možeš igrati rata, pravim kosišta, a ti ako hoćeš da pomogneš oteši štilu i nasadi capin.
Moj prazni pogled je zapitkivao : Šta da uradim, šta da nasadim? I slična pitanja...
-Joj, ned'ljo, uzmi sikircu, i teši štilu dok ne dođe na debljinu da se uklopi u ležište capina, k'o što tešeš onu svoju debelguzu, nasadio te Bog! I ošini jednu rakiju, valja se. Počeo sam sa radom... I već poslije par zamaha vidio sam kako didu krvave skaču, dok navija rakiju iz flaše i gleda u mene, kao Džek Nikolson.
-Sine, nisu tebi obe lijeve. Ti ih nemaš nikako. 'Aj radi, radi, šta si blen'o u mene.
Nakon nepunih 3 minute izbio mi je žulj, a nakon 5 isti je prokrvario...
-Joj mati što me ne pobaci! Sreća pa smo sami, da se narod ne ibrati gledajući sramotu. Pa ne moreš ni biti muško kad kašike u životu nisi podigo. Oš da ideš materi da piri da prođe? -Dide, ne seri! Ja sam završio fakultet, nisam navikao da radim, nego da učim, samo me država jebe. -Da, zato i uzimaš od mene pare za kavu. E moj sine ja sam s ovije deset prsta napravio i kuću i sve što vidiš, i prošao kroz sve ratove i države, otimali komunisti za društvo, otimaju i ovi za sebe, al' ruke ostaše i zanat u njima, nikad nisu izdali. Jebo te tvoj fakultet, vazdan za kompujterom gledaš one drekavce, samo se bojim ostaćeš sam kod kuće pet dana, crk'o bi od gladi ne bi sebi znao narezak otvoriti. 'Aj sad izoblaj ovo kosište, mekša je ručka, ako ga uvaliim nekom za trideset maraka na konju smo, daću ti pola, a ono koje sam napraviš ako prodaš, hahhaha, ako prodaš, hahahahah uzmi sebi pare.
Mislio sam da će crknuti od smijeha...Nastavio sam sa radom...
-E dide, eto ti konjske muve na jeleku,sreća, garant ćemo prodati kosište danas. -TLJAS ( što je letila letila je)! Da je tako, moja bi kobila crkla od dragosti, radi i ne pričaj.
Utom nam uđe lokalni političar...
-Dobar dan, čuo sam da vi prodajete kosišta, pošto je, došla nam neka delegacija iz Beograda, pa da im poklonimo kad kovač nasadi, ipak smo mi poznati po kosama? -80 maraka-odgovori did... -Da nije malo skupo? -Jebo ga ti, nećeš ga ti plaćati, al evo tebi za 70, a vidi kakvo je, ko metak! -Dogovoreno.
Kad je otišao, did se okrenu meni...
Ovako i ti deri stoku, kad budeš radio.
Na kraju dana, i ja sam završio kosište, koje nije ličilo na kosište, ali ipak me učinilo ponosnim, dok je did samo kratko prokomentarisao: -Sine,samo knjigu u šake i metaniši nad njom, nije alat za tebe.
Odgovor na pitanje:,,Sta slusas?" koji dobijem uglavnom od osoba koje pretezno slusaju turbo-folk muziku, ali i malo hausa i malo domace pop muzike iz 90ih.
1:,,A, sta ti slusas?" 2:,,Ma, slusam sve. Stvarno, mogu sve. Od narodnjaka do metala, sve to imam u telefonu." (yeah right :) )
Kad koristite fine izraze dostojne pravog pristojnog gradjanina koje vecina ljudi ne ume da iskoristi tipa "molim", i neko vas neko ispali na staru otrcanu foru, ovo postaje ubica fazon koji obara sa nogu. Neunistiv odgovor na sve vase probleme.
Klasican kreten: Alo ti! Ne vidim tablu od tvog smrada, jesi bas morao da prdnes? Pristojan ucenik: Molim? KK: Opalim te golim! hahahhahahahha! Jos klasicnih kretena: Hahahhahahaahha... Pristojan ucenik: Jest'. Jezikom po bulji. Klasicni kreteni klasicnom kretenu: Uuuuu sta ti reko!! Uuuu! hahahhahahaha
Pristojan ucenik: Alo KK! KK: Molim? PU: Opalim te ciglom. KK: Jez... Ma mrsupickumaterinu.
Kažemo za izrazito lenjog čoveka. Čoveka koji se bavi pretvaranjem kiseonika u ugljendioksid, krade bogu dane, lomi kurcu rebra. Sve radi u demo verziji, bez imalo volje, nedovršeno, nepotpuno.
-Ajd' sine trkni do maksija, evo ti spisak i pare.
Nakon dvadesetak minuta: -Šta je ovo, nema pola stvari? -Za pršutu nisam mogao da čekam red, a jogurt je bio na drugom kraju pa ga nisam kupio. -Ma vucaj se u sobu da te nisam video, šta sam te slao koji kurac kad ne znaš nijedan posao valjano obaviti, sve radiš u demo verziji.
Dojajna fora drugara, da nam za vreme jela sve upropasti, ne bi li mi bacili hranu jer to nije zdravo, a posledje o čemu razmišlja Srbin gurman jeste zdravlje.
-UUuu, dobra pljeska, svaka im čast kako ih prave. -Hah, je l znaš ti šta sve stavljaju unutra? Šta misliš, što je ovako malo kučića napolju? Bog zna kakva govna tu meću. Strašno. -Mamu ti jebem, jedem bre! -A ti si gadljiv, tako kaži.
Stara narodna izreka koja u poslednjem trenutku obasjava tamu nedoumice i u većini slučajeva spašava ili samo rešava trenutnu situaciju. Da nema nje, mnogo ljudi bi bilo nezaposleno a i mnogo stvari bi ostalo nedovršeno.
Metak u čelo nedoumicama i predrasudama. Brisač liste primedbi.
Vođeni tom izrekom, mesari ne bi postali mesari, grobari ne bi postali grobari, odžačari ne bi skakali po krovovima i još mnogo njih ne bi uopšte radilo ono što radi. Mnogo stvari ne bi bilo tamo gde jeste...
Da nema nje, hirovi bi preovladavali a broj umetnika.
Nekima služi i kao opravdanje za svoje postupke pred sudom sopstvene savesti jer ipak ni kanibali ne bi jeli meso pripadnika svoje vrste da to nije sve za ljude kao što ni lokal patriote ne bi branili svoju rupu u kojoj žive da to sve nije za ljude. Mogao bih čak i ja da mrsim muda ovde još pola sata kucajući gluposti ali me mrzi jer uostalom, sve je to za ljude...
